Od Bačkog Brega ka Kikindi 100 na sat: Razmatra se gradnja brze saobraćajnice kroz Bačku i Banat – Večernje Novosti

Z. Radović | 27. februar 2020. 16:25 |

Raspisan tender za studiju opravdanosti za izgradnju brze saobraćajnice od mađarske do rumunske granice. „Putevi Srbije“ traže projektanta da nacrta put od Bačkog Brega, preko Sombora i Vrbasa do Kikinde

VOJVOĐANI bi narednih godina trebalo da dobiju novu modernu saobraćajnicu od graničnog prelaza sa Mađarskom do rumunske granice. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ raspisalo je javnu nabavku za Studiju opravdanosti sa Idejnim projektom izgradnje brze saobraćajnice Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Kikinda – Nakovo.

Trasa je ravničarska i predviđeno je da se gradi paralelno sa postojećim državnim putem čija je dužina oko 175 kilometara. Procenjena vrednost javne nabavke je do 300 miliona dinara bez poreza na dodatu vrednost. Projektant koji bude izabran na tenderu trebalo bi da nacrta brzu saobraćajnicu u četiri trake kojom će vozila moći da idu 100 kilometara na sat.

Ovaj putni pravac jedna je od trasa koje su ucrtane u novi investicioni plan „Srbija 2025“ koji bi trebalo da se realizuje u narednih pet godina.

Izrada Studije opravdanosti je prvi korak koji investitor, „Putevi Srbije“, mora napraviti kako bi se realizovao ovaj projekat. Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da će najkasnije za tri ili četiri godine početi da se gradi brza saobraćajnica od Bačkog Brega do Kikinde i ocenio da bi to bilo od presudnog značaja za dovođenje novih investitora u taj deo Srbije.

– Ovaj putni pravac predstavlja značajnu drumsku komunikaciju u funkciji saobraćajnog povezivanja Srbije sa Mađarskom i Rumunijom, a iz položaja deonice vide se njena važnost i uloga u regionu sa aspekta privrede – navodi se u javnom pozivu koji su objavili „Putevi“. – Predmetna trasa omogućuje vezu Bačke i Banata sa centralnom i zapadnom Srbijom preko auto-puta Beograd – Subotica. Primarni pravac je međusobno povezivanje svih delova Vojvodine brzom saobraćajnicom sa auto-putem E-75, koji se poklapa sa krakom C Panevropskog multimodalnog Koridora 10, preko koga ostvaruje vezu sa Beogradom i centralnom i zapadnom Evropom i na jugu sa Severnom Makedonijom, Bugarskom i dalje Bliskim istokom i Azijom.

U skladu sa raspoloživom planskom dokumentacijom projektanti će razmotriti i položaje eventualnih turističko-rekreativnih sadržaja i odmorišta u zoni saobraćajnice koja povezuje velike gradove Bačke i Banata.

TROŠKOVI IZGRADNjE

KOLIKO bi mogla koštati izgradnja brze saobraćajnice kroz Vojvodinu još se ne zna. Taj predračun će napraviti projektanti.

– Na osnovu ukupnog obima radova uz primenu jediničnih cena utvrđuju se ukupni troškovi izgradnje za svaku pojedinačno razmatranu varijantu trase – navode u „Putevima“. – Troškovi izgradnje puta iskazuju se u ukupnom iznosu i po kilometru. Potrebno je priložiti kompletan numerički proračun u tabelarnoj formi.

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:849827-Od-Backog-Brega-ka-Kikindi-100-na-sat-Razmatra-se-gradnja-brze-saobracajnice-kroz-Backu-i-Banat

Godinu i po dana za sanaciju oko 70 km lokalnih puteva oko istočnog kraka Koridora 10 – Južne vesti

Lokalni putevi od Niša do Dimitrovgrada, koji su delimično oštećeni i tokom izgradnje istočnog kraka Koridora 10, trebalo bi da budu sanirani za godinu i po dana, jer je to rok u ugovorima koje je danas potpisao v.d. direktora Koridora Srbije Zoran Babić. Rekonstrukcija oko 70 km puta koštaće skoro 20 miliona evra i isplatiće se iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i republičkog budžeta.

Sredinom novembra prošle godine su iz Koridora Srbijenajavili da će dotrajale deonice oko istočnog kraka Koridora 10 biti sanirane i da će doći kraj mukama meštana pojedinih sela koji zbog lošeg puta teško dolaze do Niša, Pirota, Bele Palanke i Dimitrovgrada.

U Koridorima kažu da je sada to i zvanično jer su potpisani ugovori. Ugovor putevi 1; foto: Koridori SrbijePotpisani ugovori za sanaciju oko 70 km puta kod Niša, Pirota i Dimitrovgrada; foto: Koridori Srbije

Za izvođača radova izabrana je bugarska firma Trace, potpisana su tri ugovora za sanaciju po deonicama, čija je ukupna vrednost skoro 20 miliona evra, a rok za rekonstrukciju je 18 meseci.

Rehabilitacijom navedenih deonica unapređuje se postojeća putna mreža koja povezuje autoput, lokalne i regionalne centre i podiže nivo opšte bezbednosti drumskog saobraćaja. Takođe, obezbeđuju se uslovi za brži ekonomski rast i razvoj turizma za koje već postoje izuzetne prirodne pogodnosti i bogato kulturno-istorijsko nasleđe (specijalni rezervat prirode Jerma, park prirode Stara Planina, manastiri Sukovo, Poganovo i Sveti Ilija) – navode u saopštenju.

Saniraće se putevi kod Niša, Pirota i Dimitrovgrada, pa su i ugovori tako podeljeni u tri partije, a potpisali su ih u Gradskoj upravi Pirot v.d. direktor Koridora Srbije Zoran Babić i investitor.

Podsetimo, kako su najavili u Koridorima na ovim deonicama radiće se proširenje postojećeg puta gde god je to moguće, uklanjanje postojećeg asfalta i nadogradnja postojećeg kolovoza novim slojem, uređenje postojećih zemljanih kanala, kao i izgradnja novih, sprovođenje mera intervencije na propustima i vertikalna i horizontalna saobraćajna signalizacija i oprema.

Putevi koji se rekonstruišu:

Celina 1: 

1.1       deonica puta Niška Banja-Crvena Reka (14,821 km)

–           poddeonica 1. Niška Banja-Jelašnica (3,460 km)

–           poddeonica 2. Skretanje za Bancarevo-Most 9a (0,493 km)

–           poddeonica 3. Bancarevo-Ploče (3,690 km)

–           poddeonica 4. Ploče-Crvena Reka (7,178 km)

1.2       deonica puta Donja Glama – čvor Bela Palanka (4,794 km)

1.3       deonica puta skretanje za Pajež ka Donjoj Glami (6,408 km)

1.4       deonica puta Niška Banja-Konjički klub (2,162 km)

Celina 2: 

2.1       deonica puta: Sadikov Bunar – Blato (3,086 km)

2.2       deonica puta: Pirot (mali most) – Kitka (kamenolom) (6,150 km)

2.3       deonica puta: Manastir Sv. Ilija – Rsovci (2,260 km)

2.4       deonica puta: Sopotska petlja – ulaz u Pirot (Industrijska zona) (4,200 km)

2.5       deonica puta: Slavinja – Izatovci i Protopopinske vodenice – Smilovci (6,000+2,243=8,243 km)

Celina 3: 

3.1       deonica puta: čvor Trnski Odorovci (22303) –  čvor Sukovo (10,080 km)

–           poddeonica 1. Manastir-Komje (4,000 km)

–           poddeonica 2. Gornja Držina- čvor Sukovo (6,080 km)

3.2       deonica puta: čvor Dimitrovgrad – ukrštanje sa lokalnim putem za mesto Verzar (7,860 km).

https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Godinu-i-po-dana-za-sanaciju-oko-70-km-lokalnih-puteva-oko-istocnog-kraka-Koridora-10.sr.html

Mihajlović: Srbija započela ili priprema izgradnju oko 400 km novih auto-puteva – N1 Info

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da je Srbija već započela ili priprema izgradnju oko 400 kilometara novih auto-puteva.

„Započeli smo radove na Moravskom koridoru, gradimo deonicu Preljina – Požega na ‘Milošu Velikom’, koja će biti završena 2022. godine, a gradi se i auto-put Sremska Rača – Kuzmin, koja je prva deonica auto-puta Beograd – Sarajevo“, navela je Mihajlović gostujući na televiziji Hepi, saopštilo je resorno ministarstvo.

Ona je najavila i radove na deonici Niš – Pločnik, i navela da su u toku razgovori sa kineskom kompanijom o deonici Novi Beograd – Surčin. Priprema se i projektna dokumentacija, istakla je, za novi projekat Šumadijskog koridora „Vožd Karađorđe“.

Mihajlović je rekla da je u prethodnom periodu obnovljeno više od 500 kilometara pruga, a da će do kraja 2021. biti završena i prva deonica brze pruge, kojom će se za 25 minuta vozom stizati od Beograda do Novog Sada.

„Na barskoj pruzi obnovljeno je 77 kilometara pruge od Resnika do Valjeva, zajedno sa ‘Ruskim železnicama’, a najkasnije do sledeće godine, očekujemo da se nastavi rekonstrukcija i na preostalim deonicama barske pruge, do granice sa Crnom Gorom“, navela je Mihajlović.

http://rs.n1info.com/Biznis/a572109/Mihajlovic-Srbija-zapocela-ili-priprema-izgradnju-oko-400-km-novih-auto-puteva.html

Objavljen novi spot SNS-a koji je za ponos svakog Srbina, putevi su ono što spaja ljude – Alo!

AUTOR:DATUM I VREME: 23.02.2020. 16:35 – 23.02.2020. 16:53

Veliki značaj za Srbiju su putevi.

Miloš Veliki auto-put

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je danas na Instagram nalogu „avucic“ kratak video snimak, u kojem se govori o izgradnji puteva u našoj zemlji.

Putevi su ono što spaja ljude – napisao je Vučić uz okačen snimak na Instagramu.

Na snimku se vidi šofer iz Čačka Ivan Vujić koji, vozeći se autoputem „Miloš Veliki“, kaže da voli da vozi kroz Srbiju i da uživa u ovoj lepoti, ističući da kada vidi puteve, vidi koliko je naša zemlja napredovala.

– Dok vozim od mesta do mesta srećan sam kad vidim koliko se radi i gradi – navodi Vujić.

On poručuje da „kad Vučić nešto obeća, on to ispuni“

Evo i ovaj Moravski koridor što su obećali, nama iz Čačka je to jako važno, napraviće ga – napominje Vujić u snimku.

U snimku se podseća i na izjavu Vučića da se pravi deonica puta, koja spaja Koridor 10 i Koridor 11, zapadnu i istočnu Srbiju, u dužini od 112 kilometara.

Izgradnja putne infrastrukture je merilo razvoja dobre ekonomije i dokaz ubrzanog razvoja. I pored toga sto spajaju ljude, čine dostupnijim sve.

– Zahvalnost predsedniku naše zemlje bez čijeg truda ne bismo videli ove kilometre i kilometre puteva – samo je jedan od komentara zadovoljnih građana Srbije.

 

 

https://www.alo.rs/vesti/politika/putevi-su-ono-sto-spaja-ljude-sns-aleksandar-vucic-deca/290542/vest

Čitaoci pitaju: Kada će biti završena izgradnja kanalizacije u Turekovcu – JUGpress

LESKOVAC

Čitaoci JUGpressa pitaju kada će biti završena kanalizaciona mrežau Turekovcu.

Potražili smo odgovore.

Iz leskovačkog Vodovoda nam je stigao odgovor da su oni svoj deo posla, po ranijem ugovoru, završili.

Iz Odeljenja za komunalno stambene poslove grada Leskovca nam je, posle više dana, stigao sledeći odgovor:

” Vaše pitanje je prosledjeno JP Urbanizam i izgradnja
Leskovac.
Za sve detalje vezano za upravljanje – rukovodjenje investicijama mozete
se obratiti JP Urbanizam i izgradnja Leskovac, obzirom da je navedeno
preduzece osnovano da rukovodi-upravlja investicijama, na osnovu cl.3 
Odluke o odredjivanju komunalnih delatnosti i delatnosti od opsteg
interesa na teritoriji grada Leskovca (“Sl.glasnik grada Leskovca
br.50/2016) od 10.12.2016.godine”.

Stigao je i odgovor iz JP Urbanizam i izgradnja Leskovac .

“Radovi na izgradnji fekalne kanalizacione mreže u Turekovcu – primarni vod, na osnovu Ugovora sklopljenog između JP „Direkcija za urbanizam i izgradnja“ Leskovac i JKP „Vodovod“ Leskovac su započeti 2012. godine a završeni su 2015. godine.
Radovi su se izvodili na osnovu Glavnog projekta izgradnje kanalizacione mreže i na osnovu Rešenja o građevinskoj dozvoli.
Dužina kanalizacine mreže predviđene ugovorom je 3295metara a izvedeno je 3156,50 metara.
2019. godine, grad Leskovac je pribavio Rešenje o odobrenju radova i počeli su radovi na dogradnji 150 metara kanalizacione mreže, zapadno od nožice nasipa Hisarskog kanala, i na podbušenju trupa državnog puta IIA reda broj 226 Prokuplje – Bojnik – Leskovac, radi priključenja na gradski sistem kanalizacije. Prilikom podbušenja trupa puta, zbog peskovitog sastava terena, došlo je do obrušavanje terena.
Zbog takvih uslova na terenu i nemogućnosti izvođenja radova, zatraženo je od JP „Putevi Srbije“, koji su nadležni za ovaj put, davanje saglasnosti za raskopavanje trupa puta. Uz mišljenje nadzornog organa na održavanju i zaštiti državnih puteva, izdato je novo Rešenje o ispunjenosti izdatih uslova Investitoru – grad Leskovac.
Urađen je projekat privremene saobraćajne signalizacije po novom rešenju i prosleđen je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za donošenje rešenja.
Za Turekovac ukupna dužina kanalizacione mreže predviđena Glavnim projektom je 10650 metara. Ostatak kanalizacione mreže u Turekovcu, izuzimajući izvedenu mrežu, je predmet izgradnje u okviru faze implementacije ORIO projekta”, navodi se u odgovoru JP Urbanizam i izgradnja Leskovac .

Regionalna informativna agencija JUGpress poziva građane i građanke da nam šalju fotografije, tekstove i video snimke vezane za komunalne i druge probleme u svom komšiluku, ulici, naselju, selu, gradu ili opštini .

Vaše priloge objavićemo na sajtu JUGpressa i tako probleme učiniti vidljivim.

Vidljivost doprinosi i njihovom rešavanju.

Pozivamo vas i da nam šaljete pitanja ili dileme koje želite da iznesete pred predstavnike nadležnih organa, odnose se na probleme i pojave u vašem okruženju, a niste u mogućnosti da to direktno učinite.

Naši novinari će potražiti odgovore za vas i objaviti ih kao medijske priloge.

Mejl adresa redakcijajugpress1@gmail.com

viber 063/8549104

fejsbuk: JUGpress

tviter : JUGpress

Čitaoci pitaju: Kada će biti završena izgradnja kanalizacije u Turekovcu

Mihajlović: Nismo zadovoljni efikasnošću Puteva Srbije, reformom do kvaliteta – N1 Info

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da Ministarstvo nije zadovoljno efikasnošću i konkurentnošću Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i da očekuje da će se reformom putnog sektora doći do kvalitetnijeg održavanja putne mreže.

Mihajlović je, na sastanku Radne grupe za praćenje reforme putnog sektora u Srbiji, navela da bez reforme u drumskom sektoru nema daljeg napretka, kao i da su svesni postojećih kapaciteta i kritičnih tačaka, navedeno je u saopštenju Ministarstva. 

„Zajedno sa konsultantima i međunarodnim partnerima definisaćemo osnovne pravce kako reforme putnog sektora, tako i restrukturiranja ovog preduzeća, u cilju efikasnijeg poslovanja, povećanja kapaciteta svih relevantnih institucija, ali i izgradnje, održavanja i veće bezbednosti puteva“, istakla je ministarka. 

Na sastanku je bilo reči i o potpisivanju ugovora između Vlade Srbije i „Puteva Srbije“, kojim bi se precizno definisali nivoi usluga i uspostavio jasan vremenski program za radove i strukturne reforme.

Predstavnici Svetske banke, EBRD-a i EIB-a, koji su prisusvovali sastanku, istakli su da je ovo veliki korak u procesu reformi i kao rezultat trogodišnjeg rada ove institucije nastaviće da pružaju podršku implementaciji programa.

http://rs.n1info.com/Biznis/a569342/Mihajlovic-Nismo-zadovoljni-efikasnoscu-Puteva-Srbije-reformom-do-kvaliteta.html

Potpisan ugovor i završetku radova na izgradnje petlje Batajnica – Srbija danas

Zemun

Foto: GO Zemun

Predsednik Gradske opštine Zemun Dejan Matić prisustvovao je 13. februara potpisivanju Ugovora o završetku radova na izgradnji petlje Batajnica, koji su u galerijskom prostoru Kancelarije za mlade Gradske opštine Zemun potpisali v.d. direktora “Koridora Srbije“ Zoran Babić i direktor ogranka za građevinske poslove firme “Štrabag“ Dragan Ršumović.

Na taj način stekli su se uslovi za početak radova na izgradnji saobraćajnice u okviru kompleksa petlje Batajnica, koji će povezati deo Batajničkog bulevara od rampi R2 i R4 do raskrsnice veznog puta sa ul. Kralja Mihaila Zetskog i lokalnim putem 3, zatim saobraćajnice prvog reda od raskrsnice sa Batajničkim bulevarom do raskrsnice sa pristupom za intermodalni terminal, uključujući i završetak započetog mosta preko pruge i paralelnog mosta “blizanca“, lokalni put 1 i lokalni put 3.

“Ovo je veliki dan za Gradsku opštinu Zemun, pogotovo za građane Batajnice. Dočekali smo posle mnogo meseci početak realizacije kapitalnog projekta u Batajnici. Sve ono što je neko ispustio, a to je da zanemari infrastrukturni položaj Zemuna i stavi ga u drugi plan, uključujući tu i petlju u naselju Batajnica, velikim trudom danas realizujemo. Izgradnjom ove petlje dobijaju i mnogobrojni investitori koji se nalaze u neposrednoj industrijskoj zoni duž starog i novog Novosadskog autoputa. Sa ovakvim projektima ćemo nastaviti, jer cilj nam je da stvorimo zdrave uslove i da privučemo strane investitore, a domaće da pospešimo u svemu onome što rade kako bi smanjili nezaposlenost. Zajedno sa Vladom Republike Srbije i Gradom Beogradom i nadalje ćemo stvarati jednake uslove za sve naše građane“, rekao je predsednik Matić.

Pored radova na kompletiranju ranije započetih i izvršenih radova javila se potreba za izgradnjom i drugih saobraćajnica koje će omogućiti povezivanje budućeg intermodalnog terminala Batajnica sa mrežom lokalnih gradskih i državnih puteva. Projektno-tehnička dokumentacija kojom su definisani radovi na kompletiranju petlje Batajnica rađena je tokom 2018. i 2019. godine.

Ukupna investiciona vrednost radova na izgradnji saobraćajnica, uključujući most preko pruge, infrastrukturne instalacije i druge prateće segmente, poput postavljanja prateće opreme, saobraćajne signalizacije i pejzažnog uređenja iznosi 9,6 miliona evra.

Investitor radova su Koridori Srbije, projektant JV “Panpro Tim“ – “Via Inženjering“ – “Geovizija“, a sredstva su obezbeđenja iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Koridori Srbije će nastojati da ugovoreni radovi budu izvršeni u toku kalendarske 2020. godine.

Potpisivanju ugovora prisustvovali su mnogobrojni građani i rukovodstvo Gradske opštine Zemun.

https://www.srbijadanas.com/vesti/beograd/potpisan-ugovor-i-zavrsetku-radova-na-izgradnje-petlje-batajnica-2020-02-13

Topić: Trasirana veza sa maticom – Alternativna televizija

Auto-put, kojim će Republika Srpska dobiti kvalitetnu i savremenu drumsku vezu sa Srbijom, apsolutni je prioritet za Javno preduzeće „Autoputevi Republike Srpske“, zbog čega se provode ubrzane aktivnosti na što kvalitetnijoj pripremi samog projekta i skorom početku realizacije, izjavio je u intervjuu Srni direktor ovog preduzeća Dušan Topić.

Topić je naglasio da je vjetar u leđa tom projektu dala Srbija, koja je lani i zvanično počela izgradnju auto-puta od Kuzmina do Rače, uključujući i novi most preko rijeke Save.

„Mi smo, sa svoje strane, u potpunosti prihvatili incijativu Srbije i krenuli u ozbiljne pripreme za realizaciju ovog projekta. Kao što je poznato, krajem godine, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je plan parcelarizacije na pravcu od Rače, preko Bijeljine do Brčkog, tako da su stvoreni uslovi za rješavanje imovinsko-pravnih odnosa na budućoj trasi auto-puta“, naglasio je Topić.

Na pitanje šta su naredni koraci u tom pravcu, Topić je u intervju Srni rekao da je sljedeći korak definisanje načina finansiranja.

„Srbija je još od ranije izrazila spremnost da finansijski podrži izgradnju dijela tog auto-puta od Rače do Bijeljine, a kao što je poznato, prošle godine potpisali smo Memorandum o razumijevanju sa turskom kompanijom ‘Tašjapi’ koja već gradi auto-put od Kuzmina do Rače, kao i novi most. Kada preciziramo načine i uslove finansiranja, moći ćemo da krenemo u konkretnu realizaciju“, pojasnio je Topić.

ZA 10 GODINA SRPSKA DOBILA 106 KILOMETARA AUTO-PUTEVA

Na konstataciju da je zahvaljujući projektu mreže auto-puta i brzih puteva, Republika Srpska već više od 10 godina veliko gradilište, te da su dva auto-puta već izgrađena, direktor „Autoputeva Republike Srpske“ ističe da je za 10 godina rada i postojanja ovog preduzeća Srpska dobila 106 kilometara auto-puteva.

„Riječ je o dva auto-puta i to auto-putu E-661 Gradiška-Banjaluka i auto-putu ‘9. januar’ Banjaluka-Doboj i oni predstavljaju kičmu buduće mreže auto-puteva. U prošloj godini započeli smo gradnju prvih kilometara auto-puta na panevropskom Koridoru ‘Pet ce'“, naveo je Topić.

On je najavio da je prvi naredni korak izgradnja šest kilometara saobraćajnice i dvije velike saobraćajne petlje – „Tovira“ i „Kostajnica“.

„Ovih dana očekujemo raspisivanje tendera za izbor izvođača za narednu fazu Koridora ‘Pet ce’, odnosno novih šest kilometara, u smjeru ka jugu i međuentitetskoj granici. To je ujedno i dobojska obilaznica, koju će karakterisati nekoliko značajnih mostova, nadvožnjaka i dva tunela, od kojih je jedan dužine 1.600 metara“, istakao je Topić.

Prema njegovim riječima, predstoje i pregovori sa potencijalnim partnerima o nastavku izgradnje Koridora „Pet ce“, ka sjeveru, odnosno od Doboja do Vukosavlja.

„Pored toga, tražimo partnere i za izgradnju auto-puta od Vukosavlja do Brčkog i spajanja sa auto-putem ka Beogradu. Moram naglasiti da se, pored kineskih kompanija, kao najpovoljniji partner pokazuje Evropska investiciona banka, koja nudi najpovoljnije uslove kreditiranja, uz bespovratna sredstva Evropske komisije, u visini do 20 odsto od iznosa kredita“, precizirao je Topić.

Na pitanje u kojoj su fazi razgovori sa kineskim kompanijama, s obzirom na to da su iskazali interesovanje za realizaciju nekoliko važnih projekata, Topić je naglasio da je sa Kinezima već postignut jedan konkretan dogovor, odnosno došlo se do koncesionog ugovora o izgradnji auto-puta Banjaluka-Prijedor i taj projekat ide svojim tokom.

„Kineski partneri pripremaju projektnu dokumentaciju i zatvaraju finansijsku konstrukciju, dok mi, sa svoje strane, pripremamo eksproprijaciju nekretnina na predviđenoj trasi. Kinezi su izrazili interesovanje i za izgradnju dijela Koridora ‘Pet ce’, kao i auto-puta od Vukosavlja do Brčkog, ali od njihovih konačnih ponuda zavisi dalji tok tih razgovora“, pojasnio je direktor „Autoputeva Republike Srpske“.

S druge strane, dodao je on, prije nekoliko godina ovo preduzeće potpisalo je komercijalni ugovor sa jednom kineskom kompanijom, zainteresovanom za izgradnju auto-puta od Banjeluke do Mliništa /granica sa FBiH/.

„Ugovor i određeni nivo projektno-planske dokumentacije proslijeđen je kineskoj državnoj banci na razmatranje i odobravanje kreditnog sporazuma, ali je projekat još na čekanju zbog opstrukcije bivšeg saziva Savjeta ministara, koji banci nikad nije dostavio pismo podrške projektu. Nadamo se da će novi Savjet ministara to učiniti, kako bi ovaj projekat mogao da ide u dalju realizaciju“, rekao je Topić.

DESET MILIONA KM VEĆI PRIHODI U PROŠLOJ GODINI U ODNOSU NA 2018.

Govoreći o prihodu od naplate putarine na auto-putevima u Republici Srpskoj, Topić navodi da iz godine u godinu taj prihod je u stalnom porastu, te da se to dijelom može pripisati činjenici da, zavšetkom izgradnje kompletnog auto-puta „9. januar“, Republika Srpska ima 106 kilometara auto-puta u cjelini, tako da se ljudi odlučuju da koriste auto-put, umjesto magistralnih i regionalnih saobraćajnica.

„Možemo da budemo zadovoljni, jer smo 2019. godinu završili sa prihodom od 21,2 miliona KM, što je za 10 miliona više u odnosu na prethodnu godinu. Na to je, prvenstveno, uticalo povećanje broja kilometara, koji se naplaćuju, ali i povećanje samog obima saobraćaja na auto-putevima“, istakao je Topić.

Na pitanje kako teku radovi na izgradnji mosta preko rijeke Save, s obzirom na činjenicu da je prošlu godinu, bez sumnje, obilježio i dugoočekivani početak radova na ovom projektu, Topić je rekao da se predugo čekalo na izgradnju tog mosta, ali je važno da je konačno počela.

„Radovi teku predviđenom dinamikom, počela je i priprema čelične konstrukcije u radionici, tako da očekujemo da posao bude završen u predviđenom roku. Most preko Save, finansijski gledano, mali je u odnosu na sve ostale projekte Javnog preduzeća ‘Autoputevi Republike Srpske’, ali je jedna od najvažnijih karika u lancu, jer upravo preko njega mreža auto-puteva u Srpskoj biće povezana sa evropskom transportnom mrežom. Pored toga, značajno će uticati i na povećanje saobraćaja na auto-putevima u Srpskoj“, rekao je Topić.

On je dodao da ovdje mora naglasiti jednu zanimljivost, a to je da je gotovo u isto vrijeme počela izgradnja dva mosta preko rijeke Save, jedan vodi prema Hrvatskoj, drugi prema Srbiji, te da će u narednom periodu biti interesantno gledati napredak oba projekta.

U TOKU PRIPREMA DOKUMENTACIJE ZA BRZI PUT BIJELJINA-ZVORNIK-MILIĆI-SOKOLAC I SARAJEVO-VIŠEGRAD-VARDIŠTE

Na pitanje da li će Srpska uskoro dobiti prve kilometre brzih puteva, s obzirom na to da je preduzeće „Autoputevi Republike Srpske“, pored auto-puteva, nadležno i za izgradnju mreže brzih puteva, Topić je odgovorio da u dugoročnim planovima, mreža brzih puteva broji približno isto kilometara kao i mreža auto-puteva u Srpskoj.

„Prvi koraci u pravcu realizacije tog projekta već su načinjeni i radi se na pripremi planske i projekte dokumentacije za brzi put Bijeljina-Zvornik-Milići-Han Pijesak-Sokolac, kao i za brzi put Sarajevo-Višegrad-Vardište“, naglasio je direktor Javnog preduzeća „Autoputevi Republike Srpske“ Dušan Topić.

https://www.atvbl.com/vijesti/republika-srpska/topic-trasirana-veza-sa-maticom-12-2-2020

Mali: MMF krajem februara u Srbiji, razgovaraće se o reformama i rezultatima – B92

Beograd — Ministar finansija Siniša Mali danas je najavio da će krajem februara u Beograd doći Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Izvor: Tanjug

Foto: Epa/JIM LO SCALZO

Foto: Epa/JIM LO SCALZO

Sa MMF-om će se razgovarati o rezultatima u 2019, predviđenim stopama rasta, ali i o reformi platnih razreda i nastavku reforme Poreske uprave.

Ističući da građane Srbije očekuje još dobrih vesti, Mali je na televiziji Pink podsetio da četvrtu godinu zaredom imamo suficit u budžetu, što je, kako je ocenio, važno za građane Srbije, i istakao da smo uštedeli 12,8 milijardi dinara više nego što smo potrošili.

„Ne samo da smo se finansijski konsolidovali, nego smo u prethodnom periodu, kroz izgradnju novih auto-puteva, privlačenje stranih investicija, izgradnju mostova, izgradnju tunela, dakle ulaganja u novu infrastrukturu i otvaranja novih fabrika, uspeli da smanjimo nezaposlenost, i to kaže Evropska komisija, to kaže MMF, Svetska banka“, objasnio je Mali, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Navodeći da pada i javni dug, mnistar je podsetio i da je prosečna plata u decembru 2019. godine prešla nivo od 500 evra.

„Rad i rezultati su naša politika poslednjih nekoliko godina, nećemo od toga odustati, tako ćemo nastaviti i dalje, mislim da, na kraju krajeva, građani to i osete“, rekao je ministar.

On je naglasio da su svi makroekonomski indikatori dobri.

„Sada je na nama da vidimo kako ćemo da rastemo. Ako smo 2018. ostvarili stopu rasta od 4,4 odsto, ako je prošle godine bila 4,2 odsto, mi kažemo da hoćemo da rastemo i 5 i 6 odsto godišnje, jer visoke stope rasta za građane znače nove fabrike, nova radna mesta, veće plate, veće penzije, bolje auto-puteve, veću bezbednost u saobraćaju, bolje bolnice i vrtiće“, naveo je Mali.

Ministar je rekao da će se u narednom periodu ulagati još više u obrazovanje, digitalizaciju, unapređenje poslovnog okruženja, transport, energetiku, u sve što, kako ocenjuje, dodatno podstiče da naša zemlja bude atraktivnija i konkurentnija, a što je predviđeno projektom „Srbija 2025“ i Programom ekonomskih politika (ERP).

On je naglasio da je prošle godine ostvaren priliv stranih direktnih investicija od 3,8 milijardi evra, a da je i 2018. godina po tom pitanju bila rekordna.

„Preko 60 odsto svih investicija koje dođu u ovaj region, dolaze u Srbiju. Kada govorimo o projektu Srbija 2025, 14 milijardi evra ćemo u narednih pet godina uložiti u kanalizaciju, vodovod, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, u železnicu, obrazovanje, zdravstvo, u mlade“, rekao je ministar. Prema njegovim rečima, biće uložen veliki novac iz budžeta da bi se rešio problem odlaska iz zemlje.

„Mi smo prihvatili taj problem i želimo da ga rešimo. Kada date mladima razlog za optimizam, kada vide da se neke stvari menjaju, da se otvaraju neki novi putevi, dolaze neke strane kompanije, da mogu nakon završetka fakulteta i škole da nađu posao, taj se optimizam povećava i onda se i teže odlučuju da odu“, ocenio je Mali.

Ministar je rekao da se prethodne godine dosta radilo i na izmeni propisa, pre svega zakona kojim se stvaraju bolje uslovi za poslovanje u Srbiji, a koji pomažu da zemlja napreduje na Duing biznis listi Svetske banke i naveo da je samo Ministarstvo finansija pripremilo 76, od oko 180 zakona, koji su prošli parlament.

„Tu mislim na Zakon o javnim nabavkama, na čitav set poreskih zakona, zakon o računovodstvu, Zakon o reviziji i druge. Ove godine nas čeka nastavak tih ekonomskih paketa, dakle, vrlo brzo će nam izaći i Zakon o igrama na sreću, idemo sa novim zakonima koji su vezani za dalji razvoj tržišta kapitala. Imao sam razgovore i o razvoju kriptovaluta u našoj zemlji, naredne nedelje očekuje me potpisivanje sporazuma sa Juroklir bankom, to su stvari koje se kao mali mozaik ili mala slagalica, polako uklapaju u jednu sliku atraktivne i normalne Srbije, Srbije koja se po svim parametrima i standardima poslovanja nimalo ne razlikuje od razvijenih zemalja EU i sveta“, rekao je Mali.

Ministar finansija osvrnuo se i na dalji razvoj tržišta kapitala i istakao da je izuzetno važno tržište obveznica.

„Zamislite da u nekom domaćinstvu otplaćujete kredit koji ste uzeli za stan od 7,4 odsto, a sada je 1,6 odsto. Sledeća aukcija je bila 1,25. Dakle, međunarodno tržište kapitala, za one koji se bave time specifična je materija, to je najveći i najteži protivnik ili kritika makroekonomskih pokazatelja jedne zemlje. Kada kao država dobijete dobre stope zaduživanja, onda je to primer i za kompanije i preduzeća, njima se takođe smanjuju kamatne stope, imaju više novca za opremu, za ulaganje u proizvodnju, za novo zapošljavanje“, zaključio je Mali.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=08&nav_id=1652052

Vožd Karađorđe: Auto-put ili kombinacija sa brzom saobraćajnicom? – B92

Beograd — Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović rekla je da će se ove godine raditi idejni projekat za saobraćajnicu Vožd Karađorđe i da postoje dve varijante.

Izvor: Tanjug

Foto: Ilustracija, Depositphotos, bogdan.hoda

Foto: Ilustracija, Depositphotos, bogdan.hoda

Ministarka je izjavila da još nije odlučeno da li će Vožd Karađorđe celom dužinom biti auto-put ili će biti kombinacija auto-puta i brze saobraćajnice.

„Da li će sve biti auto-put ili će biti delova gde će biti auto-put, a delova gde će biti brza saobraćajnica, videćemo“, rekla je ona.

Mihajlović je, govoreći o realizaciji obnove hiljadu kilometara puteva na osnovu kredita Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke i sredstava budžeta Republike Srbije, rekla da je taj kredit iskorišćen oko 50 procenata.

„I to ne greškom ili problemima Puteva Srbije ili Vlade Srbije nego zbog problema sa projektantskim kućama“, rekla je Mihajlovićeva. Ona je dodala da se one ili nisu javljale ili, i kad bi se javile na javne pozive, nisu mogle da ispune uslove.

„Zbog toga još uvek neki kilometri nisu završeni“, rekla je ona.

Ona je najavila da počinje novi projekat za pet hiljada kilometara lokalnih puteva, gde će Ministarstvo da bude investitor u realizaciji i kako je dodala, onda će kontrola izgledati potpuno drugačije.

Odgovarajući na interesovanje poslanika o mini-hidroelektranama, Mihajlovićeva je rekla da se izmene Zakona o planiranju i izgradnji odnose na postrojenja na biomasu u sklopu poljoprivrednih gazdinstava, a ne na MHE.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=29&nav_id=1648233