Mihajlović: Sledeće godine gradimo pet auto-puteva – Ekonomija – Danas

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da je ulaganje u infrastrukturu važno zbog razvoja zemlje i da Srbija ove i iduće godine počinje da gradi pet novih auto-puteva.

Foto: MGSI

Ova godina je prekretnica u oblasti infrastrukture, jer ne samo što se završava Koridor 10, nego i počinje izgradnja nekoliko novih auto-puteva. Između ostalog, već smo počeli radove na deonici Preljina-Požega, koja je važna za povezivanje i ka Crnoj Gori i ka Bosni i Hercegovini. Za auto-put Sremska Rača – Kuzmin već je podignut kamp izvođača i očekujemo da vrlo brzo počnu radovi, a za Moravski koridor, koji je posebno važan za povezivanje Srbije iznutra, usvojen je poseban zakon i očekuje se da Vladina komisija donese kriterijume za izbor izvođača”, rekla je ona.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Mihajlović je istakla da ove godine počinje i izgradnja auto-puta i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, a naredne godine i prve deonice auto-puta Niš-Merdare, a da je u prethodne četiri godine izgrađeno više od 300 km auto-puteva.

Govoreći o problemu dugog čekanja na granicama, ona je rekla da Srbija kreće u novi projekat kako bi se napravile zajedničke kontrole na granicama sa Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom i Mađarskom, na jednom punktu, umesto postojećih duplih kontrola.

 “Mnogo veći izazov je uklanjanje nefizičkih barijera sa članicama EU nego sa zemljama regiona koje nisu članice EU, kao što su Bosna i Hercegovina i Crna Gora, sa kojima ćemo imati zajedničke granične prelaze”, navela je ona.

Ona je istakla da će 18. avgusta biti pušten u saobraćaj auto-put od Obrenovca do Čačka, a na jesen i istočni krak Koridora 10.

Ukupno 103 kilometra biće od 18. avgusta u saobraćaju, od Obrenovca do Čačka.Koridor 11 je jako značajan zbog naših građana jer ćemo konačno zaobići Ibarsku magistralu i imaćemo mnogo bezbedniji put, rekla je Mihajlović.

Ona je istakla da će u decembru biti završen auto-put od Surčina do Obrenovca i da će biti ukupno 120 km na Koridoru 11.

Pripremamo ugovor i za deonicu Novi Beograd – Surčin, koja će biti povezana na Koridor 11 i za dve godine moći ćemo da se vozimo auto-putem od Novog Beograda do Čačka, kaže Mihajlović, i dodaje da će na jesen biti pušten kompletan auto-put ka Bugarskoj, čime će biti završena izgradnja celog Koridora 10 kroz Srbiju.

Uradićemo analizu izgradnje čitavog Koridora 10

Mihajlović istakla da će zajedno sa međunarodnim finansijskim institucijama biti urađene analize o realizaciji izgradnje kompletnog Koridora 10.

Nakon što se završi izgradnja, uradićemo jednu ozbiljnu analizu, jer je bilo puno problema u realizaciji, i sama izgradnja je predugo trajala. Ta analiza i informacije treba da posluže i za neke druge državne organe, rekla je ona na TV Hepi.

Mihajlović je rekla da je tokom izgradnje Koridora 10 bilo puno problema, od toga da neke prethodne vlade nisu na vreme uradile projekte i završile eksproprijaciju, zbog čega su stizali odštetni zahtevi.

Danas se više ne radi tako, i svaki projekat koji počinjemo u potpunosti je spreman, i kad je reč o tehničkoj dokumentaciji, i o eksproprijaciji”, naglasila je Mihajlović.

Upitana o naprslinama na auto-putu u Grdeličkoj klisuri, ona je rekla da tako nešto nije smelo da se dogodi.

„Znam svaki metar ovog auto-puta, poznajem svakog od izvođača i šta su sve uradili da bismo završili ovaj veliki projekat. I nisam spremna da bilo koga optužim ili najavljujem istrage protiv bilo koga dok se ne završi izveštaj stručnjaka kako je do ovog došlo. Sve naprsline su već sanirane o trošku izvođača radova“, istakla je ona.

Povezani tekstovi

https://www.danas.rs/ekonomija/mihajlovic-sledece-godine-gradimo-pet-auto-puteva/

Za smanjenje gužvi na granicama 40 miliona dolara – Radio Televizija Srbije

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da će Ministarstvo, uz završetak započetih i izgradnju novih auto-puteva, nastaviti da radi i na smanjivanju gužvi na granicama kao jednom od svojih prioriteta, kroz zajednički projekat sa Svetskom bankom, navodi se u saopštenju resornog ministarstva. 

„Svetska banka odobrila je Srbiji 40 miliona dolara u okviru projekta ‘Trade and Transport Facilitation’, koji upravo ima za cilj da smanjimo vreme zadržavanja na graničnim prelazima. U pitanju je regionalni projekat u koji su, pored Srbije, uključene Severna Makedonija i Albanija, a ukupna vrednost zajma Svetske banke za sve tri države iznosi 90 miliona dolara“, kaže Mihajlovićeva. 

Zajam ugovoren ove godine ratifikovan je u Narodnoj skupštini krajem maja. Korisnici sredstava su Uprava carina, „Infrastruktura železnice Srbije“, JP „Putevi Srbije“ i „Koridori Srbije“, a planirano je da zajam bude operativan u drugoj polovini 2019. godine. 

„Srbija je u prethodne četiri godine izgradila oko 300 kilometara auto-puteva, a u tom periodu broj vozila na našim auto-putevima povećan je sa 37 miliona na blizu 54 miliona vozila u 2018. Posle puštanja u saobraćaj južnog kraka Koridora 10 i sa skorim završetkom kompletnog istočnog kraka Koridora 10 ka Bugarskoj, očekujemo dalji rast tranzitnog saobraćaja kroz Srbiju“, navodi Mihajlovićeva. 

Projekat sa Svetskom bankom obuhvata više komponenti, između ostalog, olakšavanje prekograničnog saobraćaja, razvoj inteligentnih transportnih sistema na Koridoru 10, kao i unapređenje putno-pružnih prelaza na železničkoj infrastrukturi.

Jedinica za sprovođenje projekta biće pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, jer će u ovom resoru biti težište aktivnosti, dok će finansiranje i ugovaranje radova i usluga biti pri Ministarstvu finansija, navodi se u saopštenju.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3599762/za-smanjenje-guzvi-na-granicama-40-miliona-dolara.html

Mihajlović: Potrebno još više obezbediti prelaze, kao i više rada sa mladim mašinovođama – Danas

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kazala je danas u Beloj Palanci na sastanku sa direktorima železničkih preduzeća da Srbija mnogo ulaže u železnički saobraćaj i da je neophodno da se dodatno obezbede pružni prelazi, kao i da je potrebno više raditi sa mladim mašinovođama.

Foto: MGSI

„Vlada Srbije ulaže u železnički saobraćaj, jer želimo da gradjani dobiju železnicu kakvu zaslužuju. Tome u prilog govori i činjenica da realizujemo jedan od najvećih i najzahtevnijih projekata u ovom delu Evrope – brzu prugu od Beograda do Budimpešte, kao i da ćemo zaključno sa ovom godinom rekonstruisati oko 700 km regionalnih pruga“, rekla je Mihajlović.

Kako se navodi u saopštenju, na sastanku je istaknuto da radovi na rekonstrukciji brze pruge od Beograda do Budimpešte teku po utvrđenoj dinamici, na deonicama od Beograda do Stare Pazove i od Stare Pazove do Novog Sada, dok je za sledeću godinu planiran početak radova na trećoj deonici Novi Sad-Subotica.

Bilo je reči i o projektima rekonstrukcije regionalnih pruga, pre svega pruge Niš-Dimitrovgrad, ali i Požarevac-Majdanpek, Senta-Subotica, Markovac-Resavica i drugih.

Direktor „Srbija voza“ Jugoslav Jović rekao je da je zabeleženo povećanje broja putnika na pruzi Beograd-Valjevo za 46 odsto, a na pruzi Šabac-Loznica 16 odsto više putnika.

Izvršni direktor „Infrastruktura železnice Srbije“ Milan Maksimović rekao je da je u planu tog preduzeća i rekonstrukcija staničnih objekata i izgradnja i obezbeđenje putnih prelaza.

„Putevi Srbije najviše radili na održavanju puteva, a od ove godine biće investitori“

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kazala je danas, u okviru posete Pirotskom okrugu i Jugoistočnoj Srbiji, da su „Putevi Srbije“ do sada najviše radili održavanje puteva, a da će od ove godine biti investitori na najvećim infrastrukturnim projektima koje država pokreće, saopšteno je danas.

Mihajlović je nakon sastanka sa direktorom „Puteva Srbije“ Zoranom Drobnjakom kazala da se radi o infrastrukturnim projektima kao što je Moravski koridor, auto-putevima od Preljine do Požege, ali i Sremska Rača-Kuzmin, Ruma-Šabac i Šabac-Loznica.

„Radi se o 307 km novih auto-puteva u vrednosti od 2,4 milijarde evra. Pitanje vaših kapaciteta i spremnosti da realizujete ove i druge projekte od krucijalnog je značaja za novi investicioni ciklus i tu smo da radimo zajedno i da vam pomognemo“, poručila je Mihajlovićeva.

Direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak rekao je da to preduzeće trenutno vodi projekte izgradnje Obilaznice oko Beograda, deonice Koridora 11 Surčin-Obrenovac i most na Ostružnici, te da se spremaju za novi investicioni ciklus.

„Putevi Srbije imaju mnogo posla, od rehabilitacije preko održavanja puteva do upravljanja investicijama. Pripremamo se i za nove projekte, pre svega nastavak izgradnje auto-puta ka Crnoj Gori od Preljine do Požege i izgradnju Moravskog koridora“, rekao je on.

Povezani tekstovi

https://www.danas.rs/ekonomija/mihajlovic-putevi-srbije-najvise-radili-na-odrzavanju-puteva-a-od-ove-godine-bice-investitori/

„Putevi Srbije“: Za održavanje puteva nedostaje 100 miliona evra, očekujemo veći prihod od putarina – 021.rs

U „Putevima Srbije“ očekuju da se taj trend nastavi, naročito kada se uzmu u obzir nove deonice autoputa, ali i najavljeno povećanje putarina.

Od 2007. do 2018. i promet i prihodi porasli su za oko 60 odsto. Uz obrazloženje da za održavanje puteva nedostaje 100 miliona evra godišnje, putarine se povećavaju za 12 odsto i pune budžet „Puteva Srbije“.

Mi očekujemo da će se prihod od naplate putarine uvećati do kraja godine za nekih 1,3 milijarde dinara. Kad god smo imali otvaranje novih deonica autoputa, povećao se broj vozila, jer se samim tim skraćuje vreme putovanja. Ove godine očekujemo otvaranje deonice Obrenovac-Preljina tako da će i to uticati na porast prihoda od naplate putarina„, ističe za RTS Nikolina Arbutina iz „Puteva Srbije“.

Evropljanima je na putu ka jugu tranzit kroz Srbiju veoma značajan. Otuda i ulaganja iz fondova EU.

Šveđanin koji krene na more u Grčkoj kada krene iz Švedske nema nikakvu razliku u kvalitetu putne mreže, u komforu koji će doživeti tokom putovanja, zato je i Srbija odvojila velika sredstva da stignemo zemlje okoline„, navodi za RTS profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić.

U evropskim zemljama prosek cene putarine je pet evrocenti po kilometru. Srbija se tome neće značajno približiti ni poslednjim poskupljenjem. Važno je jedino, naglašavaju ekonomisti, da se povećani priliv oseti u kvalitetu vožnje.

Verujem da se iz toga obezbeđuje dobar deo širenja infrastrukture, popravljanje kvaliteta te postojeće mreže s obzirom da je još jedan deo toga u lošem stanju ili nije održavan na adekvatan način dugi niz godina i čini mi se da će završavanje koridora stimulisati strance da više koriste putnu mrežu Srbije„, napominje ekonomista Ivan Nikolić.

Podsetimo, nove cene putarina trebalo bi da počnu da se primenjuju krajem jula. Iznosi putarina u Srbiji će biti povećani za oko 12 odsto, pošto će tačne cene za sve deonice biti zaokruživane tako da budu zgodne za plaćanje i vraćanje kusura.

Putarina od Subotice do Preševa za automobil, prema aktuelnim cenama kada se sve sabere, iznosi 1.900 dinara i ako bi se cena tačno povećala za 12 odsto bila bi 2.128 dinara. Od Beograda do Preševa se sada plaća 1.340 dinara, i ako bi se cena povećala za 12 odsto, iznosila bi 1.501 dinar.

Za deonicu Beograd – Niš sada treba izdvojiti 800 dinara, a nakon poskupljena bi to iznosilo 896 dinara. Za putarinu od Beograda do Subotice sada treba platiti 560 dinara, nakon poskupljenja 627 dinara.

Putarina od Beograda do Novog Sada koštaće 235 dinara umesto dosadašnjih 210. Od Beogada do Šida cena iznosi 370 dinara, dok bi nakon poskupljenja trebalo izdvojiti 415 dinara.

Na autoputu Ljig – Preljina, gde je sada putarina 140 dinara, bila bi 157 dinara. 

Putarina je poslednji put u Srbiji poskupela 7. januara 2017. godine za 10 odsto. 

Uskoro počinje gradnja Moravskog koridora

U „godini razvoja infrastrukture“, kako je 2019. označio ministar finansija Siniša Mali, najavljen je početak izgradnje 110 kilometara tzv. Moravskog koridora kojim se povezuje Čačak, Kraljevo, Kruševac, Pojate. Gradnja Moravskog koridora trebalo bi da počne polovinom sledećeg meseca. Plan je da se završi u naredne dve i po godine.

Poslanici su izglasali javni interes i dozvolili posebne procedure kako bi se gradio Moravski koridor. Precizna trasa, međutim, još nije utvrđena u čitavoj dužini. Završen je i prihvaćen idejni projekat za deonicu Pojate – Kruševac. U toku je stručna kontrola za deo Adrani – Mrčajevci i Mrčajevci – Preljina. Idejni projekat za deo od Kruševca do Adrana, međutim, još se radi, jer se odustalo od prvobitne trase.

Kako objašnjavaju u Ministarstvu građevinarstva, rade se i izmene Prostornog plana infrastrukturnog koridora Pojate – Preljina. Velike poplave su promenile tok reke Zapadne Morave, pa je sada neophodno regulisati njeno korito, kako bi se sprečilo plavljenje budućeg autoputa, ali i naselja u okolini.

Usvajanje izmene Prostornog plana se očekuje u septembru, a do kraja oktobra završetak izrade idejnog projekta. Izradu nedostajuće projektne dokumentacije, projekat za građevinsku dozvolu i projekat za izvođenje, ugovoriće se sa budućim izvođačem radova. To će biti njegova obaveza„, naveli su za „Novosti“ u Ministarstvu građevinarstva.

Prilikom skupštinske rasprave, otvoreno je i pitanje da li će se sa budućeg autoputa izlaziti u Mrčajevcima. Kako sada stvari stoje, ovo mesto, u prvi mah, ostaje bez petlje.

U zoni Mrčajevaca planirano je denivelisano ukrštanje autoputa i buduće saobraćajnice Kragujevac – Mrčajevci. S obzirom na to da ne postoji projekat te buduće saobraćajnice, nemoguće je u ovom trenutku precizno definisati položaj denivelisanog ukrštaja. Stanovnici Mrčajevaca će kao vezu sa Moravskim koridorom koristiti petlju „Preljina“ u naselju Konjevići, u čijem sklopu je projektovana poprečna veza koja se kružnom raskrsnicom priključuje na državni put prvog reda Preljina – Mrčajevci. Od kružnog toka na državnom putu do Mrčajevaca dužina postojećeg puta je oko 9,5 kilometara„, odgovaraju za „Novosti“ u Ministarstvu saobraćaja.

Na Moravskom koridoru je planirano ukupno deset petlji i to kod Preljine, Adrana, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika, Velike Drenove, Kruševca, Ćićevca i Pojata. Isključenja će se zvati „Ćićevac“, „Kruševac istok“, „Kruševac zapad“, „Velika Drenova“, „Trstenik“, „Vrnjačka Banja“, „Vrba“, „Kamidžora“, „Adrani“ i „Preljina“. 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/218839/Putevi-Srbije-Za-odrzavanje-puteva-nedostaje-100-miliona-evra-ocekujemo-veci-prihod-od-putarina.html

Odgovarajućih znakova na novom autoputu i dalje nema, a ni radnika Puteva Srbije – N1 Info

Posle izveštavanja N1 o vozačima koji su između Niša i Leskovca lutali oko zatvorenih isključenja i vozili desetine kilometara duže, što su morali i da plate, Ministarstvo saobraćaja je naložilo inspekcijsku proveru privremene saobraćajne signalizacije oko naplatnih stanica – koje još nisu ni izgrađene.

Na spornim mestima, ekipa N1 danas nije zatekla radnike Puteva Srbije.

Teče drugi dan od kako je naložena „hitna dopuna privremene saobraćajne signalizacije“ između Niša i Bujanovca i to u roku od tri dana. Radova – ni na vidiku.

Na prvom mestu iza naplatne stanice Nais bi mogao da stoji znak obaveštenja da svi oni koji autoputem žele do Doljevca, Gadžinog Hana, Brestovca i Bojnika, moraju da izađu na skretanje Niš-jug. To nam je potvrdio i saobraćajni inženjer, dr. Milan Stanković.

„Oni bi morali da se isključe na petlji Niš-jug, što znači da bi ta privremena signalizacija morala da bude na tom mestu, čak i kilometar ranije da bude prvo obaveštenje“, kaže Stanković.

Postupanje po nalogu nadležnih, ni od korova na samom isključenju Niš-jug, ali se, umesto toga, korov oko autoputa revnosno kosi.

Isključenje Niš-jug je poslednje mesto gde bi svi koji idu do nekog od mesta između Leskovca i Niša morali da siđu sa puta. Ni ovde nema nikakvog saobraćajnog znaka koji upućuje da su izlazi koji slede – zatvoreni.

Da li treba isključiti mogućnost da su Putevi Srbije požurili sa početkom naplate putarine na pompezno otvorenoj deonici autoputa južno od Niša – da ne propuste zaradu na turistima i strancima, ne razmišljajući o stanovnicima u okolini?

„Građani koji žive južno od Niša nisu zaslužili da dobiju važna obaveštenja o tome kako mogu da se isključe sa autoputa. Izgleda da je namera Vlade bila da se samo što pre od turista uzme što više novca – najpre puštanjem definitivno nezavršenog autoputa u promet jer nisu uradili sve naplatne kućice“, kaže Danijel Dašić, NKD.

Radovi na izgradnji naplatnih punktova, na mnogim isključenjima od Niša do Bujanovca tek počinju, a Putevi Srbije su u prvom ssopštenju, kao rok za završetak naveli – jul.

Oni koji se oslanjaju na znakove pored puta i danas su završavali u ćorsokaku. Problem su rešavali silazeći i na travu. Razlog više, zbog dužine izvođenja, da privremena signalizacija mora biti postavljena pre zatvaranja i to na osnovu projekta. Pitanje koje ovde mnoge muči je – zašto je pocela naplata putarine, ako autoput nije završen.

http://rs.n1info.com/Biznis/a493771/Signalizacije-na-novom-autoputu-i-dalje-nema-a-ni-radnika-Puteva-Srbije.html

Svetski ekonomski forum: Kvalitet puteva u Srbiji i BiH najgori u regionu | N1 Srbija – N1 Info

Statistika Svetskog ekonomskog foruma u poslednjih osam godina jasno pokazuje da je Srbija, kada je reč o kvalitetu putne mreže, najlošije rangirana od svih država u regionu, s izuzetkom Bosne i Hercegovine, preneo je Danas.

Poslednje istraživanje, urađeno za 2018. godinu, pokazuje da se Srbija „zakucala“ za pretposlednju poziciju u regionu s koje ne može da se pomeri još od 2010. godine, navodi list. Rang listu pogledajte OVDE.

Podaci pokazuju da je od svih država u okruženju putna mreža najbolja u Hrvatskoj koja se nalazi na 19. mestu na tabeli (koja je rađena za 137 zemalja u svetu) sa ocenom 5,5. Slovenija je rangirana na 51 mestu sa ocenom 4,4, Crna Gora je na 88. poziciji sa 3,5 poena, Srbija je tek 100. sa ocenom 3,2 a BiH 109 sa ocenom 3.

Kako piše Danas, stručna javnost u Srbiji saglasna je sa ocenama u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma i ističe da je osnovni razlog za takvo stanje nekvalitetna izgradnja i loše održavanje puteva.

„Osnovni razlog zbog čega su putevi u Srbiji u lošem stanju je to što ih grade preduzeća koja nisu kvalifikovana za izvođenje tako zahtevnih građevinskih operacija. Naime, tokom svojinske transformacije u privatne ruke je prešao veliki broj lokalnih preduzeća za održavanje puteva širom Srbije. Njihov prioritetni zadatak pre privatizacije je bio da održavaju puteve u svom kraju, a ne da ih grade. Posle privatizacije te firme su potpuno pogrešno postali gradioci, ali bez potrebnih kvalifikacija“, rekao je potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić je saglasan da su putevi u Srbiji u veoma lošem stanju i smatra da je jedan od osnovnih razloga za to činjenica da je Srbija bila pod sankcijama i bombardovanjem.

„Ne treba zaboraviti da je deo naše putne infrastrukture bio uništen, a nakon toga nije obnavljan i građen onim tempom i intenzitetom kako je najavljivan. Stvar se pomerila znatno nabolje u poslednjih nekoliko godina. U tom periodu izgradeno je dosta. Ugovoreni su i neki novi poslovi na daljoj izgradnji Koridora 11 što je veoma značajno“, kazao je Savić.

http://rs.n1info.com/Biznis/a493060/Svetski-ekonomski-forum-Kvalitet-puteva-u-Srbiji-i-BiH-najgori-u-regionu.html

VIDEO: Počela naplata putarine, a neki izlazi sa autoputa zatvoreni – 021.rs

Neobeleženi radovi adekvatnim znacima, već samo prosipan šljunak na izlazima, zbunjuju mnoge vozače koji, kažu za Južne vesti, nisu ni znali za radove.

Jedan od vozača, Milan Lepojević krenuo je u nedelju iz Vlasotinca do Niša, a put mu se odužio jer je morao da kruži. Prema njegovim rečima, zatvorena je Vlasotinačka petlja, izlaz za Gadžin Han, kao i Doljevac. Osim neadekvatnog obaveštenja, dodaje i da su radovi loše obeleženi.

Izlaz za Vlasotince, odnosno drugi izlaz za Leskovac, jednostavno je zatvoren, ne postoji. Išao sam kroz Leskovac, zatim starim auto-putem i isključio sam se kod Pečenjevca. Posle nekoliko kilometara – i izlaz Gadžin Han je zatvoren, kao i izlaz Doljevac. Nisam znao za radove, niti je išta na putu ukazivalo na njih dok nisam došao do šljunka„, kaže Lepojević.

Dodaje da zna da je krenula naplata putarine na deonici od Doljevca do Preševa, ali mu nije jasno kako su mogli da krenu sa naplatom ako nema izgrađenih stanica jer, kako kaže, ljudima otežavaju vožnju i produžavaju put za 20-30 kilometara.

Tu su kao neke barikade, prosipan šljunak. Meni to ne izgleda kao da je neka firma radila, već kao da je došao neko sa strane, posipao i to je to. Nekim crnim kesama su prelepljene oznake za izlaz. Tri, četiri izlaza su zatvorena bez ikakavog razloga„, dodaje ovaj vozač.

Južne vesti pišu da iako na sajtu Puteva Srbije stoje obaveštenja o zatvaranju ovih izlaza i koji su alternativni pravci, građani kažu da za radove nisu znali dok do deonice nisu stigli.

Petlje zatvorene, nema informacija o završetku radova

Iako su iz Puteva Srbije građane obavestili o zatvaranju ovih deonica, zasad nema informacija kada će radovi biti završeni, navodi portal.

S obzirom na to da radnika nema na Vlasotinačkoj petlji, preduzeću su upućena i pitanja o početku radova na ovoj deonici, ali i kada će građani ponovo moći da koriste ove izlaze. Očekuju se i odgovori zbog čega je, umesto saobraćajnih obeleženih barikada, na nekim delovima posipan šljunak.

Alternativnim pravcima moraće i vozači koji u narednom periodu idu auto-putem do gradova u južnom delu Srbije. Oni koji idu iz smera Beograda za Doljevac, Brestovac, Gadžin Han i Bojnik, mogu koristiti put preko petlje Niš – jug i Merošina. Saobraćaj iz smera Preševa za Doljevac, Brestovac, Gadžin Han i Bojnik odvijaće se preko petlje Leskovac – centar.

Vozači koji iz Beograda idu za Vlasotince, moći će da se isključe na petlju Leskovac – sever, a iz smera Preševa preko petlje Grdelica državnim putevima. Saobraćaj iz Beograda ka Trgovištu odvijaće se preko pretlje Vranje, a iz smera Preševa preko petlje Bujanovac – jug državnim putevima, prenose Južne vesti.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/216944/VIDEO-Pocela-naplata-putarine-a-neki-izlazi-sa-autoputa-zatvoreni.html

Posle poskupljenja, državi još dve milijarde dinara od putarina – Danas

Za godinu dana ministarka Mihajlović promenila mišljenje o ceni korišćenja auto-puta

Putarine u Srbiji će od 1. jula biti za 12 odsto skuplje, odlučila je Vlada Srbije, a ovu odluku poslanici Skupštine Srbije trebalo bi uskoro da usvoje po hitnom postupku.

Foto: Miroslav Dragojević

Tako će posle dve godine, a drugi put u poslednjoj deceniji, poskupeti usluga korišćenja puteva u Srbiji. Završetak dela Koridora 10 kod Grdeličke klisure očigledno je dodatno motivisao direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka da „pritisne“ vlast i natera je da poveća cene putarina, na čemu insistira godinama.

Iako je prošle godine bila izričito protiv toga, potpredsednica Vlade i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović sada je promenila mišljenje.

– Poskupljenje putarine nije tema za Vladu Srbije, o tome se ne razgovara niti će biti povećanja, prioritet je izgradnja novih i održavanje postojećih auto-puteva, kao i završetak reforme Puteva Srbije – rekla je jula prošle godine Mihajlovićeva.

Sada je, međutim, nakon usvojene odluke Vlade ministarka saobraćaja rekla kako je povećanje neophodno „kako bi moglo više da se ulaže u puteve“.

– Menja se Zakon o naknadama, Ministarstvo finansija je predlagač, a mi smo kao Vlada to podržali. Putarina je povećana poslednji put početkom 2017, a pre toga devet godina nije povećana – rekla je Mihajlović.

Nakon korekcije cena putarina od Novog Sada do Beograda koštaće 235 dinara, 15 dinara više nego što je sada, od Beograda do Subotice 627, umesto sadašnjih 560 dinara. Trenutno, putarina od Beograda do Niša iznosi 800 dinara za automobile, a posle poskupljenja biće nekih 100 dinara više.

U obrazloženju zakona kojim će biti regulisan nov iznos putarine ističe se da će se povećanjem prihoda od putarine obezbediti više sredstava za finansiranje održavanja i razvoja putne mreže.

S ovim povećanjem Putevi Srbije bi mogli da računaju na nekih 1,9 milijardi dinara prihoda više. I bez ovog povećanja prihod ovog javnog preduzeća za ovu stavku rastao je iz godine u godinu.

U Putevima Srbije za Danas kažu da su prošle godine na osnovu naplate putarina imali prihod od 23,6 milijardi dinara, godinu pre toga ostvareni prihod bio je 20,6 milijardi dinara. U 2016. od naplaćenih putarina Putevi Srbije prihodovali su nepunih 16,9 milijardi dinara.

Kako su mediji preneli, Drobnjak je rekao kako će dodatne dve milijarde uložiti u održavanje puteva, te da će „uraditi deonice koje su loše“ i da imaju plan „ne samo za dve milijarde, već za 20 milijardi“.

Iako je u nekoliko navrata ranije direktor Puteva govorio o tome kako su putarine u Srbiji najjeftinije u Evropi, prema trenutno aktuelnim cenama, vidi se da je na primer vinjeta za deset dana u Austriji osam evra, a da se za dva meseca plaća 22,9 evra. U Sloveniji je putarina za sedam dana 15 evra, a u Mađarskoj, na primer, vinjeta za sedam dana košta nekih osam evra. Srbija još nije uvela sistem vinjeta, ali ni popuste za redovne korisnike puteva, koje, kako kaže predsednik Udruženja Međunarodni transport Neđo Mandić, druge države u Evropi imaju.

– Ne želimo da ulazimo u opravdanost poskupljenja i jedino zbog čega mi možemo da se bunimo jeste to što će sad to poskupljenje da ide na naš teret jer mi ne možemo da povećamo cenu naših usluga – ističe Mandić. On kaže da druge zemlje u Evropi daju popuste redovnim korisnicima i da su ti popusti veći od 20 odsto, a da toga u Srbiji nema.

Povezani tekstovi

https://www.danas.rs/ekonomija/posle-poskupljenja-drzavi-jos-dve-milijarde-dinara-od-putarina/

Krajem sledeće godine počinje gradnja metroa; Otvaranje nemačke fabrike „ZF“ 12. juna u Pančevu – Večernje Novosti

Predsednik Aleksandar Vučić izrazio je uverenje da bi izgradnja metroa u Beogradu mogla da počne krajem sledće godine.

Od početka radova, biće potrebno četiri do četiri i po godine da se izgradnja metroa završi, rekao je Vučić za TV Prvu.

On nije mogao da govori o potencijalnim izvođačima radova i naveo je da se čeka dogovor Kineza i Francuza, ali da ne može da govori dalje o toj temi.

„Tek tada, kada budemo imali metro, ćemo moći da rešimo problem gradskog saobraćaja“, rekao je Vučić.

PROČITAJTE I:Glavni urbanista Beograda: Ključni ciljevi metro, tri mosta…

Predsednik je primetio da je Beorgad grad kranova, navodeći da se gradi Klinički centar Srbije, druga kula „Ušće“, „Skyline“, Beograd na vodi, da NCR gradi svoj objekat…

Vučić je rekao da će se metro graditi, da su ubrzane procedure, ali da mora da se sačeka dogovor Kineza i Francuza, ne navodeći više informacija.

Najavio je i da će se u septembru na gradskim ulicama naći 250 novih autobusa.Vučić je istakao i da se ulazak u centar grada neće naplaćivati i dodao da ne zna ko je izmislio tu informaciju.“Ali želimo da imamo što više pešačkih zona“, istakao je Vučić.

On je naveo da Srbija želi da privuče što više turista, pa je kao primer naveo Kineze.Kako kaže, 2017. godine u Srbiji je bilo 52.000 kineskih turista, 2018. godine 103.000 što je rast od 100 odsto.

OTVARANjE NEMAČKE FABRIKE „ZF“ 12. JUNA U PANČEVU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će 12. juna u Pančevu otvoriti nemačku fabriku „ZF“, koja se bavi proizvodnjom autodelova.

„Nemačka kancelarka Angela Merkel mi je čestitala kad smo uspeli da dovedemo tu fabriku. Rimac je rekao da je Hrvatska izgubila trku sa Srbijom komentarišući dolazak te fabrike“, rekao je Vučić za televiziju Prva.

Istakao je da je otvaranje te fabrike veliki uspeh i napredak i da je veoma srećan zbog toga.

PROČITAJTE I:ODGOVOR NEMAČKOG GIGANTA: U igri smo za „Folksvagen“

On je naveo da će ta fabrika imati i druge dobre vesti i za Pančevo i za Južni Banat, te dodao da će još neke od najpoznatijih nemačkih kompanija da grade fabrike u Srbiji.

To će uticati na pozitivne promene u ekonomiji, ali i infrastrukturi, istakao je Vučić. Dodao je da dualno obrazovanje privlači investitore u Srbiju.

ZA VEĆI RAST POTREBNA TRŽIŠNA EKONOMIJA, ZATO I VEĆE CENE

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže, na pitanje čime opravdava povećanje cena ako je dinar stabilan i plate povećane, da je njegov cilj zdrava ekonomija a da, na primer, zbog najniže cene električne enrgije, privreda sporo raste.

Za TV Prva kaže da su ta povećanja, na ukupnom nivou, minimalna – do dva odsto.

“ Uvek ćemo ići na povećanje standarda. Hoću da nemamo socijalne ustanove, nećemo da kupujemo socijalni mir, birače, hoću da pravimo zdravu ekonomiju kao što imamo danas“, ističe Vučić.

PROČITAJTE I:Vučić: Tražiću pomoć od Amerikanaca da se ukinu takse; Sednica UN o KiM važna, Pariz važniji

Privredni rast će, uprkos lošijim pokazateljima u prvom kvartalu, u drugom biti 3,5 odsto a u trećem i četvrtom će biti još bolji, dodao je on.

„Gledaćemo da idemo svake godine rast bude 4,5 odsto ili pet. Za to morate da imate tržišno orijentisanu privredu. Hoćemo da gradimo puteve? Za to treba puno novca, sad nam treba 30 miliona evra za puteve po Kraljevu zbog poplava“, naveo je on.

Govoreći o poplavama navodi da je država zaštitila ono najvažnije i da voda nije prodrla do fabrike „Milan Blagojević“ u Lučanima.

EKONOMSKI RAZVOJ IDE U DOBROM SMERU Upitan da li bi potencijalno rešenje kosovskog problema značajno doprinelo privredi odgovorio je da bi svakako to ubrzalo naš ekonomski razvoj, ali i da i danas naš ekonomski razvoj ide u dobrom smeru. Podsetio je da je prosečna plata, kada je došao na mesto predsednika, bila 329 evra, a da je sada 442. Najavio je da će se do kraja godine ići ka daljem povećanju, i da će pokušati da digne i minimalac, najmanje do 29.000 dinara. U razgovoru sa poslodavcima, kako je najavio, pokušaće da se dostigne magična linija od 30.000 dinara za minimalac. U poređenju sa 2012.kada je minimalac bio 15.000 to bi bilo ogromno uvećanje, konstatovao je on. Na tvrdnje opozicije da on završava svoju valdavinu a da nije svestan, Vučić je kazao da je svestan toga i da je „završio svoju vladavinu i za Vaskrs kako je obećao Jeremić“.

Kad je reč o Krupnju , navodi da Bogoštica jeste prodrla nekima u kuće ali da Likodrag, iako nabujao, teče mirno, jer je podignuto korito reke.

Kaže da je, međutim, Grdica uvek problem, zbog depresije, a da će se rešenje tražiti u saradnji sa nemačkim naučnicima.

Vučić je istakao da će se novac ulagati u puteve i dodao je ponosan na to koliko je puteva urađeno.

Upitan da li je zadovoljan i održavanjem puteva i kako komentariše to što Zoran Drobnjak iz „Puteva Srbije“ kaže da će mu za održavanje puteva, i pored povehanja cena putarine, biti potrebno još 100 miliona evra, Vučić kaže da on samo tvrdi pazar, a da bi bio zadovoljan i sa 26 miliona evra .

„Puteve dobro održavamo, bolje nego neke druge zemlje, ali problema ima i voleo bih da uložimo više.“

Kako kaže, za tri meseca Srbija će prestići Hrvatsku i imati više puteva, a radi se i na deonici od hrvatske granice do skretanja za Kuzmin.

Smeta mu što se sve uvek predstavlja negativno, kaže da o rupama u Beogradu izveštava nadležne i sam, ali da treba priznati da „u Rimu ima više rupa nego u celoj Srbiji“.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:798915-Krajem-sledece-godine-pocinje-gradnja-metroa

„Svetska banka i MMF procenili da će Srbija do 2023. biti dominantna u regionu“ VIDEO – B92

Beograd — Ministar finansija Siniša Mali gostujući na Prva TV istakao je da ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu proizilaze iz odgovorne ekonomske politike.

Izvor: B92, Prva TV

Foto: Prva TV

Foto: Prva TV

„Takva ulaganja doprinose većem BDP, što za naše građane znači veći životni standard. Veoma sam impresioniran završenim auto-putem. Uradili smo neverovatnu stvar, posle 48 godina uspeli smo da završimo Koridor 10, da kroz Grdeličku klisuru prođe auto-put“, rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, sredstva za izgradnju završne deonice država je obezbedili delom i iz povoljnih kredita.

„Ove godine u budžetu je predviđeno 220 milijardi dinara za kapitalne investicije, a sa Međunarodnim monetarnim fondom razgovaramo kako da još više povećamo ulaganja, jer se to vraća duplo u naš BDP“, naveo je ministar Mali.

Mali se osvrnuo i na učešće srpske građevinske industrije u izgradnji auto-puteva i drugih kapitalnih investicija u Srbiji.

„Zapošljava se srpska građevinska industrija. Naši građevinari su završili Koridor 10. Takođe, naši radnici rade i u Beogradu na vodi. Upravo kroz angažovanje građevinske industrije, radi celokupna industrija i to doprinosi rastu BDP-a. I kineske kompanije takođe angažuju kao podizvođače srpske firme“, rekao je Mali.

Ministar u Vladi Srbije je naglasio da je privredni rast Srbije prošle godine bio 4,3 odsto, što je jedna od najvećih stopa rasta u Evropi.

„Kada pogledate šta doprinosi rastu BDP-a, osim potrošnje i industrije, dominantan je rast građevinske industrije. Svaki vid ulaganja dovodi nove investicije, jer ne zaboravite, nema ulaganja ukoliko nemate dobre puteve. Investitori žele da vide da njihova roba ili sirovine brzo dolaze do fabrika, kao i da njihovi proizvodi brzo mogu da se izvezu iz Srbije. Po tom pitanju uradili smo mnogo, najviše u regionu, uostalom to rezultati i pokazuju“, izjavio je Mali.

Ministar je istakao da je Eurostat jasno dao pregled stopa rasta u Evropi za 2018. godinu, gde je naš uspeh prepoznat, jer smo među top deset zemalja u Evropi.

„Procene su Svetske banke i MMF da će do 2023. godine Srbija biti dominantna ekonomija u regionu i predviđaju stopu rasta od 4 odsto. Svetska banka čak predviđa da možemo dostići i sedam odsto“, rekao je Mali.

Ministar je podsetio i da je u prva četiri meseca ostvaren budžetski suficit od pet milijardi dinara, što znači da će biti više novca za plate i penzije, jer je namera da se podigne kvalitet života u Srbiji.

„Videćemo u septembru kakvi će biti rezultati. Veliki deo novca predviđen je za investicije, ali nastavljamo i sa rasterećenjem privrede, smanjenju poreza i doprinosa. Između ostalog, sa MMF i o tome razgovaramo. Najveća tema za nas je kako da pronađemo nove izvore rasta. Sa njima smo potvrdili da ostajemo na stopi rasta od 3,5 odsto, ali neophodno je još više investicija da bi naša ekonomija još više rasla. Upravo ulaganja dižu našu ekonomiju, stvaraju uslove za više novca kako bi rasle plate i penzije“, rekao je Mali.

Ministar je rekao i da će završna konferencija sa MMF biti održana u utorak i zaključio da su najteže mere iza nas.

„Sada treba da se radujemo novim pobedama. Nastavićemo sa ovom politikom da bi naša zemlja napredovala. Sve ovo radimo zbog naše dece, da bi nastavili da grade sigurnu budućnost u Srbiji“, zaključio je Mali.

Foto: Prva TV

Foto: Prva TV

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=19&nav_id=1544145