Mihajlović: Nismo zadovoljni efikasnošću Puteva Srbije, reformom do kvaliteta – N1 Info

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da Ministarstvo nije zadovoljno efikasnošću i konkurentnošću Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i da očekuje da će se reformom putnog sektora doći do kvalitetnijeg održavanja putne mreže.

Mihajlović je, na sastanku Radne grupe za praćenje reforme putnog sektora u Srbiji, navela da bez reforme u drumskom sektoru nema daljeg napretka, kao i da su svesni postojećih kapaciteta i kritičnih tačaka, navedeno je u saopštenju Ministarstva. 

„Zajedno sa konsultantima i međunarodnim partnerima definisaćemo osnovne pravce kako reforme putnog sektora, tako i restrukturiranja ovog preduzeća, u cilju efikasnijeg poslovanja, povećanja kapaciteta svih relevantnih institucija, ali i izgradnje, održavanja i veće bezbednosti puteva“, istakla je ministarka. 

Na sastanku je bilo reči i o potpisivanju ugovora između Vlade Srbije i „Puteva Srbije“, kojim bi se precizno definisali nivoi usluga i uspostavio jasan vremenski program za radove i strukturne reforme.

Predstavnici Svetske banke, EBRD-a i EIB-a, koji su prisusvovali sastanku, istakli su da je ovo veliki korak u procesu reformi i kao rezultat trogodišnjeg rada ove institucije nastaviće da pružaju podršku implementaciji programa.

http://rs.n1info.com/Biznis/a569342/Mihajlovic-Nismo-zadovoljni-efikasnoscu-Puteva-Srbije-reformom-do-kvaliteta.html

Potpisan ugovor i završetku radova na izgradnje petlje Batajnica – Srbija danas

Zemun

Foto: GO Zemun

Predsednik Gradske opštine Zemun Dejan Matić prisustvovao je 13. februara potpisivanju Ugovora o završetku radova na izgradnji petlje Batajnica, koji su u galerijskom prostoru Kancelarije za mlade Gradske opštine Zemun potpisali v.d. direktora “Koridora Srbije“ Zoran Babić i direktor ogranka za građevinske poslove firme “Štrabag“ Dragan Ršumović.

Na taj način stekli su se uslovi za početak radova na izgradnji saobraćajnice u okviru kompleksa petlje Batajnica, koji će povezati deo Batajničkog bulevara od rampi R2 i R4 do raskrsnice veznog puta sa ul. Kralja Mihaila Zetskog i lokalnim putem 3, zatim saobraćajnice prvog reda od raskrsnice sa Batajničkim bulevarom do raskrsnice sa pristupom za intermodalni terminal, uključujući i završetak započetog mosta preko pruge i paralelnog mosta “blizanca“, lokalni put 1 i lokalni put 3.

“Ovo je veliki dan za Gradsku opštinu Zemun, pogotovo za građane Batajnice. Dočekali smo posle mnogo meseci početak realizacije kapitalnog projekta u Batajnici. Sve ono što je neko ispustio, a to je da zanemari infrastrukturni položaj Zemuna i stavi ga u drugi plan, uključujući tu i petlju u naselju Batajnica, velikim trudom danas realizujemo. Izgradnjom ove petlje dobijaju i mnogobrojni investitori koji se nalaze u neposrednoj industrijskoj zoni duž starog i novog Novosadskog autoputa. Sa ovakvim projektima ćemo nastaviti, jer cilj nam je da stvorimo zdrave uslove i da privučemo strane investitore, a domaće da pospešimo u svemu onome što rade kako bi smanjili nezaposlenost. Zajedno sa Vladom Republike Srbije i Gradom Beogradom i nadalje ćemo stvarati jednake uslove za sve naše građane“, rekao je predsednik Matić.

Pored radova na kompletiranju ranije započetih i izvršenih radova javila se potreba za izgradnjom i drugih saobraćajnica koje će omogućiti povezivanje budućeg intermodalnog terminala Batajnica sa mrežom lokalnih gradskih i državnih puteva. Projektno-tehnička dokumentacija kojom su definisani radovi na kompletiranju petlje Batajnica rađena je tokom 2018. i 2019. godine.

Ukupna investiciona vrednost radova na izgradnji saobraćajnica, uključujući most preko pruge, infrastrukturne instalacije i druge prateće segmente, poput postavljanja prateće opreme, saobraćajne signalizacije i pejzažnog uređenja iznosi 9,6 miliona evra.

Investitor radova su Koridori Srbije, projektant JV “Panpro Tim“ – “Via Inženjering“ – “Geovizija“, a sredstva su obezbeđenja iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Koridori Srbije će nastojati da ugovoreni radovi budu izvršeni u toku kalendarske 2020. godine.

Potpisivanju ugovora prisustvovali su mnogobrojni građani i rukovodstvo Gradske opštine Zemun.

https://www.srbijadanas.com/vesti/beograd/potpisan-ugovor-i-zavrsetku-radova-na-izgradnje-petlje-batajnica-2020-02-13

Topić: Trasirana veza sa maticom – Alternativna televizija

Auto-put, kojim će Republika Srpska dobiti kvalitetnu i savremenu drumsku vezu sa Srbijom, apsolutni je prioritet za Javno preduzeće „Autoputevi Republike Srpske“, zbog čega se provode ubrzane aktivnosti na što kvalitetnijoj pripremi samog projekta i skorom početku realizacije, izjavio je u intervjuu Srni direktor ovog preduzeća Dušan Topić.

Topić je naglasio da je vjetar u leđa tom projektu dala Srbija, koja je lani i zvanično počela izgradnju auto-puta od Kuzmina do Rače, uključujući i novi most preko rijeke Save.

„Mi smo, sa svoje strane, u potpunosti prihvatili incijativu Srbije i krenuli u ozbiljne pripreme za realizaciju ovog projekta. Kao što je poznato, krajem godine, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je plan parcelarizacije na pravcu od Rače, preko Bijeljine do Brčkog, tako da su stvoreni uslovi za rješavanje imovinsko-pravnih odnosa na budućoj trasi auto-puta“, naglasio je Topić.

Na pitanje šta su naredni koraci u tom pravcu, Topić je u intervju Srni rekao da je sljedeći korak definisanje načina finansiranja.

„Srbija je još od ranije izrazila spremnost da finansijski podrži izgradnju dijela tog auto-puta od Rače do Bijeljine, a kao što je poznato, prošle godine potpisali smo Memorandum o razumijevanju sa turskom kompanijom ‘Tašjapi’ koja već gradi auto-put od Kuzmina do Rače, kao i novi most. Kada preciziramo načine i uslove finansiranja, moći ćemo da krenemo u konkretnu realizaciju“, pojasnio je Topić.

ZA 10 GODINA SRPSKA DOBILA 106 KILOMETARA AUTO-PUTEVA

Na konstataciju da je zahvaljujući projektu mreže auto-puta i brzih puteva, Republika Srpska već više od 10 godina veliko gradilište, te da su dva auto-puta već izgrađena, direktor „Autoputeva Republike Srpske“ ističe da je za 10 godina rada i postojanja ovog preduzeća Srpska dobila 106 kilometara auto-puteva.

„Riječ je o dva auto-puta i to auto-putu E-661 Gradiška-Banjaluka i auto-putu ‘9. januar’ Banjaluka-Doboj i oni predstavljaju kičmu buduće mreže auto-puteva. U prošloj godini započeli smo gradnju prvih kilometara auto-puta na panevropskom Koridoru ‘Pet ce'“, naveo je Topić.

On je najavio da je prvi naredni korak izgradnja šest kilometara saobraćajnice i dvije velike saobraćajne petlje – „Tovira“ i „Kostajnica“.

„Ovih dana očekujemo raspisivanje tendera za izbor izvođača za narednu fazu Koridora ‘Pet ce’, odnosno novih šest kilometara, u smjeru ka jugu i međuentitetskoj granici. To je ujedno i dobojska obilaznica, koju će karakterisati nekoliko značajnih mostova, nadvožnjaka i dva tunela, od kojih je jedan dužine 1.600 metara“, istakao je Topić.

Prema njegovim riječima, predstoje i pregovori sa potencijalnim partnerima o nastavku izgradnje Koridora „Pet ce“, ka sjeveru, odnosno od Doboja do Vukosavlja.

„Pored toga, tražimo partnere i za izgradnju auto-puta od Vukosavlja do Brčkog i spajanja sa auto-putem ka Beogradu. Moram naglasiti da se, pored kineskih kompanija, kao najpovoljniji partner pokazuje Evropska investiciona banka, koja nudi najpovoljnije uslove kreditiranja, uz bespovratna sredstva Evropske komisije, u visini do 20 odsto od iznosa kredita“, precizirao je Topić.

Na pitanje u kojoj su fazi razgovori sa kineskim kompanijama, s obzirom na to da su iskazali interesovanje za realizaciju nekoliko važnih projekata, Topić je naglasio da je sa Kinezima već postignut jedan konkretan dogovor, odnosno došlo se do koncesionog ugovora o izgradnji auto-puta Banjaluka-Prijedor i taj projekat ide svojim tokom.

„Kineski partneri pripremaju projektnu dokumentaciju i zatvaraju finansijsku konstrukciju, dok mi, sa svoje strane, pripremamo eksproprijaciju nekretnina na predviđenoj trasi. Kinezi su izrazili interesovanje i za izgradnju dijela Koridora ‘Pet ce’, kao i auto-puta od Vukosavlja do Brčkog, ali od njihovih konačnih ponuda zavisi dalji tok tih razgovora“, pojasnio je direktor „Autoputeva Republike Srpske“.

S druge strane, dodao je on, prije nekoliko godina ovo preduzeće potpisalo je komercijalni ugovor sa jednom kineskom kompanijom, zainteresovanom za izgradnju auto-puta od Banjeluke do Mliništa /granica sa FBiH/.

„Ugovor i određeni nivo projektno-planske dokumentacije proslijeđen je kineskoj državnoj banci na razmatranje i odobravanje kreditnog sporazuma, ali je projekat još na čekanju zbog opstrukcije bivšeg saziva Savjeta ministara, koji banci nikad nije dostavio pismo podrške projektu. Nadamo se da će novi Savjet ministara to učiniti, kako bi ovaj projekat mogao da ide u dalju realizaciju“, rekao je Topić.

DESET MILIONA KM VEĆI PRIHODI U PROŠLOJ GODINI U ODNOSU NA 2018.

Govoreći o prihodu od naplate putarine na auto-putevima u Republici Srpskoj, Topić navodi da iz godine u godinu taj prihod je u stalnom porastu, te da se to dijelom može pripisati činjenici da, zavšetkom izgradnje kompletnog auto-puta „9. januar“, Republika Srpska ima 106 kilometara auto-puta u cjelini, tako da se ljudi odlučuju da koriste auto-put, umjesto magistralnih i regionalnih saobraćajnica.

„Možemo da budemo zadovoljni, jer smo 2019. godinu završili sa prihodom od 21,2 miliona KM, što je za 10 miliona više u odnosu na prethodnu godinu. Na to je, prvenstveno, uticalo povećanje broja kilometara, koji se naplaćuju, ali i povećanje samog obima saobraćaja na auto-putevima“, istakao je Topić.

Na pitanje kako teku radovi na izgradnji mosta preko rijeke Save, s obzirom na činjenicu da je prošlu godinu, bez sumnje, obilježio i dugoočekivani početak radova na ovom projektu, Topić je rekao da se predugo čekalo na izgradnju tog mosta, ali je važno da je konačno počela.

„Radovi teku predviđenom dinamikom, počela je i priprema čelične konstrukcije u radionici, tako da očekujemo da posao bude završen u predviđenom roku. Most preko Save, finansijski gledano, mali je u odnosu na sve ostale projekte Javnog preduzeća ‘Autoputevi Republike Srpske’, ali je jedna od najvažnijih karika u lancu, jer upravo preko njega mreža auto-puteva u Srpskoj biće povezana sa evropskom transportnom mrežom. Pored toga, značajno će uticati i na povećanje saobraćaja na auto-putevima u Srpskoj“, rekao je Topić.

On je dodao da ovdje mora naglasiti jednu zanimljivost, a to je da je gotovo u isto vrijeme počela izgradnja dva mosta preko rijeke Save, jedan vodi prema Hrvatskoj, drugi prema Srbiji, te da će u narednom periodu biti interesantno gledati napredak oba projekta.

U TOKU PRIPREMA DOKUMENTACIJE ZA BRZI PUT BIJELJINA-ZVORNIK-MILIĆI-SOKOLAC I SARAJEVO-VIŠEGRAD-VARDIŠTE

Na pitanje da li će Srpska uskoro dobiti prve kilometre brzih puteva, s obzirom na to da je preduzeće „Autoputevi Republike Srpske“, pored auto-puteva, nadležno i za izgradnju mreže brzih puteva, Topić je odgovorio da u dugoročnim planovima, mreža brzih puteva broji približno isto kilometara kao i mreža auto-puteva u Srpskoj.

„Prvi koraci u pravcu realizacije tog projekta već su načinjeni i radi se na pripremi planske i projekte dokumentacije za brzi put Bijeljina-Zvornik-Milići-Han Pijesak-Sokolac, kao i za brzi put Sarajevo-Višegrad-Vardište“, naglasio je direktor Javnog preduzeća „Autoputevi Republike Srpske“ Dušan Topić.

https://www.atvbl.com/vijesti/republika-srpska/topic-trasirana-veza-sa-maticom-12-2-2020

Mali: MMF krajem februara u Srbiji, razgovaraće se o reformama i rezultatima – B92

Beograd — Ministar finansija Siniša Mali danas je najavio da će krajem februara u Beograd doći Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Izvor: Tanjug

Foto: Epa/JIM LO SCALZO

Foto: Epa/JIM LO SCALZO

Sa MMF-om će se razgovarati o rezultatima u 2019, predviđenim stopama rasta, ali i o reformi platnih razreda i nastavku reforme Poreske uprave.

Ističući da građane Srbije očekuje još dobrih vesti, Mali je na televiziji Pink podsetio da četvrtu godinu zaredom imamo suficit u budžetu, što je, kako je ocenio, važno za građane Srbije, i istakao da smo uštedeli 12,8 milijardi dinara više nego što smo potrošili.

„Ne samo da smo se finansijski konsolidovali, nego smo u prethodnom periodu, kroz izgradnju novih auto-puteva, privlačenje stranih investicija, izgradnju mostova, izgradnju tunela, dakle ulaganja u novu infrastrukturu i otvaranja novih fabrika, uspeli da smanjimo nezaposlenost, i to kaže Evropska komisija, to kaže MMF, Svetska banka“, objasnio je Mali, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Navodeći da pada i javni dug, mnistar je podsetio i da je prosečna plata u decembru 2019. godine prešla nivo od 500 evra.

„Rad i rezultati su naša politika poslednjih nekoliko godina, nećemo od toga odustati, tako ćemo nastaviti i dalje, mislim da, na kraju krajeva, građani to i osete“, rekao je ministar.

On je naglasio da su svi makroekonomski indikatori dobri.

„Sada je na nama da vidimo kako ćemo da rastemo. Ako smo 2018. ostvarili stopu rasta od 4,4 odsto, ako je prošle godine bila 4,2 odsto, mi kažemo da hoćemo da rastemo i 5 i 6 odsto godišnje, jer visoke stope rasta za građane znače nove fabrike, nova radna mesta, veće plate, veće penzije, bolje auto-puteve, veću bezbednost u saobraćaju, bolje bolnice i vrtiće“, naveo je Mali.

Ministar je rekao da će se u narednom periodu ulagati još više u obrazovanje, digitalizaciju, unapređenje poslovnog okruženja, transport, energetiku, u sve što, kako ocenjuje, dodatno podstiče da naša zemlja bude atraktivnija i konkurentnija, a što je predviđeno projektom „Srbija 2025“ i Programom ekonomskih politika (ERP).

On je naglasio da je prošle godine ostvaren priliv stranih direktnih investicija od 3,8 milijardi evra, a da je i 2018. godina po tom pitanju bila rekordna.

„Preko 60 odsto svih investicija koje dođu u ovaj region, dolaze u Srbiju. Kada govorimo o projektu Srbija 2025, 14 milijardi evra ćemo u narednih pet godina uložiti u kanalizaciju, vodovod, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, u železnicu, obrazovanje, zdravstvo, u mlade“, rekao je ministar. Prema njegovim rečima, biće uložen veliki novac iz budžeta da bi se rešio problem odlaska iz zemlje.

„Mi smo prihvatili taj problem i želimo da ga rešimo. Kada date mladima razlog za optimizam, kada vide da se neke stvari menjaju, da se otvaraju neki novi putevi, dolaze neke strane kompanije, da mogu nakon završetka fakulteta i škole da nađu posao, taj se optimizam povećava i onda se i teže odlučuju da odu“, ocenio je Mali.

Ministar je rekao da se prethodne godine dosta radilo i na izmeni propisa, pre svega zakona kojim se stvaraju bolje uslovi za poslovanje u Srbiji, a koji pomažu da zemlja napreduje na Duing biznis listi Svetske banke i naveo da je samo Ministarstvo finansija pripremilo 76, od oko 180 zakona, koji su prošli parlament.

„Tu mislim na Zakon o javnim nabavkama, na čitav set poreskih zakona, zakon o računovodstvu, Zakon o reviziji i druge. Ove godine nas čeka nastavak tih ekonomskih paketa, dakle, vrlo brzo će nam izaći i Zakon o igrama na sreću, idemo sa novim zakonima koji su vezani za dalji razvoj tržišta kapitala. Imao sam razgovore i o razvoju kriptovaluta u našoj zemlji, naredne nedelje očekuje me potpisivanje sporazuma sa Juroklir bankom, to su stvari koje se kao mali mozaik ili mala slagalica, polako uklapaju u jednu sliku atraktivne i normalne Srbije, Srbije koja se po svim parametrima i standardima poslovanja nimalo ne razlikuje od razvijenih zemalja EU i sveta“, rekao je Mali.

Ministar finansija osvrnuo se i na dalji razvoj tržišta kapitala i istakao da je izuzetno važno tržište obveznica.

„Zamislite da u nekom domaćinstvu otplaćujete kredit koji ste uzeli za stan od 7,4 odsto, a sada je 1,6 odsto. Sledeća aukcija je bila 1,25. Dakle, međunarodno tržište kapitala, za one koji se bave time specifična je materija, to je najveći i najteži protivnik ili kritika makroekonomskih pokazatelja jedne zemlje. Kada kao država dobijete dobre stope zaduživanja, onda je to primer i za kompanije i preduzeća, njima se takođe smanjuju kamatne stope, imaju više novca za opremu, za ulaganje u proizvodnju, za novo zapošljavanje“, zaključio je Mali.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=08&nav_id=1652052

Vožd Karađorđe: Auto-put ili kombinacija sa brzom saobraćajnicom? – B92

Beograd — Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović rekla je da će se ove godine raditi idejni projekat za saobraćajnicu Vožd Karađorđe i da postoje dve varijante.

Izvor: Tanjug

Foto: Ilustracija, Depositphotos, bogdan.hoda

Foto: Ilustracija, Depositphotos, bogdan.hoda

Ministarka je izjavila da još nije odlučeno da li će Vožd Karađorđe celom dužinom biti auto-put ili će biti kombinacija auto-puta i brze saobraćajnice.

„Da li će sve biti auto-put ili će biti delova gde će biti auto-put, a delova gde će biti brza saobraćajnica, videćemo“, rekla je ona.

Mihajlović je, govoreći o realizaciji obnove hiljadu kilometara puteva na osnovu kredita Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke i sredstava budžeta Republike Srbije, rekla da je taj kredit iskorišćen oko 50 procenata.

„I to ne greškom ili problemima Puteva Srbije ili Vlade Srbije nego zbog problema sa projektantskim kućama“, rekla je Mihajlovićeva. Ona je dodala da se one ili nisu javljale ili, i kad bi se javile na javne pozive, nisu mogle da ispune uslove.

„Zbog toga još uvek neki kilometri nisu završeni“, rekla je ona.

Ona je najavila da počinje novi projekat za pet hiljada kilometara lokalnih puteva, gde će Ministarstvo da bude investitor u realizaciji i kako je dodala, onda će kontrola izgledati potpuno drugačije.

Odgovarajući na interesovanje poslanika o mini-hidroelektranama, Mihajlovićeva je rekla da se izmene Zakona o planiranju i izgradnji odnose na postrojenja na biomasu u sklopu poljoprivrednih gazdinstava, a ne na MHE.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=29&nav_id=1648233

Brže do Stare planine: Potpisan ugovor za izgradnju petlje Sopot – B92

Beograd — Ugovor za izgradnju petlje Sopot na istočnom kraku Koridora 10 potpisan je danas u prostorijama Koridora Srbije, saopštilo je ovo preduzeće.

Izvor: Tanjug

Foto: Depositphotos, stockasso

Foto: Depositphotos, stockasso

Ugovor je potpisan između Koridora Srbije kao investitora i izvođača radova kompanije Integral inženjering.

Nakon izgradnje istočnog kraka Koridora 10, auto-put E-80, postojeća veza državnih puteva II A reda Knjaževac-Temska-Dimitrovgrad i Niš-Pirot morala je da bude ukinuta, navodi se u saopštenju.

„Koridori Srbije su, uvažavajući zahteve meštana 17 sela iz okoline Pirota i lokalne samouprave, izradili projektnu dokumentaciju, obezbedili sredstva iz ušteda u okviru Zajma Evropske banke za obnovu i razvoj i sproveli javnu nabavku za izgradnju veze navedenih državnih puteva, na istom mestu posle izgradnje autoputa između njih“, saopštili su iz preduzeća Koridori Srbije.

Izgradnjom Petlje Sopot rasterećuje se zona Petlje Pirot Zapad, jer će deo lokalnog i tranzitnog saobraćaja koristiti ovu vezu, kažu u „Koridorima“. Pored prednosti za lokalno stanovništvo (pristup imanjima sa leve strane Nišave), kako se navodi, ostvaruje se najkraća i najbrža veza Bele Palanke i Pirota sa parkom prirode Stara planina, manastirom Temska, Knjaževcem, daje se podsticaj razvoju turizma i opštem napretku staroplaninskih sela i gravitirajućih delova Istočne Srbije.

Projektna dokumentacija predviđa izgradnju dve trokrake raskrsnice sa denivelisanom saobraćajnicom koja se preko nadvožnjaka ukršta sa auto-putem E80. Dužina natputnjaka je 104,9 metara, dužina saobraćajne veze je 362 metra, a vrednost radova je 2.179.164 evra, dok je rok za završetak radova godinu dana.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=27&nav_id=1647324

Sindikat Sloga: Država saučesnik u ekspoataciji strane radne snage – Danas

 Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ izrazili su međunarodnu radničku solidarnost sa indijskim radnicima u Surčinu koji su prema pisanju portala Istinomer.rs mesecima žrtve radne eksploatacije na najvećim državnim infrastrukturnim projektima.

Sindikat Sloga: Država saučesnik u ekspoataciji strane radne snage 1Foto: FoNet/Kostadin Kamenov (Ilustracija)

„Zahtevamo hitnu reakciju Vlade Srbije, jer je licimerno ako misle da Srbija ima pravo da od drugih država zahteva i traži humane i pravične uslove za rad svojih radnika u inostranstvu, a da pritom dozvoljava ugnjetavanje tudjih i to na poslovima koje ona izvodi kao infrastrukturne i od nacionalnog značaja“, navela je Sloga u saopštenju.

Kakao je rečeno, Indijski radnici u Srbiji borave u nehumanim uslovima, ne isplaćuju im se zarade, a onemogućeni su da se vrate kući, budući da prema ugovoru moraju sami da plate povratnu avionsku kartu.

Sindikat Sloga ocenila je takav odnos kao ropstvo i pozvala nadležne institucije da hitno oduzmu licence za rad u Srbiji firmama „IDEA Capital LLC“ i „Nikolić doo“ iz Kraljeva, a Vladu Srbije da svojim avionom vrati radnike u Indiju i obešteti ih za neisplaćene zarade, s obzirom da rade na državnim infrastrukturnim projektima poput izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte i Koridora 11.

„Iz ovoga se vidi koliko je neophodno da se sprovede ranija inicijativa Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ da se u Krivični zakon Srbije uvede „Eksploatacija radne snage“ kao potpuno novo krivično delo, koje bi se podjednako odnosilo za domaće ali i strane radnike u Srbiji.

Portal Istinomer.rs ranije je objavio da građevinski radnici uposleni na izgradnji puteva u Srbiji imaju ekstremno nepovoljne ugovore koji su nezakoniti u našoj zemlji.

https://www.danas.rs/ekonomija/sindikat-sloga-drzava-saucesnik-u-ekspoataciji-strane-radne-snage/

EPS: Ulaganja u oblasti kvaliteta vazduha oko 650 miliona evra – N1 Info

Prioritet Elektroprivrede Srbije u zaštiti životne sredine i najveći obim ulaganja od oko 650 miliona evra predviđen je u oblasti zaštite kvaliteta vazduha, kroz izgradnju sistema za odsumporavanje dimnih gasova i primarne i sekundarne mere za smanjene emisije azotnih oksida u termoelektranama, rečeno je u EPS-u.

Time EPS ispunjava stroge ekološke standarde EU i spušta emisije ispod granica predviđenih domaćom i evropskom regulativom, navode u tom javnom preduzeću.

Ukupne dodatne ekološke investicije EPS-a u narednim godinama planirane su u vrednosti više od milijardu evra u niz projekata kojima se štite vazduh, voda i zemljište i poboljšava kvalitet životne sredine.

U EPS-u je 2001. godine počeo proces obnavljanja, a potom i revitalizacije i modernizacije proizvodnih kapaciteta, sa povećanjima snage i unapređenjem zaštite životne sredine, a sve u cilju očuvanja sigurnosti snabdevanja, povećanja energetske efikasnosti postrojenja i dostizanju standarda koji važe u EU.

Do sada je na svim termoelektranama završena rekonstrukcija elektrofiltera čime su značajno smanjene emisije praškastih materija odnosno PM čestica. U to je od 2004. godine do sada uloženo 97 miliona evra, a rezultat su, kako navode u EPS-u, 2,5 puta manje emisije praškastih materija u 2018. godini nego u 2011. godini.

EPS je završio izgradnju postrojenja u TE „Kostolac B“ u šta je uloženo 96 miliona evra i garancijska merenja su pokazala da su emisije sumpor-dioksida (SO2) znatno ispod važećeg evropskog standarda od 200 miligrama po kubnom metru.

„Najvredniji projekat, čija je realizacija u toku, u koji će biti uloženo 217 miliona evra, obezbediće sistem za odsumporavanje dimnih gasova za četiri bloka TENT A. To je jedna od najvažnijih investicija u regionu zbog visine finansijskih ulaganja i pozitivnih ekoloških efekata, kao i zbog ispunjavanja obaveza prema Energetskoj zajednici“, ističu u EPS-u.

Planirani su i projekti za preostala dva bloka u TENT A, kao i blokove u TENT B, TE „Kostolac A“ i novi blok „Kostolac B3“ čija izgradnja je u toku.

Po proceni EPS-a, ulaganja u zaštitu životne sredine doneće do 2025. smanjenje emisija sumpor-dioksida 90 odsto, azotnih oksida 45 odsto i praškastih materija 95 odsto u poređenju sa periodom od 2008. do 2012. godine.

U EPS-u navode da je posvećena puna pažnja izgradnji postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A koja se realizuje u okviru sporazuma između vlada Srbije i Japana. Na osnovu tog sporazuma su EPS i Japanska agencija za međunarodnu saradnju JICA potpisali Sporazum o zajmu za finansiranje projekta, a ugovor o izgradnji EPS i konzorcijum koji predvodi kompanija Mitsubishi Hitachi Power Systems potpisali su u septembru. 2017. godine. U konzorcijumu izvođača radova su i ITOCHU korporacija iz Japana i MPP Jedinstvo iz Sevojno.

Sistem za odsumporavanje dimnih gasova u Obrenovcu gradi se za četiri bloka TENT A snage po 350 megavata, koji kao gorivo koriste lignit iz površinskih kopova Rudarskog basena „Kolubara“. Na blokovima A3, A4, A5 i A6 biće primenjena tehnologija odsumporavanja dimnih gasova vlažnim postupkom, uz korišćenje krečnjaka kao reagensa. Kao nusproizvod dobijaće se gips koji se može koristiti u građevinarstvu, a, pomešan sa pepelom, i za izgradnju puteva.

Radovi su počeli u februaru 2019. godine. Rok za realizaciju projekta je 42 meseca uz dodatnih 12 meseci garantnog perioda. Posle završetka ovog projekta očekivani nivo emisija biće smanjen za više od devet puta.

Tokom realizacije projekta biće uključeno više od 1.600 domaćih radnika u različitim fazama projekta, ističu u EPS-u.

http://rs.n1info.com/Biznis/a561428/EPS-Ulaganja-u-oblasti-kvaliteta-vazduha-oko-650-miliona-evra.html

Kinezi, Turci, Azerbejdžanci grade autoputeve po Srbiji – Ekonomija – Dnevni list – Danas

Izgradnja puteva je jedna od stvari kojima se vlasti posebno diči. Od 2014. godine izgrađeno je 320 kilometara autoputeva, a u narednom periodu najavljuje se gradnja još nekoliko koridora i autoputeva u okviru velikog petogodišnjeg investicionog plana.

Kinezi, Turci, Azerbejdžanci grade autoputeve po Srbiji 1Foto: MGSI

Ipak, jedna stvar baca senku na ove građevinske poduhvate, a to je činjenica da ih uglavnom izvode strane kompanije. Druga okolnost je da se uglavnom realizuju na osnovu međudržavnih ugovora, bez tendera, bez transparentosti. Na kraju, često su i finansirani iz državnih zajmova ili kredita banaka iz zemalja čije kompanije su nosioci projekata. Ovi vezani poslovi nisu novitet i primenjuju se poslednjih dvadesetak godina u finansiranju izgradnje infrastrukture.

Kada se pogledaju najveći putni projekti vidi se da našim građevinarstvom dominiraju kineske i turske kompanije. U gradnji koridora učestvovale su i grčke, bugarske i španske, dok na gradnji pruga rade Rusi. Od ove godine jedan od koridora dodeljen je i jednoj američkoj firmi. Nekako se čini da najmanje posla, kao glavni izvođači na projektu imaju domaće kompanije. Od svih deonica na svim koridorima domaće firme su pravile autoput od Novog Sada do Horgoša.

Oko stotinak kilometara autoputa izgrađeno je do 2011. godine i na tim projektima radio je konzorcijum predvođen Preduzećem za puteve Beograd, a ipsilon krak i obilaznicu oko Subotice je nedavno završio konzorcijum predvođen firmom Vojput. Osim toga, domaće firme radile su još dve deonice na srpskim autoputevima, ali sa puno problema.

Jedna je sada već ozloglašena deonica Ub-Lajkovac, prva deonica na Koridoru 11, sada autoputu Miloš Veliki, usred njiva, koju su radili Planum i Putevi Užice. Usled neodržavanja i navodno loše obavljenih radova, ova deonica se morala popravljati i iako završena 2014. nije puštena u rad do prošle godine.

Zbog nje je ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, prema sopstvenim rečima, podnela i prijave protiv svih redom, od izvođača do tadašnjeg ministra Milutina Mrkonjića. Treća deonica je na južnom kraku Koridora 10, od Srpske kuće do Levosoja.

Tih osam kilometara pravili su Ratko Mitrović niskogradnja i Srbijautoput. Ugovor sa ovim kompanijama je raskinut krajem 2017. godine zbog velikog kašnjenja, da bi koji mesec kasnije ponovo zaključili ugovor sa JP Putevi Srbije o završetku radova. I što se tiče naših kompanija kao glavnih izvođača na najvećim infrastrukturnim putnim gradilištima u Srbiji to je sve.

Ako se izuzmu deonice autoputeva koje su finansirali međunarodne finansijske institucije kao što su Evropska investiciona banka i Svetska banka i prema čijim standardima su raspisivani tenderi uglavnom na južnom kraku Koridora 10 i na kojima su uglavnom prolazile strane kompanije, ostali projekti koje finansira država realizovani su putem međudržavnih ugovora. Ova praksa je započela 2012. godine kada je međudržavnim sporazumom sa Azerbejdžanom kompanija iz ove zemlje Azvirt dobila da radi deonicu od LJiga do Preljine od 40,36 kilometara, a projekat se finansirao iz kredita Azerbejdžana od 300 miliona evra.

Sa promenom vlasti i izgradnju Koridora 11 preuzele su kineske kompanije na bazi međudržavnih sporazuma Srbije i Kine, pa je tako Šandong Haj spid dobio dve deonice od ukupno pedesetak kilometara na ovom autoputu finansiranom većim delom iz kredita kineske Eksim banke (od oko 300 miliona evra). Zatim je kineska državna CCCC (China communication construction company) dobila 200 miliona evra vrednu deonicu od Surčina do Obrenovca, kao i memorandumima obećanu izgradnju autoputa od Požege do Boljara odnosno crnogorske granice.

Ipak, ovo nije kraj saradnje sa Azerbejdžancima pa je Azvirtu dodeljena izgradnja brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica od 77 kilometara vredna 467,5 miliona evra koja podrazumeva i novi most na Savi kod Šapca.

U igru su međuvremenu uskočili i Turci. Na osnovu međudržavnog sporazuma iz 2017. godine, turska kompanija Tašjapi dobila je da radi srpski deo autoputa Beograd-Sarajevo od Kuzmina do Sremske Rače i tih 18 kilometara koštaće oko 200 miliona evra, a kamen temeljac ovog puta je već položen. Takođe, Turci bi trebalo da rade i autoput Novi Pazar-Sarajevo, kao i njegovo povezivanje sa autoputem Miloš Veliki kod Požege.

Na kraju za izgradnju puteva u Srbiji “ogrebali” su se i Amerikanci. Ovde se ne radi o međudržavnom sporazumu (mada je američki ambasador prisustvovao potpisivanju ugovora) već je američko-turski konzorcijum Behtel-Enka dobio na tenderu. Ipak, ministarka Mihajlović je u oktobru 2018. godine potpisala memorandum o razumevanju sa Behtelom, da bi se u septembru naredne godine na tender javila samo ova kompanija (u konzorcijumu).

Neki stručnjaci smatraju da je tender vredan preko 800 miliona evra “napisan” za američku kompaniju pošto je jedan od uslova bio recimo da je konzorcijum izgradio više od 800 kilometara autoputeva isključivo na području Jugoistočne Evrope što je samo pobednički konzorcijum mogao da ispuni.

Ekonomista Saša Đogović ističe da je kod međudržavnih sporazuma to što nema tendera i nema konkurencije.

“Tako se u startu sumnja da su poslovi skuplji nego što bi bili da su tenderi transparentno sprovedeni. Ovo ukazuje i na poslovnu klimu koja je velikim delom koruptivna. U takvim uslovima tenderi su izuzetak, a pravilo dogovori oči u oči i to sa što manje očiju”, ocenjuje Đogović, dodajući da čak i da je cena u redu, opet takav postupak izaziva sumnju u pogledu rokova, kvaliteta…

On smatra da vlasti ove velike infrastrukturne projekte koriste da osiguraju političku podršku.

“Ovako se na neki način potkupljuju inostrani partneri, a vlasti se profilišu kao politički lideri i vlada koja ima podršku tih država čije firme prave puteve. Oni na taj način pokušavaju da zadovolje strane koje imaju interes u rešavanju političkih sporova i obezbeđuju političku podršku”, napominje Đogović.

Sa stručne, graditeljske strane Goran Rodić iz Građevinske komore smatra da je pogrešno to što su domaće kompanije gurnute u stranu, a veliki poslovi se daju strancima.

“Naši političari vole da se slikaju pod stranim zastavama”, kritičan je Rodić koji ističe da umesto da sačuvamo naše građevinske kompanije mi ih puštamo da propadaju.

“Ti krediti koji se uzimaju i koji kao povoljni, u stvari su skupi. Kada njihove kompanije odmah izvuku 30 do 50 odsto profita, kamatna stopa više nije dva, tri odsto. A naše firme prvo nakaradnom privatizacijom predate mešetarima, a onda kao treća ili četvrta ruka rade na projektima bez referenci i po niskim cenama pa ne mogu ni da plate radnike, koji onda odlaze u inostranstvo. A stranci dođu sa tri, četiri zaposlena i uzimaju profit i reference”, ocenjuje Rodić, upozoravajući da na kraju neće biti nikoga da održava sve te puteve.

On ističe da i sada mi imamo dobre kompanije Planum, Energoprojekt, Puteve Užice, Institut za puteve, CIP koji imaju kapacitete da daju i dobru cenu i kvalitet i rokove.

https://www.danas.rs/ekonomija/kinezi-turci-azerbejdzanci-grade-autoputeve-po-srbiji/

Firma Veselinovića i Radoičića novi vlasnik preduzeća za izgradnju puteva iz Novog Pazara – Danas

Kompanija Inkop, na čijem čelu su biznismeni sa Kosova Zvonko i Žarko Veselinović i Milan Radoičić, kupila je jednu od većih kompanija za izgradnju i održavanje puteva Novi Pazar put, prenosi radio Sto plus.

Firma Veselinovića i Radoičića novi vlasnik preduzeća za izgradnju puteva iz Novog Pazara 1Foto: FoNet/ Aleksandar Levajković

Promena vlasništva u firmi Novi Pazar put, zvanično je zabeležena u Agenciji za privredne registre kada je 6. januara, Inkop iz Ćuprije, upisan kao vlasnik 100 odsto kapitala, piše Insajder.

Pre nego je Novi Pazar put i zvanično dobio nove vlasnike došlo je do promene na čelu te kompanije, jer je početkom novembra za direktora postavljen bivši načelnik Kazneno-popravnog zavoda Niš Aleksandar Grbović, koji se i dalje nalazi na čelu ove kompanije.

Prethodni vlasnici kompanije Novi Pazar put bili su Novi put plus i Montažno-proizvodno preduzeće Jedinstvo iz Sevojna.

Novi Pazar put sredinom decembra zajedno sa Jedinstvom, PZP Požarevac i Set iz Šapca, kao jedini ponuđači od države su dobili posao izgradnje Graničnog prelaza Bajina Bašta vredan 1,8 miliona evra.

Građevinsko preduzeće „Inkop“ iz Ćuprije osnovano je 1992. Prvo se bavilo drumskim prevozom tereta, da bi 2014. promenilo delatnost u izgradnju puteva i auto-puteva. Ubrzo mediji objavljuju nezvanične informacije da je pravi vlasnik firme Inkop preko svoje sestre, Zvonko Veselinović. Tu firmu je kao podizvođača angažovao Energoprojekt tada u većem delu državna firma.

Kako su preneli mediji, Inkop je tada, kao nova firma u izgradnji puteva, posao izgradnje deonice Koridora 11 Ljig- Preljina vredan 60 miliona dolara dobio kao član konzorcijuma. Nezvanične informacije potvrdio je godinu dana kasnije i sam Zvonko Veselinović u kratkom razgovoru za Insajder ističući da on rukovodi firmom Inkop iz Ćuprije. Tek u septembru 2018. kao zvanični vlasnici upisuju se braća Zvonko i Žarko Veselinović dok je treći suvlasnik postao Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste i dugogodišnji saradnik Zvonka Veselinovića.

Firma Inkop je  većinski vlasnik i firme Granit peščar iz Ljiga, koja se već godinama nalazi na spisku najvećih poreskih dužnika. I sam Inkop, kako je otkrio Insajder, duguje državi za porez, ali mu je 2016. odloženo plaćanje poreskog duga u visini od oko 380.000 evra na pet godina.

Za kosovske biznismene Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića vezuju se brojne afere, a protiv njih su u prethodnom periodu vođeni različiti sudski postupci.

Obojica su se našla na optužnici Specijalnog tužilaštva 2011. godine i to za prisvajanje 32 kamiona Hipo Alpe Adria Lizinga, ali su od ovih optužbi pravosnažno oslobođeni 2016.

Oslobađajuća odluka doneta je i u postupku za nelegalno iskopavanje šljunka na Koridoru 10, a u ovom postupku osim njih dvojice na optužnici našli su se i Ivan Stamenović i kruševački biznismen Goran Makragić.

Radoičić i Veselinović prethodnih godina povezivani su i sa organizovanim kriminalom, pa je 2003. Veselinović hapšen pod sumnjom da je jedan od organizatora preprodaje više od tri kilograma heroina, dok je Radoičiću suđeno zbog otmice makedonskog biznismena. Obojica su oslobođeni odgovornosti za ova krivična dela.

Radoičića kosovsko tužilaštvo traži i u vezi s postupkom koji se vodi za ubistvo Olivera Ivanovića, a u optužnici se navodi da su on i Veselinović vođe organizovane kriminalne grupe koja stoji iza brojnih krivičnih dela.

Protiv Milana Radoičića kosovsko tužilaštvo podnelo je početkom 2019. i krivičnu prijavu za organizovani kriminal i trgovinu narkoticima.

Optužbe o umešanosti dvojice biznismena u ubistvo Olivera Ivanovića predstavnici vlasti u Beogradu odbacuju nazivajući ih političkim, a kao argument navode i to da je Radoičić prošao poligraf.

https://www.danas.rs/drustvo/firma-veselinovica-i-radoicica-novi-vlasnik-preduzeca-za-izgradnju-puteva-iz-novog-pazara/