Od sutra nastavak radova na gradilištima – 021.rs

Radovi na najvećim gradilištima u Srbiji, koji nisu prekidani tokom pandemije, nastavljaju se sutra posle uskršnjih praznika, a očekuje se da će na 11 najvećih infrastrukturnih projekata biti angažovano više od 3.600 radnika, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Radovi se nastavljaju na izgradnji auto-puta „Miloš Veliki“ od Preljine do Požege, Moravskom koridoru, obilaznici oko Beograda i na deonici auto-puta Beograd-Sarajevo od Sremske Rače do Kuzmina.

Takođe se nastavljaju radovi na železnici, i to na deonici od Jajinaca do Male Krsne, kao i na izgradnji deonice brze pruge Beograd-Budimpešta, na delu od Beograda do Stare Pazove, i na deonici od Stare Pazove do Novog Sada.

Radove na toj deonici kod Čortanovaca planirano je da sutra zajedno obiđu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Nastavljaju se i radovi na rehabilitaciji regionalnih puteva, izgradnji komunalne infrastrukture i gradnji stanova za pripadnikeslužbi bezbednosti širom Srbije. Mihajlović se zahvalila svim radnicima i firmama koje rade sve vreme od proglašenja vanrednog stanja.

Autor: FoNet

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/240964/Od-sutra-nastavak-radova-na-gradilistima.html

Mihajlović: Moguće da pojedini projekti izgradnje puteva kasne zbog pandemije – 021.rs

Na svim kapitalnim infrastrukturnim projektima u Srbiji svakodnevno se radi, i pored pandemije virusa korona, a na gradilištima je dnevno između 2.500 i 3.000 radnika, izjavila je danas ministarka građevine Zorana Mihajlović.

Ona je za RTS rekla da se trenutno gradi 520 kilometara autoputeva i pruga, a da je danas na gradilištima 2.600 ljudi. Mihajlović je dodala i da je na rehabilitaciji i rekonstrukciji regionalnih i lokalnih puteva angažovano 14.000 radnika.

Prema njenim rečima, zbog problema nabavke opreme i repromaterijala iz inostranstva, što je problem nastao zbog pandemije, moguće je da neki projekti, poput obilaznice oko Beograda, kasne nekoliko meseci.

Mihajlović je navela i da 1.500 radnika na izgradnji pruge od Beograda do Stare Pazove, osim na posao, ne izlaze iz svog kampa već duže vreme, zbog opasnosti od zaraze.

Autor: RTS, Fonet

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/240459/Mihajlovic-Moguce-da-pojedini-projekti-izgradnje-puteva-kasne-zbog-pandemije.html

Putevi Srbije: Radovi na više putnih pravaca, koristite alternativne puteve – Mondo

Zbog radova na putevima izmene režima saobraćaja su danas na auto-putu E-80 i više drugih puteva a zadržavanje teretnjaka na graničnom prelazu Batrovci – 420 minuta, saopštili su Putevi Srbije.

Izvor: MONDO/Jovana Todorović

U zoni tunela „Sopot“ na auto-putu E-80, deonici Niš – Pirot, u toku su radovi na izgradnji nadvožnjaka a za saobraćaj zatvorena preticajna saobraćajna traka, u oba smera.

Na tom delu auto-puta saobraćaj se odvija voznom saobraćajnom trakom.

Danas i sutra od 7 sati do 15 sati na Kružnom putu 500 metara od pijace Bubanj Potok radi se sanacija oštećenog kolovoza, uz naizmenično propuštanje vozila.

Možda će vas zanimati

Na putu Vrdnik – Irig do 30. Aprila u toku su radovi na sanaciji kolovozne konstrukcije do uz povremeno naizmeničnog propuštanja vozila.

Radovi su obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom opremom i signalizacijom, koja upozorava na radove i smanjenje brzine.

Na putu Halovo – Veliki Izvor do 16. aprila, od 7 do 15 sati izvode se radovi na izgradnji rigole i proširenju kolovoza.

U zoni radova naizmenično propuštanje vozila, a posle 15 časova saobraćaj se odvija normalno.

Saobraćaj na mostu preko reke Tamiš, kod mesta Orlovat je obustavljen zbog radova na redovnom održavanju koji će trajati do 20. avgusta.

Alternativni putni pravac Zrenjanina i Perleza ka Tomaševcu, Uzdinu i Kovačice je preko mesta Orlovat, a vozila se upućuju se na put Farkaždin – Kovačica, dok se vozila iz pravca Padine i Kovačice ka mestu Orlovat, i dalje prema Zrenjaninu, upućuju se na državni put Farkaždin – Perlez.

Iz Puteva Srbije saopštavaju da na naplatnim stanicama autoputeva u Republici Srbiji nema zadržavanja vozila, dok na granično prelazu Sremska Rača odnosno izlasku iz Sribje zadržavanje za teretna vozila iznosi sat vremena.

Pročitajte i ovo

https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1311270/Putevi-Srbije-Radovi-na-vise-putnih-pravaca.html

Vučić: Pešter će biti povezan i sa Beogradom i sa Sarajevom – Srbija danas

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će sledeće godine početi izgradnja pruge Požega-Duga Poljana, čime će celi Pešter biti povezan i sa Beogradom i sa Sarajevom.

Vučić je danas u razgovoru sa predstavnicima lokalne samouprave u Novom Pazaru, gde je uručio respiratore i medicinsku opremu za borbu protiv virusa korona, rekao da je veoma važno da bude obezbeđen dobar transport do Novog Pazara i da će zato biti ubrzana gradnja planiranih puteva.

On je istakao da država ulaže više od 30 miliona evra u razvoj Novog Pazara, kao i da je, kada je stigao danas helikoperom, video koliko još stvari treba uraditi u tom gradu.

https://www.srbijadanas.com/vesti/info/vucic-u-novom-pazaru-pester-ce-biti-povezan-i-sa-beogradom-i-sa-sarajevom-2020-04-06

Mihajlović: Probijena prva cev tunela Čortanovci | N1 Srbija – N1 Info

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je, povodom probijanja prve cevi tunela „Čortanovci“, na gradilištu brze pruge Beograd-Budimpešta, da infrastruktura uprkos epidemiji koronavirusa ostaje važan pokretač privrede i razvoja zemlje.

„Probijanje tunela je važan trenutak na svakom projektu i uobičajenim okolnostima. Međutim, ako znamo da su Čortanovci jedno od najvećih infrastrukturnih gradilišta u Evropi, na kojem se uprkos epidemiji poštuju svi rokovi, to je rezultat na koji Srbija treba da bude ponosna“, rekla je Mihajlović i zahvalila radnicima, navodi se u saopštenju ministarstva.

Radovi na izgradnji tunela i vijadukta „Čortanovci“ su deo projekta izgradnje deonice brze pruge Beograd-Budimpešta, od Stare Pazove do Novog Sada, čija je dužina 40,4 kilometra.

Ukupna dužina obe tunelske cevi je 2.242,5 metara, a danas je probijena desna cev, dužine 1.086,5 metara.

Trenutna realizacija radova na ovom objektu iznosi 86 odsto.

U okviru istog projekta, u toku je izgradnja i dvokolosečnog vijadukta „Čortanovci“, dužine skoro tri kilometra.

Procenat realizacije radova na vijaduktu iznosi 91 odsto.

Vrednost radova na izgradnji tunela i vijadukta „Čortanovci“, koji se finansira iz kredita Ruske Federacije za modernizaciju srpske železnice, iznosi 337,6 miliona dolara.

Mihajlović je naglasila da je na celoj deonici pruge Beograd-Budimpešta, od Stare Pazove do Novog Sada, od kad su na snazi mere države za suzbijanje epidemije Covid-19, svakog dana bilo aktivno od oko 500 do skoro 1.000 radnika.

„Hvala ‘Ruskim železnicama’ na posvećenosti projektu, kao i na tome što posebno vode računa o zaštiti radnika u uslovima epidemije“, navela je Mihajlović.

Ona je zahvalila i svim domaćim i stranim izvođačima koji su uvažili preporuku Ministarstva da se održi nivo aktivnosti na gradilištima, uz primenu svih mera suzbijanje zaraze predvidjenih odlukama Vlade Srbije.

„Svih ovih dana naša najveća gradilišta u drumskoj i železničkoj infrastrukturi u Srbiji nisu stala i na njima je, u zavisnosti od vremenskih uslova, bilo između 1.500 i 2.300 radnika, a računajući i izgradnju stanova za snage bezbednosti, rehabilitaciju puteva i komunalnu infrastrukturu, i više od 3.500 radnika“, naglasila je Mihajlović.

Ukazala je i da će infrastruktura biti važna i u periodu posle pandemije, kad se zemlja bude borila za viši privredni rast.

http://rs.n1info.com/Biznis/a585120/Mihajlovic-Probijena-prva-cev-tunela-Cortanovci.html

Bratunac: Počela izgradnja carinskog terminala – Radio Slobodna Evropa

Na novom graničnom prelazu između Bratunca i Ljubovije započeti su građevinski radovi za buduću carinski terminal. Na ovoj lokaciji ranije je izgrađen most pod nazivom „Bratoljub“, koji će povezivati Republiku Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.

Sredinom marta potpisan je ugovor između Uprave za indirektno oporezivanje BiH i preduzeće Enikon Gradnja iz Bratunca, a rok za zavretak radova je 365 dana.

Novi granični prelaz će biti zajednička lokacija carinskih i policijskih organa Bosne i Hercegovine i Republike Srbije, a radi se o međunarodnom graničnom prelazu na kojem će biti dozvoljen i promet roba koje podliježu inspekcijskom nadzoru.

Nedeljko Mlađenović, načelnik opštine Bratunac izjavio je za Radio Slobodna Evropa da se dugo čekalo na odobrenje sredstava od strane Vijeća ministara BiH, ali, po dobijanju nedostajućih sredstava, odmah se krenulo u realizaciju ovog značajnog projekta.

Izgradnja mosta “Bratoljub”, u dužini od 227 metara, trajala je od oktobra 2015. do maja 2017. godine i koštala je oko 13 miliona evra, ali zbog nepostojanja prelaza još nije u funkciji.

Srbija je, prema dogovoru, završila izgradnju mosta i pristupne puteve sa svoje strane, RS izgradnju pristupnih puteva iz pravca Bratunca, dok plato za carinski terminal i granični prelaz sa nadstrešnicom površine 2.000 metara kvadratnih treba da izgradi BiH.

https://www.slobodnaevropa.org/a/30525729.html

IZVEŠTAJ JP „PUTEVI SRBIJE“ Najviše sitnih odrona na Đerdapskoj magistrali – Alo!

AUTOR:DATUM I VREME: 29.03.2020. 20:21

Sitni odroni su duž nestabilnih kamenih kosina, u klisurama, usecima, zasecima, najviše ih ima na Đerdapskoj magistrali, gde se savetuje oprezna vožnja i pridržavanje saobraćajne signalizacije, koja obaveštava o odronima, saopštili su večeras Putevi Srbije.

Saobraćaj, vozači,

Autoput E-75, petlja Brestovac – radovi na izgradnji nove bočne naplatne stanice. Za saobraćaj je zatvorena petlja „Brestovac“. Preporučeni alternativni putni pravac iz pravca Niša ka Leskovcu, kao i iz pravca Preševa ka Nišu – petlja Doljevac“ za sve kategorije vozila.

Ljubovija – Rogačica, radovi na mostu preko reke Trešnjice. Saobraćaj za putnička motorna vozila naizmenično jednom saobraćajnom trakom. Zabrana saobraćaja za teretna motorna vozila čija ukupna masa prelazi tri tone. Alternativni pravac za teretna motorna vozila: Valjevo – Debelo brdo – Rogačica.

Autoput E-70, granični prelaz Batrovci – Kuzmin 1, zona benzinske stanice NIS Petrol – radovi u smeru od Beograda ka graničnom prelazu Batrovci (tri km pre petlje Adaševci). Saobraćaj se odvija dvosmerno na desnom poluprofilu autoputa. Benzinska stanica NIS Petrol koja se nalazi u zoni radova je zatvorena.

Vozačima se savetuje da bez zimske opreme i lanaca ne kreću na put, a ukoliko se odluče na putovanje, treba da voze oprezno i pažljivo.

Prema poslednjim informacijama Uprave granične policije:

– na graničnom prelazu Kelebija, na izlazu, zadržavanje za teretna motorna vozila je 120 minuta,

– na graničnom prelazu Preševo, na izlazu, zadržavanje za teretna motorna vozila je 60 minuta.

Na ostalim graničnim prelazima nema zadržavanja.

https://www.alo.rs/vesti/drustvo/najvise-sitnih-odrona-na-derdapskoj-magistrali/299957/vest

Za naše neimare nema krize, bez predaha i tokom vanrednog stanja – Večernje Novosti

Z. R. | 18. mart 2020. 16:00 | Komentara: 0

Na najvećim gradilištima u Srbiji radi se punom parom i na njima se nalazi 2.700 radnika

ZA neimare nema predaha ni u vanrednom stanju! Na sedam najvećih gradilišta u Srbijiu utorakje bilo angažovano oko 2.700 radnika. Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je izjavila da nema zastoja u izgradnji najvažnijih infrastrukturnih projekata.

Kineske kompanije rade na obilaznici oko Beograda, američki konzorcijum „Behtel“ i „Enka“ na izgradnji Moravskog koridora – rekla je Mihajlovićeva. – Preporuka Ministarstva je da se gde god je to moguće radovi izvode na gradilištima na otvorenom, naravno, uz maksimalnu zaštitu radnika u skladu sa preporukama Vlade. Ostalim zaposlenima koji rade u zatvorenom prostoru, ukoliko je moguće treba dozvoliti rad od kuće.

Pročitajte još:

U JP „Putevi Srbije“ kažu da sva gradilišta na kojima je ovo preduzeće investitor u ovom trenutku rade normalno. Zastoj, kako navode, može nastati samo u izuzetnim slučajevima, ukoliko se pojave problemi sa uvozom pojedinih materijala ili dolaskom radnika koji su trenutno u inostranstvu.

U planu je da gradilišta nastave da rade po usvojenim planovima. Ukoliko se situacija promeni ili Vlada RS donese drugačije preporuke blagovremeno ćemo reagovati – poručuju iz „Puteva“. – Služba održavanja puteva nastavlja redovno sprovođenje svojih aktivnosti na redovnom održavanju državnih puteva prvog i drugog reda. Aktivnosti se odnose na krpljenje rupa, pranje, popravku i postavljanje saobraćajne signalizacije, održavanje sistema za odvodnjavanje, čišćenje puteva, radove na higijeni, kao i ostale poslove koji direktno utiču na bezbedno odvijanje saobraćaja.

NA AUTO-PUT BEZ KEŠA

JAVNO preduzeće „Putevi Srbije“ apelovalo je na sve korisnike auto-puta da koriste beskontaktnu naplatu putem uređaja za ENP, shodno podignutim merama zaštite i prevencije od virusa korona. Time se, kako navode, u najvećoj meri smanjuje mogućnost prenošenja zaraze putem gotovog novca i kartica i ubrzava samo vreme putovanja.

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:853560-Za-nase-neimare-nema-krize-bez-predaha-i-tokom-vanrednog-stanja

Da li se u razmatranju kosovskog problema sme zanemariti ogromno rudno bogatstvo? – Večernje Novosti

Pečat | 14. mart 2020. 16:50 | Komentara: 0

Rudni, poljoprivredni i energetski resursi Kosova i Metohije bili su tema devetog po redu okruglog stola iz ciklusa „Reintegracija ili razgraničenje – Razgovori o budućnosti Kosova i Metohije“, održanog 27. februara u svečanoj sali Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kolika su sirovinska bogatstva i privredni kapaciteti Kosova i Metohije u ukupnim ekonomskim resursima Srbije, da li su rezerve sirovina iscrpljene ili eksploatisanje nekih retkih metala, čija se svetski značajna nalazišta nalaze u južnoj srpskoj pokrajini, tek predstoji, te koja su značajna infrastrukturna postrojenja u oblasti elektroprivrede i vodoprivrede u koja je Srbija decenijama ulagala. Na ova pitanja odgovore su ponudili akademik Ruske akademije nauka i Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) dr Slobodan Vujić, ujedno i redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, te pomoćnik direktora za nauku Rudarskog instituta, prof. dr Slavoljub Lekić s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zatim dopisni član AINS i saradnik Rudarskog instituta dr Svetomir Maksimović, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije dr Vojislav Vuletić i mr Novak Bjelić, generalni direktor kombinata Trepča. Učesnici su podsetili na duhovni, istorijski i geopolitički značaj Kosova i Metohija za Srbiju, te kao važne istakli prirodne i energetske resurse koje država na tom prostoru poseduje.
BUDUĆNOST NA RADIOAKTIVNOM JALOVIŠTU

Prof. Slavoljub Lekić je ukazao da poljoprivredne površine zauzimaju 53% površine Kosova i Metohije, šume 42%, dok je ostalo svega 5%.

Pročitajte još: Tramp bi mogao da obori Kurtija ako ne ukine takse: Vašington ima jak adut da kazni neposlušnost

„Neposredno zaposedanje prostora Kosova i Metohije odvijalo se prvenstveno kupovinom zemljišta, imanja i kuća. U tom smislu zemljište je kao javno dobro postalo roba posebne vrste za koju su važili drugačiji uslovi prometa nego u ostalom delu Srbije. Albanske vođe posebnu pažnju su poklanjale kupovini građevinskog i poljoprivrednog zemljišta pošto su došli do uverenja da brojnost stanovništva nije dovoljna za otcepljenje Kosova i Metohije već je potrebno i vlasništvo nad prostorom.“

Danas, zaključuje, možemo reći da su Albanci najveći gubitnici raspada bipolarnog sveta pošto su sve svoje nade vezali za sile koje iza sebe ostavljaju pustaru.
„Od dvadesetogodišnjeg boravka evroatlantskih kolonijalnih trupa (SAD, V. Britanija, Francuska, Italija, Nemačka) i njihovog civilnog osoblja ne postoji strašnija kazna. Ostanu li još samo pet godina, Albancima preostaje da se isele ili da nastave da grade budućnost na radioaktivnom jalovištu?“

POTENCIJALI SU RESPEKTABILNI

Da bismo sagledali motive i odgovorili na pitanje da li je rudno bogatstvo razlog otimanja Kosova i Metohije, ne sme se prevideti činjenica, upozorio je u svom izlaganju prof. dr Slobodan Vujić, da je stepen iscrpljenosti mineralnih resursa većine evropskih zemalja veoma visok. S druge strane, ističe, mineralno-sirovinski potencijali Kosova i Metohije respektivni su na globalnom nivou i od velikog ekonomskog značaja za našu zemlju. Profesor je naveo da se u drugoj polovini HH veka na Kosovu i Metohiji godišnje u proseku eksploatisalo 15–20 miliona tona mineralnih sirovina različite vrednosti.

Imajući u vidu da zbog višedecenijskog izostajanja ulaganja u geološka istraživanja sadašnje stanje mineralnih resursa obojenih i plemenitih metala Kosova i Metohije nije pouzdano sagledivo, Vujić je ukazao da procena zasnovana na geološkim indikatorima, iskustvu i saznanjima koja imamo dopušta zaključak da je mineralno-sirovinski potencijal ovog područja veliki.

„Pouzdana vrednosna procena ove proizvodnje nije izvodljiva iz više razloga, pre svega zbog promenljivosti cena berzanskih proizvoda, a to su obojeni i plemeniti metali, uslovljenosti cena mineralnih sirovina kao što je ugalj, te socijalnih, makroekonomskih i političkih interesa i uticaja lokalnih zajednica… No iako se svi doprinosi i koristi ne mogu kvantifikovati, činjenica je da je mineralno-sirovinski kompleks Kosova i Metohije dao ogroman doprinos zapošljavanju, rešavanju socijalnih pitanja, podizanja standarda života, obrazovanja, razvoja putne infrastrukture, urbanizacije, stambene izgradnje i razvoja ekstraktivne industrije.“

Profesor Vujić je podsetio da su do 1999. na Kosovu i Metohiji eksploatisane rude olova, cinka, srebra, zlata, nikla, aluminijuma, hroma, magnezita, azbesta, kaolina, opekarskih mineralnih sirovina, cementnih sirovina, ukrasni i tehnički kamen, termomineralne vode i ugalj. Registrovane su pojave indijuma, germanijuma, galijuma, talijuma, kadmijuma i kalaja.

„Po rasprostiranju i količinama najznačajniji resurs je ugalj, rasprostire se na oko 60% površine teritorije Kosova i Metohije. Prosečna donja toplotna vrednost rovnog uglja je oko 8.000 kJ/kg, procenjene geološke rezerve su 12,5–14 milijardi tona, ili iskazano energetskim ekvivalentom 2,37–2,65 milijardi tona nafte. Na sadašnjem nivou potrošnje uglja u Srbiji, eksploatabilne rezerve uglja Kosovsko-metohijskog basena bile bi dovoljne za narednih 180–200 godina. Od 1922. do 1999. podzemnom i površinskom eksploatacijom na Kosovu i Metohiji proizvedeno je oko 240 miliona tona uglja, ili iskazano energetskim ekvivalentom oko 45 miliona tona nafte.“

Na to da mineralni resursi Kosova i Metohije jesu neosporan, realan i strateški kapital ukazao je i dr Svetomir Maksimović. Izneo je podatak da Srbija zauzima treće mesto po proizvodnji uglja u Evropi i peto u svetu, te da je do sada iskorišćeno nešto manje od 4% nalazišta uglja u Srbiji.

„Prikaz kosovsko-metohijskog bogatstva u stvari daje suštinski odgovor na pitanje zašto je Kosovo oteto Srbiji. U opštoj otimačini kosovskog bogatstva, a u njoj poseban značaj imaju impozantne rezerve uglja, upletene su već više decenija iste države, samo su se ’moćni’ pojedinci promenili. Suštinski zaključak za nas je da se ni po koju cenu ne sme razmišljati o podeli Kosova i Metohije jer će nas to trajno pratiti bez mogućnosti korekcije. Srbija ne sme da se odrekne svoje teritorije i svog bogatstva jer bi to prouzrokovalo tešku optužbu budućih generacija, imajući u vidu šta smo im nepromišljenom odlukom oduzeli.“

EKONOMSKA MOĆ SREDNjOVEKOVNE SRBIJE

Prof. dr Slobodan Vujić istakao je činjenicu da je zahvaljujući rudarstvu postavljena materijalna osnova izgradnje i razvoja srednjovekovne srpske države, ali je istu funkciju rudarstvo imalo posle Drugog svetskog rata u obnovi i izgradnji opustošene zemlje. Na prostoru od Leposavića do Prištine i Novog Brda, geološka prošlost ostavila je u nasleđe brojna ležišta ruda obojenih metala, pa na ovom rudosnom području tradicija eksploatacije ruda olova, cinka, srebra i zlata doseže do rimskog doba i srednjovekovne Srbije.

„Slobodan sam da kažem da nije bilo rudarstva, danas Srbija ne bi imala toliko manastira i manastirskih riznica. Novo Brdo, gde je kopano glamsko srebro, skuplje zbog sadržaja zlata, i Brskovo prednjačili su u darovima. Prema zapisima iz tog vremena godišnji prihod rudnika Novo Brdo iznosio je 120.000–200.000 dukata. Ovaj podatak govori o Novom Brdu, ali i o ekonomskoj moći rudarstva srednjovekovne Srbije. U najezdi Turaka i odmeravanju snaga u borbama s njima do punog izražaja dolazi organizovanost, snaga i ugled Novog Brda. Turcima je trebalo oko pola stoleća za osvajanje teritorije srednjovekovne Srbije, a za osvajanje Novog Brda 32 godine. To govori o osmišljenosti odbrane, znanju, opremljenosti, veštini upravljanja, o organizovanosti, hrabrosti i materijalnoj moći Novog Brda, u širem smislu to su atributi srednjevekovnog srpskog rudarstva.“

TRI OKUPACIJE TREPČE

O Trepči kao faktoru ekonomskog i društvenog razvoja Metohije s Kosovom i srpske države zapaženo izlaganje je imao mr Novak Bjelić.

Kao dugogodišnji direktor Trepče, privrednog giganta Jugoslavije, Bjelić je napravio presek i pokazao da je ovaj rudarsko-topioničarski kombinat vekovima bio faktor ekonomskog i društvenog razvoja Metohije s Kosovom i srpske države. Podsetio je da prvi pisani trag o Trepči datira iz 1303. godine, i da se prva zabeležena obustava proizvodnje vezuje za 1455. kada je turski sultan Mehmed II zauzeo kombinat.

Druga okupacija Trepče, Metohije s Kosovom i Srbije u okviru Jugoslavije, odigrala se u vreme Drugog svetskog rata od strane Hitlerove Nemačke i njegovih saveznika. Treća okupacija u istoriji njenog postojanja usledila je 2000. godine, kao posledica brutalnog kršenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, kada Trepča prestaje s radom.
„Rad nastavljaju dva rudnika sa jednom flotacijom (fabrika za preradu rude): rudnik Belo Brdo sa flotacijom kod Leposavića, u podnožju planine Kopaonik, i rudnik Crnac, na obronku planine Rogozna prema Novom Pazaru.“

Precizne podatke o poslovanju Trepče od 1930. do 2000. izneo je Vujić napominjući da je u Trepči u tom periodu proizvedeno oko 36 miliona tona rude s prosečnim sadržajem olova 5,9%, cinka 3,9% i srebra 85 g/t. Proizvedeno je 2.143.515 tona olova i 1.414.975 tona cinka. Prosečna godišnja proizvodnja bila je 514.552 tona rude.

„U poslovnom sistemu Trepče na Kosovu i Metohiji su dve grupe rudnika, na jugu Ajvalija, Kišnica, Badovac i Novo Brdo sa zajedničkom flotacijom u Badovcu kapaciteta 600.000 tona rude godišnje, a na severu Belo Brdo, Crnac, Žuta Prlina i Koporić, s flotacijom u Leposaviću projektovanog kapaciteta 350.000 tona rude godišnje. Na lokacijama ovih rudnika podzemna eksploatacija izvodi se s prekidima od rimskog doba i srednjeg veka do danas. Posle Drugog svetskog rata ovi su rudnici proizveli oko 20 miliona tona rude.“

Vujić je izneo i interesantnu procenu da je u periodu od Drugog svetskog rata do kraja 20. veka investirano preko 10 milijardi dolara na Kosovu i Metohiji u geološka istraživanja, otvaranje, opremanje i razvoj rudnika, nabavku opreme i mašina, uvođenje novih tehnologija, izgradnju infrastrukturnih i logističkih rudničkih sistema, izgradnju flotacija, separacija, postrojenja za čišćenje i preradu uglja, postrojenja za gasifikaciju uglja, izgradnju internih puteva, napojnih elektroenergetskih sistema, regulaciju vodnih tokova i zaštitu rudnika od voda itd… U sklopu ovih investicija su i prateća ulaganja neophodna za pokretanje rudničke proizvodnje, kao što su izgradnja železničke, putne, stambene i vodoprivredne infrastrukture, ulaganja u zdravstvo, školstvo, kulturu, nauku, zaštitu životne sredine, arheologiju, izdavačku delatnost, sport.

Učesnici devetog Okruglog stola složili su se da resursi Kosova i Metohije jesu neosporan strateški kapital. Prihvatanjem „brzog rešenja“, koje podrazumeva eksplicitno priznavanje nezavisnosti cele ili najvećeg dela sadašnje Pokrajine, upozorili su, Srbija bi se trajno lišila svojine na sopstvenoj teritoriji. Bila bi to nenadoknadiva šteta.

GASIFIKACIJA KOSMETSKOG LIGNITA

Dr Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije rekao je da je Republika Srbija, u ranijem periodu, razvijala svoju južnu pokrajinu projektima poput izgradnje postrojenja za gasifikaciju uglja u Obiliću, kraj Prištine, a koje je s uspehom proizvodilo gas za energetske potrebe potrošača u Srbiji i Makedoniji.

„Fabriku azotnih đubriva Kombinata ’Kosovo’ činila su postrojenja za sušenje i klasiranje lignita, toplana za proizvodnju električne i toplotne energije, postrojenja za razlaganje vazduha, kao i postrojenja za gasifikaciju uglja. Postrojenja za sušenje i klasiranje uglja pripremala su i popravljala kvalitet lignita za potrebe toplane i postrojenja za gasifikaciju uglja. Toplana je proizvodila električnu energiju i vodenu paru za potrebe postrojenja za gasifikaciju. Postrojenje za razlaganje vazduha izdvajalo je azot i kiseonik iz vazduha. Azot je bio potreban za sintezu amonijaka u azotari a kiseonik za gasifikaciju uglja u gasogeneratorima. Predviđena godišnja proizvodnja azotnih đubriva bila je 300.000 tona. Postrojenje gasifikacije lignita u Obiliću imalo je proizvodni kapacitet od 90.000 m3/h sirovog generatorskog gasa. Za proizvodnju 90.000 m3/h sirovog gasa utroši se 80 t sušenog lignita, 9.900 m3 kiseonika čistoće 96% i 65 t pregrejane vodene pare.“

Autor: Nataša Jovanović

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:852719-Da-li-se-u-razmatranju-kosovskog-problema-sme-zanemariti-ogromno-rudno-bogatstvo

Republiku Srpsku očekuje izgradnja novih 140 kilometara auto-puteva – Sputnik Srbija

Kako je zaključeno na sastanku ministra saobraćaja i veza Republike Srpske Đorđa Popovića sa predstavnicima Pravobranilaštva Republike Srpske, Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove i Javnog preduzeća „Autoputevi Republike Srpske“, neophodno je izvršiti pripreme na jačanju kapaciteta uključenih subjekata da ne bi dolazilo do zastoja u realizaciji projekata zbog administrativnih ili pravnih procedura.

Kako prenose banjalučke „Nezavisne novine“, na sastanku je razgovarano o izgradnji auto-puta na Koridoru „5C“ kroz Republiku Srpsku i eksproprijaciji zemljišta na toj deonici, saopšteno je iz resornog ministarstva.

„Izgradnja auto-puta na koridoru ‘5C’, koji prolazi kroz Republiku Srpsku od Doboja do Vukosavlja, planirana je kroz četiri faze, a vrednost ovog projekta procenjena je na više od 500 miliona evra, bez troškova eksproprijacije nepokretnosti i PDV-a“, navodi se u saopštenju.

Izgradnja prve faze – deonica od petlje Johovac (Tovira) do petlje Rudanka (Kostajnica) ukupne dužine oko šest kilometara započeta je u junu 2019. godine, prenosi Tanjug.

Vrednost ovog projekta je 70 miliona evra, a reč je o sredstvima obezbeđenim kreditnim sporazumom sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i grant sredstvima u sklopu Investicionog okvira za zapadni Balkan od 12 miliona evra i realizacija ovog projekta teče planiranom dinamikom.

Kada je reč o izgradnji druge faze, odnosno sedam kilometara auto-puta na Koridoru „5C“ koji prolazi kroz Republiku Srpsku od Rudanke do granice entiteta/Putnikovo brdo, BiH je potpisala sporazum sa EBRD za obezbeđivanje kreditnih sredstava u iznosu od 150 miliona evra, a odobrena su bespovratna u sklopu Investicionog okvira za zapadni Balkan u iznosu od 30 miliona evra.

Procedure u vezi sa rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa na ovoj deonici su pokrenute.

U narednom periodu planirana je izgradnja preostale dve faze na ovoj deonici – faze tri od petlje Johovac do petlje Podnovlje ukupne dužine oko 13 kilometara i faze četiri od Vukosavlja do petlje Podnovlje dužine oko 23 kilometra, kao i izgradnja deonica auto-puta od Vukosavlja do Brčkog duge 31 kilometar i deonice Brčko-Bijeljina-Rača duge 37 kilometara, kao i auto-puta Banjaluka-Prijedor dužine 42 kilometra.

https://rs.sputniknews.com/ekonomija/202003061121980360-republiku-srpsku-ocekuje-izgradnja-novih-140-kilometara-auto-puteva/