EVROPSKI STANDARD I srpski autoputevi dobijaju zvučne barijere

Zvučne barijere naročito značajne noću i pored naseljenih mesta

Foto: Blic / RAS Srbija Zvučne barijere naročito značajne noću i pored naseljenih mesta

Prve zvučne barijere u Srbiji ugrađene su na jugu Koridora 10, a polako i na ostalim novosagrađenim deonicama na najkritičnijim mestima.

Ove barijere, postavljaju se u zonama gde autoput prolazi u blizini naselja. Propisi naime nalažu da se svaka dnevna buka veća od 65 decibela, mora da svede na ovaj nivo. Nivo buke noću u stambenim zonama je još niži i ne sme da prelazi 55 decibela. Pošto vozila na autoputu uglavnom stvaraju prosečno buku jačine 80 decibela, itekako je jasna uloga  i značaj ovih zvučnih zidova.

Zvučni zid apsorbuje deo zvučnih talasa i tako smanjuje nivo buke

Foto: Vlada Srbije / Promo Zvučni zid apsorbuje deo zvučnih talasa i tako smanjuje nivo buke

U praksi, postoje dve vrste zvučnih barijera. Prva su one koje su zapravo zid koji sprečavaju da zvučni talasi stignu do zone zaštite. Deo zvučnih talasa onaj koji se širi horizontalno od puta, ne može da prođe kroz zid barijere, a priroda je talasa da zaobiđe prepreku, oni menjaju smer i idu u visinu. Tako usmereni naviše, zapravo preskaču objekat koji se štiti. Zato je veoma važno da oni koji projektuju i postavljaju zvučni zid  na osnovu izgleda terena, precizno odrede kolika će biti minimalna visina zvučnih zidova.

Oko 90 odsto buke dolazi od saobraćaja

Foto: Blic / RAS Srbija Oko 90 odsto buke dolazi od saobraćaja

Drugi tip panela je „upijajući“, njihova uloga je da deo zvučnih talasa apsorbuju i na taj način smanje nivo buke. Ovi paneli se prave od specifičnog materijala, uglavnom se u njih ugrađuje kamena vuna, koja je odličan izolacioni materijal koji upija zvuk.

Interesantno je da od izgleda panela zavisi, da li će on upijati ili reflektovati zvuk. Kada je u obilik mreže tada on upija zvuk, a kada to nije onda se zvuk koji dolazi sa autoputa preusmerava. Istraživanja pokazuju na veoma negativan uticaj velike buke na zdravlje ljudi, a oko 90 odsto buke dolazi od saobraćaja, i za njih važi da predstavljaju akustičku traumu, jer im intenzitet prelazi 80 decibela, zato i ne čudi značaj zvučnih zidova.

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/evropski-standard-i-srpski-autoputevi-dobijaju-zvucne-barijere/31h21yc

Komentari za ovaj članak su obustavljeni.