Krajem sledeće godine počinje gradnja metroa; Otvaranje nemačke fabrike „ZF“ 12. juna u Pančevu – Večernje Novosti

Predsednik Aleksandar Vučić izrazio je uverenje da bi izgradnja metroa u Beogradu mogla da počne krajem sledće godine.

Od početka radova, biće potrebno četiri do četiri i po godine da se izgradnja metroa završi, rekao je Vučić za TV Prvu.

On nije mogao da govori o potencijalnim izvođačima radova i naveo je da se čeka dogovor Kineza i Francuza, ali da ne može da govori dalje o toj temi.

„Tek tada, kada budemo imali metro, ćemo moći da rešimo problem gradskog saobraćaja“, rekao je Vučić.

PROČITAJTE I:Glavni urbanista Beograda: Ključni ciljevi metro, tri mosta…

Predsednik je primetio da je Beorgad grad kranova, navodeći da se gradi Klinički centar Srbije, druga kula „Ušće“, „Skyline“, Beograd na vodi, da NCR gradi svoj objekat…

Vučić je rekao da će se metro graditi, da su ubrzane procedure, ali da mora da se sačeka dogovor Kineza i Francuza, ne navodeći više informacija.

Najavio je i da će se u septembru na gradskim ulicama naći 250 novih autobusa.Vučić je istakao i da se ulazak u centar grada neće naplaćivati i dodao da ne zna ko je izmislio tu informaciju.“Ali želimo da imamo što više pešačkih zona“, istakao je Vučić.

On je naveo da Srbija želi da privuče što više turista, pa je kao primer naveo Kineze.Kako kaže, 2017. godine u Srbiji je bilo 52.000 kineskih turista, 2018. godine 103.000 što je rast od 100 odsto.

OTVARANjE NEMAČKE FABRIKE „ZF“ 12. JUNA U PANČEVU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će 12. juna u Pančevu otvoriti nemačku fabriku „ZF“, koja se bavi proizvodnjom autodelova.

„Nemačka kancelarka Angela Merkel mi je čestitala kad smo uspeli da dovedemo tu fabriku. Rimac je rekao da je Hrvatska izgubila trku sa Srbijom komentarišući dolazak te fabrike“, rekao je Vučić za televiziju Prva.

Istakao je da je otvaranje te fabrike veliki uspeh i napredak i da je veoma srećan zbog toga.

PROČITAJTE I:ODGOVOR NEMAČKOG GIGANTA: U igri smo za „Folksvagen“

On je naveo da će ta fabrika imati i druge dobre vesti i za Pančevo i za Južni Banat, te dodao da će još neke od najpoznatijih nemačkih kompanija da grade fabrike u Srbiji.

To će uticati na pozitivne promene u ekonomiji, ali i infrastrukturi, istakao je Vučić. Dodao je da dualno obrazovanje privlači investitore u Srbiju.

ZA VEĆI RAST POTREBNA TRŽIŠNA EKONOMIJA, ZATO I VEĆE CENE

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže, na pitanje čime opravdava povećanje cena ako je dinar stabilan i plate povećane, da je njegov cilj zdrava ekonomija a da, na primer, zbog najniže cene električne enrgije, privreda sporo raste.

Za TV Prva kaže da su ta povećanja, na ukupnom nivou, minimalna – do dva odsto.

“ Uvek ćemo ići na povećanje standarda. Hoću da nemamo socijalne ustanove, nećemo da kupujemo socijalni mir, birače, hoću da pravimo zdravu ekonomiju kao što imamo danas“, ističe Vučić.

PROČITAJTE I:Vučić: Tražiću pomoć od Amerikanaca da se ukinu takse; Sednica UN o KiM važna, Pariz važniji

Privredni rast će, uprkos lošijim pokazateljima u prvom kvartalu, u drugom biti 3,5 odsto a u trećem i četvrtom će biti još bolji, dodao je on.

„Gledaćemo da idemo svake godine rast bude 4,5 odsto ili pet. Za to morate da imate tržišno orijentisanu privredu. Hoćemo da gradimo puteve? Za to treba puno novca, sad nam treba 30 miliona evra za puteve po Kraljevu zbog poplava“, naveo je on.

Govoreći o poplavama navodi da je država zaštitila ono najvažnije i da voda nije prodrla do fabrike „Milan Blagojević“ u Lučanima.

EKONOMSKI RAZVOJ IDE U DOBROM SMERU Upitan da li bi potencijalno rešenje kosovskog problema značajno doprinelo privredi odgovorio je da bi svakako to ubrzalo naš ekonomski razvoj, ali i da i danas naš ekonomski razvoj ide u dobrom smeru. Podsetio je da je prosečna plata, kada je došao na mesto predsednika, bila 329 evra, a da je sada 442. Najavio je da će se do kraja godine ići ka daljem povećanju, i da će pokušati da digne i minimalac, najmanje do 29.000 dinara. U razgovoru sa poslodavcima, kako je najavio, pokušaće da se dostigne magična linija od 30.000 dinara za minimalac. U poređenju sa 2012.kada je minimalac bio 15.000 to bi bilo ogromno uvećanje, konstatovao je on. Na tvrdnje opozicije da on završava svoju valdavinu a da nije svestan, Vučić je kazao da je svestan toga i da je „završio svoju vladavinu i za Vaskrs kako je obećao Jeremić“.

Kad je reč o Krupnju , navodi da Bogoštica jeste prodrla nekima u kuće ali da Likodrag, iako nabujao, teče mirno, jer je podignuto korito reke.

Kaže da je, međutim, Grdica uvek problem, zbog depresije, a da će se rešenje tražiti u saradnji sa nemačkim naučnicima.

Vučić je istakao da će se novac ulagati u puteve i dodao je ponosan na to koliko je puteva urađeno.

Upitan da li je zadovoljan i održavanjem puteva i kako komentariše to što Zoran Drobnjak iz „Puteva Srbije“ kaže da će mu za održavanje puteva, i pored povehanja cena putarine, biti potrebno još 100 miliona evra, Vučić kaže da on samo tvrdi pazar, a da bi bio zadovoljan i sa 26 miliona evra .

„Puteve dobro održavamo, bolje nego neke druge zemlje, ali problema ima i voleo bih da uložimo više.“

Kako kaže, za tri meseca Srbija će prestići Hrvatsku i imati više puteva, a radi se i na deonici od hrvatske granice do skretanja za Kuzmin.

Smeta mu što se sve uvek predstavlja negativno, kaže da o rupama u Beogradu izveštava nadležne i sam, ali da treba priznati da „u Rimu ima više rupa nego u celoj Srbiji“.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:798915-Krajem-sledece-godine-pocinje-gradnja-metroa

„Svetska banka i MMF procenili da će Srbija do 2023. biti dominantna u regionu“ VIDEO – B92

Beograd — Ministar finansija Siniša Mali gostujući na Prva TV istakao je da ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu proizilaze iz odgovorne ekonomske politike.

Izvor: B92, Prva TV

Foto: Prva TV

Foto: Prva TV

„Takva ulaganja doprinose većem BDP, što za naše građane znači veći životni standard. Veoma sam impresioniran završenim auto-putem. Uradili smo neverovatnu stvar, posle 48 godina uspeli smo da završimo Koridor 10, da kroz Grdeličku klisuru prođe auto-put“, rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, sredstva za izgradnju završne deonice država je obezbedili delom i iz povoljnih kredita.

„Ove godine u budžetu je predviđeno 220 milijardi dinara za kapitalne investicije, a sa Međunarodnim monetarnim fondom razgovaramo kako da još više povećamo ulaganja, jer se to vraća duplo u naš BDP“, naveo je ministar Mali.

Mali se osvrnuo i na učešće srpske građevinske industrije u izgradnji auto-puteva i drugih kapitalnih investicija u Srbiji.

„Zapošljava se srpska građevinska industrija. Naši građevinari su završili Koridor 10. Takođe, naši radnici rade i u Beogradu na vodi. Upravo kroz angažovanje građevinske industrije, radi celokupna industrija i to doprinosi rastu BDP-a. I kineske kompanije takođe angažuju kao podizvođače srpske firme“, rekao je Mali.

Ministar u Vladi Srbije je naglasio da je privredni rast Srbije prošle godine bio 4,3 odsto, što je jedna od najvećih stopa rasta u Evropi.

„Kada pogledate šta doprinosi rastu BDP-a, osim potrošnje i industrije, dominantan je rast građevinske industrije. Svaki vid ulaganja dovodi nove investicije, jer ne zaboravite, nema ulaganja ukoliko nemate dobre puteve. Investitori žele da vide da njihova roba ili sirovine brzo dolaze do fabrika, kao i da njihovi proizvodi brzo mogu da se izvezu iz Srbije. Po tom pitanju uradili smo mnogo, najviše u regionu, uostalom to rezultati i pokazuju“, izjavio je Mali.

Ministar je istakao da je Eurostat jasno dao pregled stopa rasta u Evropi za 2018. godinu, gde je naš uspeh prepoznat, jer smo među top deset zemalja u Evropi.

„Procene su Svetske banke i MMF da će do 2023. godine Srbija biti dominantna ekonomija u regionu i predviđaju stopu rasta od 4 odsto. Svetska banka čak predviđa da možemo dostići i sedam odsto“, rekao je Mali.

Ministar je podsetio i da je u prva četiri meseca ostvaren budžetski suficit od pet milijardi dinara, što znači da će biti više novca za plate i penzije, jer je namera da se podigne kvalitet života u Srbiji.

„Videćemo u septembru kakvi će biti rezultati. Veliki deo novca predviđen je za investicije, ali nastavljamo i sa rasterećenjem privrede, smanjenju poreza i doprinosa. Između ostalog, sa MMF i o tome razgovaramo. Najveća tema za nas je kako da pronađemo nove izvore rasta. Sa njima smo potvrdili da ostajemo na stopi rasta od 3,5 odsto, ali neophodno je još više investicija da bi naša ekonomija još više rasla. Upravo ulaganja dižu našu ekonomiju, stvaraju uslove za više novca kako bi rasle plate i penzije“, rekao je Mali.

Ministar je rekao i da će završna konferencija sa MMF biti održana u utorak i zaključio da su najteže mere iza nas.

„Sada treba da se radujemo novim pobedama. Nastavićemo sa ovom politikom da bi naša zemlja napredovala. Sve ovo radimo zbog naše dece, da bi nastavili da grade sigurnu budućnost u Srbiji“, zaključio je Mali.

Foto: Prva TV

Foto: Prva TV

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=19&nav_id=1544145

Svečano otvoren južni krak Koridora 10, govorili Zaev, Dodik, Fabrici… – N1 Info

Južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru zvanično je otvoren, a tim povodom u Vladičinom Hanu održana je svečanost na kojoj su se obratili premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je rekao na svečanosti da je Srbija ostvarila svoju obavezu uz pomoć Svetske banke i izrazio je uverenje da novoizgrađeni put „vodi Srbiju i ceo region u pravcu EU“. 

„To je poslednji deo panevropskog autoputa od Salcburga do Soluna. Poboljšanje veza između zemalja Zapadnog Balkana i regiona i EU doneće i brojne koristi građanima i mislim da će ovo biti deo šire povezanosti. Ovo je još jedan izraz opredeljenosti Srbije ka EU i verujem da će novi put voditi Srbiju i ceo region u pravcu Evropske unije“, kazao je šef delegacije EU u Srbiji.

Fabrici je istakao važnost povezanosti naroda i zemalja, što je, kako je rekao cilj Evropske unije, a doprinos tome, kako je rekao, daće i otvaranje ovog modernog puta.

„Ovaj put olakšaće transport, a ubrzaće i putovanje onih koji idu na odmor“, rekao je Fabrici.

On je dodao da će Evropska unija nastaviti da podržava infrastrukturne projekte i razvoj Zapadnog Balkana.

Svečanosti su prisustvovali i ambasador SAD Kajl Skat, ministri Vlade Srbije, predstavnici Svetske banke…

Zaev: Sada smo još bliži i istinski povezani sa EU

most, Koridor 10, Vladičin HanIzvor: Tanjug/ DIMITRIJE GOLL

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izrazio je zahvalnost i rekao da se raduje uspesima svih suseda, a naročito srpskog naroda. Čestitao je na uspešnom savladavanju Grdeličke klisure.

Sada su građani i Srbije i Severne Makedonije još bliži, a istinski povezani sa EU, poručio je na svečanosti.

„Tako je kada se radi vredno i posvećeno. Sada će se od Beograda do Skoplja putovati za 3,5 sata“, izjavio je Zaev.

Prema njegovim rečima, urađena je jedna od najtežih deonica autoputa, a pritom izgleda „moderno“. 

Premijer Severne Makedonije je izrazio nadu da će i zajednički granični prelaz biti formiran u nastavku, kako bi se transport još brze odvijao. Građani Severne Makedonije vole građane Srbije, dodao je.

Dodik: Ovo je čekala Srbija

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će u analima Srbije ostati izgradnja južnog kraka Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru kao veliki uspeh ove generacije na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

„Ovo je decenijski, generacijski uspeh, nešto što je čekala Srbija i srpski narod“, rekao je Dodik u obraćanju prisutnima u Vladičinom Hanu. Dodik je istakao da je ovo veliki događaj za Srbiju i zahvalio Vučiću što je inicirao da zajedno obeležavaju i velike radne pobede.

Dodik je podsetio da su zajedno otvorili deonicu auto-puta „9. januar“ Banjaluka-Doboj u dužini od 82 kilometra, a da je namera da se nastavi dalje prema Bijeljini i Beogradu. „Uspešni političari se mere prema tome šta ostave iza sebe. Ovo integriše Srbiju, Severnu Makedoniju“, istakao je Dodik.

On je dodao da ovo menja čitavu perspektivu naroda i države Srbije i napomenuo kako bi današnja generacija bila srećnija da je to ranije urađeno.

„Drago mi je što je jedna važna firma iz Republike Srpske učestvovala u izgradnji ove najteže deonice“, rekao je Dodik i zahvalio rukovodstvu Srbije što je imala poverenje da im da posao.

Vučić, Dodik, premijer Srbije Ana Brnabić, ministri u Vladi Srbije prethodno su otvorenim autobusima obišli deonicu južnog kraka Koridora 10, dugu 26,3 kilometra. Reč je o deonici na kojoj su 33 mosta i dva tunela – Predejane i Manajle. Jednu deonicu puta gradila je i firma iz Republike Srpske, „Integral inženjering“. Prva tačka obilaska ove deonice bila je kosina dva, koja je izazivala mnogo problema građevincima.

Vučić: Ova deonica najteži graditeljski poduhvat u Evropi

Južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru u dužini od 26,3 kilometra otvorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Obraćajući se građanima ispod mosta „Vrla“ kod Vladičinog Hana, Vučić je kazao je da je svaki novoizgrađeni put, put ka miru ali i način da se zaboravi ružno i da zarastu rane iz prošlosti.

„Ovim putem će ići i Grci, i ljudi iz Severne Makedonije, i Crnogorci, i Albanci, i svi iz Evrope i svima će sada biti razumljiviji i Srbija i srpski jezik. Ne postoji način da se ljudi bolje povežu od izgradnje puteva, svaki put je put ka miru, a autoput je najkraći put ka miru. Srbija ovim pokazuje čemu teži kakve su joj ambicije“, kazao je Vučić.

Po njegovim rečima, izgradnja tog dela autoputa predstavljala je „najteži graditeljski poduhvat u Evropi“.

„Uklonjeno je 650.000 kubika kamena, ugrađeno više od 200.000 tona asfalta u autoput, izgrađeno 36 mostova, probijena tri kilometra tunela, da bi danas od Horgoša do granice sa Severnom Makedonijom moglo da se stigne za nekih pet časova“, kazao je predsednik Srbije.

On je ocenio da danas „upoznajemo Srbiju sa sobom“.

„Ovo danas jeste Srbija. Nema lepše i ponosnije zemlje od naše Srbije i naroda koji poput našeg može da kaže da je toliko uspeo da izgradi i promeni sebe u prethodnih nekoliko godina. Nema više lenčarenja i verovanja u bajke da će nam nešto pasti sa neba, našim radom ćemo promeniti sve, trkaćemo se svima. Probudili smo Srbiju i počeli da je zapošljavamo“, dodao je Vučić.

Koridor 10 je deo panevropskog saobraćajnog koridora koji spaja Salcburg u Austriji sa Velesom u Severnoj Makedoniji, njegova izgradnja je počela 1970. godine. Rokovi za zavšetak radova su više puta pomerani.

Radovi na autoputu kroz Grdeličku klisuru su počeli 2013. godine, koštali su gotovo 400 miliona evra i bili su najzahtevniji, jer je na toj deonici više od 30 mostova i dva tunela, od kojih je tunel Manajle najduži u Srbiji.

Radovi na ovoj deonici su najvećim delom finasirani kreditima Evropske investicione banke i Svetske banke.

http://rs.n1info.com/Biznis/a484845/Svecano-otvoren-juzni-krak-Koridora-10-govorili-Zaev-Dodik-Fabrici.html

Britanci zainteresovani za izgradnju puteva u Srbiji – Radio Televizija Srbije

Ana Brnabić je ocenila da je ekonomska saradnja dobra, ali da je i dalje ispod realnih mogućnosti i da ima prostora za razvoj i unapređenje odnosa.

Premijerka je naglasila da se, u svetlu britanskog napuštanja Evropske unije, nada da će budući trgovinski odnosi dve zemlje biti definisani kroz zaključenje bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini uz uvažavanje interesa obe strane.

To bi, kako se dodaje. predstavljao dobar signal u pravcu razvoja odnosa.

Mičel je istakao da je veoma zadovoljan što će Velika Britanija, kroz realizaciju projekta Moravskog koridora, učestvovati u procesu izgradnje putne infrastrukture u Srbiji.

Prema njegovim rečima britanska poslovna zajednica veoma je zainteresovana da se uključi u te projekte.

Komesar za trgovinu Ujedinjenog Karljevstva dodao je da je Velika Britanija odlučna u nameri da dalje razvija trgovinske odnose i sa Srbijom.

Premijerka Brnabić je izrazila zahvalnost Velikoj Britaniji za podršku razvoju e-uprave u Srbiji.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3522153/britanci-zainteresovani-za-izgradnju-puteva-u-srbiji.html

Miloš Veliki, Vožd Karađorđe: Koji su auto-putevi najneophodniji – BBC

Deonica Miloš VelikiImage copyrightFonet
Natpis na slici Deonicu autoputa Miloš Veliki otvorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Barem što se tiče ceremonija otvaranja auto-puteva po Srbiji, letnja sezona 2019. će se svakako pamtiti kao jedna od uspešnijih.

Više hiljada ljudi okupilo se u nedelju na petlji Ljig i prisustvovalo otvaranju deonice auto-puta ka Čačku. Deonica puta nazvana je Miloš Veliki.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić provozao se panoramskim autobusom novom deonicom sa članovima vlade i gostima iz regiona.

Vučić je iskoristio priliku da najavi još jedan auto-put nazvan po istorijskoj ličnosti.

Vožd Karađorđe povezivaće sever Šumadije sa istokom Srbije.

Međutim, automobila na putevima je mnogo, kao i smerova kretanja, pa se postavlja pitanje koliko je još auto-puteva u Srbiji potrebno i koji su vozačima najneophodniji.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović ranije je najavila izgradnju tri nova auto-puta.

Koridor 11

Auto-put od Beograda do Crne Gore (Koridor 11), planiran da bude dugačak 270 kilometara, i dalje je prioritet.

Nova deonica od Obrenovca do Ljiga dugačka je 62.7 kilometara, što zajedno sa ranije otvorenom deonicom Ljig-Preljina čini 103.6 kilometara auto-puta E763 Beograd-Južni Jadran.

Izgradnja Koridora 11 počela je pre 11 godina, a kako stoji na sajtu Koridora Srbije očekivani rok za završetak radova je kraj 2019. godine.

Završetak radova najavljivan je više puta, pa je tako ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović obećavala da će put biti gotov 2017. godine, odnosno da će već tada do Zlatibora biti moguće doći za samo jedan sat.

Koliko će Koridor 11 koštati nije poznato, ali se zna cena deonica.

Za put Ljig-Preljina utrošeno je 760 miliona dolara, a ugovorena vrednost poslednje otvorene deonice je 430 miliona evra, što je sedam miliona evra po kilometru, objavio je Insajder.

Image copyrightKoridori Srbije/BBC
Natpis na slici Koridor 10

Gde ćemo pre?

Auto-put Miloš Veliki će postići pun efekat kada se izgrade deonice od Novog Beograda do Surčina i do Obrenovca, smatra Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP.

Očekuje se da deonica od Obrenovca do Surčina bude gotova do kraja 2019. godine, a od Surčina do Novog Beograda do sredine 2021. godine.

„Tada će Beograd biti optimalno povezan sa Čačkom“, kaže Ignjatović za BBC.

Saobraćajni institut CIP projektuje i deonicu auto-puta od Preljine do Požege, a prema rečima Ignjatovića, očekuje se i početak projektovanja „najteže deonice na Koridoru 11 – od Požege do Boljara.

„Kada se okončaju projekti i izvedu radovi na predmetnim deonicama može se zaključiti da će Srbija dobiti savremen, moderan auto-put od Beograda do Boljara“, istakao je Ignjatović.

Dodaje da je od velikog značaja za Srbiju i završetak autoputne i železničke obilaznice oko Beograda, kao i Moravskog koridora.

Koridor 11 je „prioritet koji mora da se kompletira“ i za nekadašnjeg ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića.

„Obavezno nastavak auto-puta od Preljine do Požege, pa od Požege do Ivanjice, granice sa Crnom Gorom“, smatra Mrkonjić.

Koridor 10

Ni Koridor 10 još nije gotov, jer su radovi na istočnom kraku ka Bugarskoj još uvek u toku.

Najavljivano je da će taj auto-put na jesen biti potpuno otvoren za saobraćaj.

Najveći izazov na izgradnji tog auto-puta bio je deo kroz Grdeličku klisuru. Ova deonica otvorena je u maju 2019. godine.

Izgradnja južnog dela Koridora 10 dugog 74 kilometra počela je 2013. godine. Na delu kroz Grdeličku klisuru radilo se šest godina i za to vreme je izgrađeno 26,3 kilometra auto-puta, 36 mostova i dva najsavremenija tunela, podaci su Koridora Srbije.

Za Miloša Velikog zasad potrebni veliki rezervoari

Oni koji se zapute u Čačak, moraće da napune rezervoare pre izlaska na novu deonicu auto-puta, jer pumpi na novom putu još uvek nema, pišu Večernje novosti.

Prve pumpe bi trebalo da se otvore tek sledeće godine.

A pumpi još uvek nema ni na novoj deonici Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri.

Moravski Koridor i novi autoputevi

„Na leto nas očekuje početak radova na auto-putu ka Bosni i Hercegovini, od Sremske Rače do Kuzmina, kao i Moravskog koridora, veoma važnog za Srbiju jer će povezati Koridore 10 i 11 i velike gradove u centralnom delu zemlje“, rekla je Mihajlović medijima.

Planirano je da Moravski koridor bude dugačak 112 kilometara. Ovaj auto-put povezivaće Pojate i Preljinu.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture trenutno traži strateškog partnera za izgradnju ovog koridora.

A jedan od najvećih građevinskih poduhvata biće izmena toka Zapadne Morave.

Prostorni plan budućeg auto-puta otkriva da je predviđeno da se tok reke izmeni u blizini Kraljeva.

Kada je reč o planovima za nove deonice auto-puta, Mrkonjić kaže da „mi možemo da se ljutimo koliko hoćemo, ali auto-put Priština-Niš-Sofija spada u evropski koridor“.

Mrkonjić dodaje da je veoma važna i deonica Beograd-Obrenovac Koridora 11.

Dodaje da auto-put Beograd-Čačak, „možda nije bio od interesa za Evropu“, ali je svakako bio „najteži put sa najgušćim saobraćajem“.

Vožd Karađorđe

Još jedna istorijska ličnost – Vožd Karađorđe – trebalo bi da poveže Šumadiju i istočnu Srbiju.

Šumadijski koridor koji će povezivati Mladenovac i Bor, nosiće ime po vođi Prvog srpskog ustanka.

Kako je istakao predsednik Srbije, auto-put Vožd Karađorđe i brza saobraćajnica ići će „u ipsilon kraku od Mladenovca do Aranđelovca, od Topole do Rače, Svilajnca do Despotovca i Bora“.

Image copyrightPA
Natpis na slici Izgradnjom auto-puteva, brzina kretanja vozila će se povećavati, a broj nezgoda smanjivati.

Sa bezbednosne strane, svaki autoput je dobrodošao

Izgradnjom ovakvih savremenih puteva brzina kretanja vozila će se povećavati, a broj nezgoda smanjivati, smatra direktor Saobraćajnog instituta CIP.

Sličnog mišljenja je i Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

„Izgradnja auto-puteva u Srbiji ima strateško značenje ne samo po pitanju privrede, već i iz aspekta bezbednosti saobraćaja“, izjavio je ranije Okanović za BBC.

Okanović je istakao da se veliki broj saobraćajnih nesreća dešava upravno na deonica od Beograda ka Crnoj Gori.

„Ta deonica je izuzetno opterećena, uz niz nepovoljnih okolnosti koje utiču na bezbednost saobraćaja. Onog trenutka kada taj isti putni pravac pokrijete auto-putem, slika se drastično menja na bolje.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-49397668

Samit EBRD u Sarajevu: Kako se politika isprečila razgovorima o privredi na Balkanu – BBC News

Zajednička slika lidera, bez Hašima Tačija i Ane BrnabićImage copyrightEBRD
Natpis na slici Zajednička fotografija lidera – Hašim Tači se nije ni pojavio, Ana Brnabić se nije fotografisala

Na fotografiji lidera Balkana sa Samita EBRD nedostaju jedan predsednik, koji se iz protesta nije pojavio, i jedna premijerka koja je bila prisutna ali nije učestvovala u svečanom fotografisanju.

Ovako je u jednoj rečenici izgledao premijerski i predsednički sastanak u Sarajevu, koji je organizovala Evropska banka za obnovu i razvoj.

Samit EBRD održava se ove godine u Sarajevu od 7. do 9. maja, a tema skupa je u potpunosti ekonomska – privredna saradnja regiona.

Iz EBRD su najavili učešće i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Kosova Hašima Tačija.

Ipak, predsednik Kosova Hašim Tači samo dan pre sastanka lidera odlučio je da se ne pojavi u Sarajevu jer „Bosna i Hercegovina još nije priznala Kosovo“, ali i zbog viznog režima u BiH koji je na snazi za građane Kosova.

Umesto Aleksandra Vučića na sastanku je govorila premijerka Srbije Ana Brnabić, koja se ipak nije fotografisala sa ostalim liderima regiona.

Oni koji su na sastanak došli, kao najbitnije privredne projekte koje Balkan čeka naveli su – zajedničku izgradnju puteva i gasovoda, ali i priznavanje diploma širom Balkana.

Politička, a ne ekonomska igra

Šta je promenio Berlinski samit

Image copyrightEBRD
Natpis na slici Radni doručak: S leva na desno: Predsednik Albanije Edi Rama, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, premijerka Srbije Ana Brnabić , predsedavajući Veća ministara Denis Zdvizdić, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i ministar ekonomije BiH Mirko Šarović

Politička (ne)saradnja

Organizatori sastanka u Sarajevu svakih nekoliko časova morali su da menjaju najave za medije jer su učesnici iz časa u čas otkazivali učešće.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, premijer Albanije Edi Rama, premijer Sjeverne Makedonije Zoran Zaev, predsednik Kosova Hašim Tači i predsedavajući Saveta ministara Denis Zvizdić.

Ovo je trebalo da bude šestorka koja će razgovarati o ekonomskoj saradnji u regionu.

Ubrzo je odlučeno da će umesto Aleksandra Vučića doći Ana Brnabić, pod obrazloženjem da predsednik ide na sastanak u Tiranu isti dan.

Dan pred sastanak stiglo je i saopštenje iz Prištine.

„Bosna i Hercegovina još uvek nije priznala Republiku Kosovo i, na nesreću građana obe zemlje, ova zemlja još uvek na snazi drži vizni režim za građane Republike Kosovo“, rekao je Tači.

On je tu situaciju nazvao „paradoksalnom“.

„I nasuprot krvavog rata koji se dogodio i nezavisno od toga što još nije postignut sporazum o normalizaciji, slobodno kretanje bez pasoša i bez viza funkcioniše između Kosova i Srbije, a s druge strane, Bosna i Hercegovina nastavlja da diskriminiše građane Kosova viznim režimom“, dodao je.

Tako se, umesto tri predsednika država, za stolom našao samo jedan – Milo Đukanović.

Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti“

Kako je Milo „odbranio“ Podgoricu

„Nisam siguran ko je tačno bio danas pozvan, ali mislim da niko ne bi trebalo da izbegne mogućnost da zbog nekih političkih igara propusti priliku za privrednu saradnju. Sada vam neko dođe u kuću ne možete se ne pojaviti“, rekao je Đukanović.

Predsednik Crne Gore je dodao da „ovo nije zlatno doba odnosa Zapadnog Balkana“.

„Slika je čak teža nego pre deset godina ali nije krivica samo do nas. Sećam se perioda mnogo većeg entuzijazma Evropske unije prema Balkanu“, rekao je Đukanović.

Image copyrightEBRD
Natpis na slici Umesto tri predsednika država, na samitu se pojavio samo jedan – Milo Đukanović

Ana Brnabić je za BBC na srpskom objasnila da nije znala za zajedničko fotografisanje, ali da joj je „žao što kosovska strana nije došla“.

„Doneli su pogrešnu odlkuku koja ne treba da ima veze sa politikom“, kaže Brnabić.

Objasnila je i da je za čitavo područje „jako bitno da nas percipiraju kao mesto koje je pouzdano za investicije“.

„Saradnja u regionu je problem koji treba rešiti. Drugo pitanje je percepcija regiona.“

Šta predstavlja samit Zapadnog Balkana EBRD

  • Prvi Investicioni samit zemalja Zapadnog Balkana, održan je u februaru 2014 u Londonu – to je bio prvi događaj koji je okupio i sve čelnike vlada Zapadnog Balkana i Hrvatske na jednom mestu, na temu buduće ekonomske saradnje.
  • Banka je tada u zaključcima navela da će se ovakvi skupovi organizovati svake dve godine i da će njihova tri osnovna cilja biti: promovisanje regiona kao investicione destinacije, doprinos stabilnosti u regionu kroz jačanje regionalne saradnje i unapređenje agende za povezivanje
  • Evropska banka za obnovu i razvoj osnovana je početkom 1990-ih u Londonu sa ciljem pomoći bivšim socijalističim republikama, poput Bugarske, Rumunije, Češke i Mađarske
  • Najviše se bavi davanjem zajmova, a vodeći je investitor na zapadnom Balkanu
  • Tokom 2018. godine finansirala je projekte u iznosu od 1,1 milijardu evra sa ciljem da države Balkana postanu deo Evropske unije
  • Ukupne investicije ove banke u šest zemalja zapadnog Balkana premašuju 11,6 milijardi evra
Natpis na slici Gasna interkonekcija i putevi – ovo su najbitniji zajednički projekti Balkana

Privredna saradnja: Balkan kao Šengen za sebe

Dok su njihovi politički odnosi različiti, privredni govori lidera Balkana bili su gotovo identični.

Gas i putevi – to su najbitniji poslovi koji nas čekaju.

Za Mila Đukanović na Balkanu postoje dva deficita – prvi je deficit znanja, a drugi infrastrukture koja bi trebalo da poveže region sa EU.

„Za Crnu Goru je najbitniji razvoj saobraćaja.

„Dok se događala tehnološka revolucija, mi smo se na Balkanu bavili drugim stvarima. Zato sada zaostajemo.“

Novi-stari gasovod, ista pravila igre

Brnabić je pomenula auto-put do Sarajeva i dodala da će izgradnja početi u junu ove godine, a pozdravila je ulaganja EBRD-a u Srbiju za koja je navela da čak 70 odsto idu u privatni sektor.

Edi Rama je rekao da Balkan treba da napravi „svoj model Šengena“, dok je za Zorana Zaeva i Denisa Zvizdića najbitniji posao u energetici, kako bi region dobijao gas i od Istoka i od Zapada.

Natpis na slici Edi Rama je uporedio težnju Balkana ka pridruživanju EU kao želju navijača Liverpula da njihov tim pobedi – „Možemo da se nadamo, ali to ne znači da ćemo uspeti“

Balkan i EU: „O šalama na albanskom, ali o obavezama na nemačkom“

Lideri Balkana bili su složni i u tome da je regionu mesto u Evropskoj uniji.

Predsednik Crne Gore Đukanović poručio je da „EU mora da vodi računa jer su se na Balkanu pojavili i drugi igrači izvan Evrope koji nude druge opcije“.

Premijer Albanije je na pitanje o odnosu regiona i EU rekao:

„Imam prijatelja koji je oženjen Nemicom i sa kojom ima dve ćerke. Rekao mi je da kada se sa decom šale i zabavljaju – govore na albanskom. Ali, kada razgovoraju sa njima o obavezama – uvek pričaju na nemačkom.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-48204735

Mihajlović: Posle 30 godina nazire se završetak beogradskog prstena | N1 Srbija – N1 Info

Radovi na izgradnji auto-puta Preljina-Požega na Koridoru 11 počeće 17. maja, rekla je ministarka gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović, saopštio je danas njen kabinet.

Ona je, na pitanje novinara o potpisanim ugovorima i memorandumima na drugom forumu „Pojas i put“, rekla da je u Pekingu potpisan finansijski ugovor za izgradnju te deonice, vredne 450 miliona evra.

„Ova deonica, duga 30,9 kilometara, važna je za povezivanje Srbije sa regionom, jer se njom ne povezujemo samo sa Crnom Gorom, nego i nastavljamo gradnju auto-puta ka Bosni i Hercegovini“, rekla je Mihajlović, ;posle obilaska radova na izgradnji obilaznice oko Beograda.

Dodala je da se „sa novim investicionim ciklusom koji kreće ove godine, vrednim više od pet milijardi evra, može očekivati da Srbija bude potpuno premrežena auto-putevima“.

Ona je podsetila da je u Pekingu potpisan i memorandum u vezi s realizacijom projekta Beogradskog metroa, memorandum za izgradnju sektora C obilaznice oko Beograda od Bubanj potoka do Pančeva, kao i finansijski ugovor za izgradnju deonice brze pruge Beograd-Budimpešta, od Novog Sada do Subotice.

„Očekujem da ugovor za deonicu Novi Sad-Subotica branimo u maju u parlamentu, a cilj nam je da do kraja godine počnemo radove“, kazala je Mihajlović.

Nazire se završetak beogradskog prstena posle 30 godina

Mihajlović je rekla da se posle 30 godina „nazire“ završetak beogradskog saobraćajnog prstena.

Ona je, kako se navodi u saopštenju njenog kabineta, zajedno sa ambasadorkom Kine u Srbiji Čen Bo obišla radove na izgradnji obilaznice oko Beograda, na deonici od Ostružnice do Bubanj potoka, na kojoj radove izvodi kineska kompanija „Pauer Čajna“.

Deonica obilaznice oko Beograda od Ostružnice do Bubanj potoka duga je 19,5 kilometara, a vrednost radova je 207 miliona evra.

„Obilaznica je važna i za Srbiju i za povezivanje sa regionom, jer danas imamo oko 20 miliona vozila više na našim auto-putevima u odnosu na pre nekoliko godina“, rekla je Mihajlović, posle obilaska radova u levoj cevi tunela Straževica.

Dodala je da će u junu biti podneta i aplikacija u vezi sa nastavkom izgradnje obilaznice oko Beograda, za sektor C od Bubanj potoka do Pančeva, za koju je nedavno u Pekingu potpisan memorandum sa istim kompanijama koje rade i na sektoru B.

„Radićemo na tome da iduće godine i na toj deonici počnemo radove“, rekla je Mihajlović.

Ambasadorka Kine Čen Bo rekla je da su u prethodnom periodu već postignuti vidljivi rezultati u oblasti infrastrukture u interesu ekonomskog razvoja i Srbije i Kine.

„Sigurna sam da će ‘Pauer Čajna’ učiniti sve napore da završi posao kvalitetno i u roku“, rekla je ona.

Generalni direktor ogranka kompanije „Pauer Čajna“ u Beogradu Jang Bo, rekao je da je ugovor za izgradnju ove deonice potpisan u okviru samita „16 plus 1“ i da je ovaj projekat značajan za ekonomski razvoj Srbije, kao i za razvoj kompanije u Srbiji, budući da predstavlja njen prvi projekat na ovom tržištu.

Vršilac dužnosti direktora „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak ocenio je da izvodjača čeka težak posao na zahtevnoj deonici koju gradi i da se nada da će biti uradjena u predvidjenom roku.

Istakao je da je ta deonica važna za rasterećenje saobraćaja u Beogradu, jer njom dnevno prosečno prodje oko 15.000 putničkih i oko 2.000 teretnih vozila.

http://rs.n1info.com/Biznis/a482084/Mihajlovic-Posle-30-godina-nazire-se-zavrsetak-beogradskog-prstena.html

Brkić o korupciji: Nema razlike između „Miloševićeve“ i „Vučićeve“ Srbije – 021.rs

Gostujući u serijalu Kvaka 23, on je ukazao da je država, utvrđivanjem visine vrednosti poklona lekarima, „priznala da je nemoćna da se bori protiv korupcije, pa je legalizovala i upisala u Zakon“.

Brkić je rekao i da ovo rešenje vidi kao „poniženje za profesiju lekara, koja to ne zaslužuje„. Prema njegovom tumačenju, „vlast se „žilavo branila, služila čak i lažima i prećutkivanjem“, u slučaju izveštaja antikorupcijskog tela Saveta Evrope (GREKO), „trudeći se da zataška korupciju, kao jedan od ključnih problema“.

Onda je ničim izazvano predložila Zakon koji ne ostavlja dilemu„, konstatovao je Brkić i predočio da u Srbiji od slika koprupcije „može da se napravi čitav jedan muzej i da je teško izabrati favorite„.

Kako je ilustrovao, „kafana na Pančićevom vrhu, pošto je na najvišoj nadmorskoj visini, može biti prvi primer, ali ne i najteži po količini novca koji je potrošen na korupcionaškim poslovima, jer je, u tom smislu, na prvom Beograd na vodi„.

Ukazujući da ni posle tri godine od rušenja privatne imovine u Hercegovačkoj ulici, nema sudskog epiloga, Brkić je ocenio da je ključni problem u Srbiji „ogromno mešanje države u privredu i ekonomske poslove, koje je metastaziralo“. Prema njegovom stavu, „svaka država koja, mimo njenih osnovnih poslova, ima nameru da upravlja celim društvom, a naročito privredom, jeste korupcionaška država„.

Pozivajući se na primere mešanja države u „izgradnju stanova, puteva, proizvodnju mleka ili cenu malina“ Brkić je naglasio da korupcija postoji „gde god državni funkcioneri obavljaju posao tržišta“. „Cilj mešanja u te poslove je uzimanje procenta za sebe“, smatra Brkić, koji je, kao posebno problematične, pomenuo tajne ugovore, jer nema javnog uvida u to „koliko je novca država dala investitoru, kojeg je sama izabrala“.

Ukazao je na slučajeve prodaje NIS, o čemu „ni posle 10 godina ne znamo ništa“, potom „Fijata, Air Srbije, koncesije za Aerodrom Beograd, RTB Bora, sve do Beograda na vodi“. Prema oceni Brkića, „uvek imate istu mantru nekog visokog državnog funkcionera koji nam kaže da tu nema ništa sumnjivo, da je to najbolji ugovor koji smo sklopili i da nema razloga da ga ne objavimo, a onda prođu tri godine, 10 godina, i mi nemamo pojma o čemu se radi“.

Upitan o dokazima za te tvrdnje, on je uzvratio da u „ekonomiji ništa ne može da bude skriveno i nepredvidivo“ i konstatovao da „naznake stiču status potvrde“, jer se, na osnovu načina reagovanja učesnika u poslovima, „proizvodi ozbiljan utisak da je reć o korupciji“.

Opisao je slučaj nedavne prodaje RTB Bor, gde su na tenderu, prema njegovim rečima, „dve kompanije bile prateći fikusi“, a zapravo je RTB Bor „predsednik prodao Kinezima“.

Predsednik je prodao Bor, dogovorivši se sa kineskim predsednikom, koji je našao kinesku kompaniju, koja je RTB kupila ne zna se pod kojim uslovima„, tvrdi Brkić. On, pri tome, postavlja retoričko pitanje „da li je RTB Bor mogao da bude korporativizovan, sređenih finansija, koje su transparentne, i ponuđen na berzi u Londonu“.

Prema Brkićevom uverenju, taj scenario se nije dogodio, jer je posao „pogađan u četiri oka i zato možemo da sumnjamo da je neko iz toga izvukao ličnu ili partijsku korist“.

Paralela sa korupcijom tokom devedesetih

Praveći paralelu između korupcije u Srbiji devedesetih, kada je na vlasti bio Slobodan Milosević i danas, u vreme vladavine Aleksandra Vučića, on je konstatovao da „razlike nema“.

Kako je precizirao, „obe su države partijske, s tim što je devedesetih bračni par imao dve partije, SPS i JUL, a sada jedna partija, SNS, kontroliše celu državu i ekonomiju zemlje„.

Devedesetih se novac iznosio iz zemlje, iznosi se i sada. Tada je vladajuća partija pričala o nekim investicijama i sada vladajuća partija priča o investicijama. Devedesetih se iznosio novac, koji je otet od građana, pa su ga partije u kesama vraćale u Srbiju i kobajagi investirale. Umesto kesa, sada postoje ajde da ih nazovemo investicioni fondovi, sa raznih simpatičnih ostrvskih ili pustinjskih destinacija, koji investiraju silan novac u Srbiju„.

Prema oceni Brkića, „javnost ne može da sazna da li je stvarno reč o fondu ili ne, niti kako novac iznet i opran“.

Napominje i da je Srbija bila na listi međuvladine organizacij FATF (Financial Action Task Force), svrstana među 11 zemalja u svetu sa visokim rizikom pranja novca, sa koje je skinuta početkom prošle godine. Tamo „nismo dospeli jer nas neko mrzi, već zato što neko ozbiljno i temeljno nadgleda finansije Srbije“, naglasio je Brkić i poručio da se „ljudi koji vladaju varaju ako misle da se ništa ne vidi“.

On se pozvao i na izveštaje GREKO, ali i Evropske komisije, u kojima je korupcija definisana kao „ozbiljan problem“, istovremeno ukazujući da „antikorpsijska tela koja su formirana u zemlji nemaju nikakav uticaj“.

Savet za borbu protiv korupcije je godinama, igrom vlasti, guran pod tepih, a potom je osnovana Agencija za borbu protiv korupcije, za koju su naivni mislili da će biti snažno kontrolno telo iz četvrte grane vlasti, a vlast je tamo sada postavila svoje ljude koji su joj lojalni„, smatra Brkić.

Stalno se donose neke strategije koje gađaju posledice i koje su sve pogrešne„, napomenuo je Brkić i upozorio da je u Srbiji reč o „endemskoj korupciji koja proističe iz sistema„.

Kako je obrazložio, „ona nije samo ovo što vidimo, ili ono što nam se ne sviđa kod vlasti, već je reč o modelu države koja zakonito proizvodi korupciju„.

Dva primera „potkupljivanja biračkog tela od strane vlasti“

U tom kontekstu pomenuo je dva primera „potkupljivanja biračkog tela od strane vlasti“, pri čemu se prvi odnosi na svojevremenu prodaju Mobtela za koji je Srbija, „posle nelegalne nacionalizacije, dobila milijardu i 570 miliona evra i napravila Nacionalni investicioni plan“.

Raspisani su neki izbori i svaka opština ili mesna zajednica, koja je imala ideju da joj, recimo, treba klavir, iz tog Nacionalnog investicionog plana dobila je klavir i takvih klavira je bilo 100.000, dakle vlast je na potkupljivanje birača potrošila milijardu i 570 miliona evra„, ocenio je Brkić.

Po njemu, drugi primer je „novac koji je nedavno dobijen od prodaje RTB Bor i koncesije za aerodrome, reč je o milijardu evra“.

I prvo što je urađeno je obećanje da će 100 miliona, dakle 10 odsto te sume biti dato za pokrivanje troškova privatnih kredita u švajcarcima„, kaže Brkić.

On se, pri tome, pozivao na „eksperte koji smatraju da je to bespotrebno trošenje državnog novca u funkciji predsednika države koji državnim parama vodi privatnu i partijsku marketinšku kampanju“.

„Pošto je džemper počeo da se para“, Brkić veruje da će i preostalih 900 miliona biti potrošeno na „podizanje penzija, plata državnoj administraciji, vojsci“. To je uporedio sa „državom koju je u Argentini svojevremeno strukturisao Huan Peron, što je bila kombinacija populizma i socijalizma, u kojoj, s vremena na vreme, potkupljujete klijentelističke grupe, odnosno ljude koji izlaze na izbore i glasaju“.

„Zakon o poreklu imovine se donosi zbog funkcionera, a ne zbog tajkuna“

U Srbiji se u velikoj meri „zamenjuju teze“, ocenio je Brkić i to ilustrovao primerom najavljenog Zakona o poreklu imovine, koji se „donosi zbog javnih funkcionera, a ne, kako je ovde objašnjeno, zbog tajkuna i estrade“.

Za njih postoji poreska uprava, dok političari moraju da prikažu imovinu na početku mandata i na kraju mandata, kako bi se izmerilo da li su učestvovali u korupciji i nezakonito stekli imovinu„, razjasnio je Brkić.

On je podsetio i da je „predsednik u borbu protiv korupcije krenuo hapšenjem najvećeg biznismena u Srbiji Miroslava Miškovića, optuženog za korupciju, pa se ispostavilo da taj deo optužnice nije mogao biti dokazan„.

Ključno je pitanje „koga je Mišković korumpirao iz vlasti, jer je za korupciju potrebno dvoje, a na to pitanje nikada nismo dobili odgovor“, zaključio je Brkić, koji je bio član prvog saziva Saveta za borbu protiv korupcije, formiranog u vreme vlade Zorana Đinđića

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

https://www.021.rs/story/Info/Srbija/213317/Brkic-o-korupciji-Nema-razlike-izmedju-Miloseviceve-i-Vuciceve-Srbije.html

Digitalizacijom do boljeg kvaliteta života – Radio Televizija Srbije

Premijerka Srbije Ana Brnabić je poručila da privredni rast i jaka ekonomija dolaze tek kada imamo stabilnost i mir.

„Vlada Srbije donela je odluku o tome da Srbija Srpskoj u ovoj godini uplati sredstva od 9,3 miliona evra za rekonstrukviju mnogih objekata širom Srpske, škola, vrtića, za izgradnju puteva“, navela je Brnabićeva.

Premijerka Srbije je istakla da četvrta industrijska revolucija i vreme digitalizacije znači više novca i bolji kvalitet života građana.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović je okupljenima rekla da su promene u društvu toliko upečatljive da je potrebno videti u kom pravcu treba ići dalje.

„Zahvaljujući tehnološkim inovacijama naš svet ide u novom pravcu, omogućava novi način komunikacije i stoga treba definisati kako ići u korak s novim dostognućima“, rekla je Cvijanovićeva, dodavši da su mnoge stvari uveliko i bespovratno prevaziđene.

Izvršni direktor Udruženja ekonomista Republike Srpske SWOT Saša Grabovac je rekao da je četvrta industrijska revolucija uveliko počela, a da domaće snage i zemlje regiona moraju odvojiti dodatnu energiju da bi uhvatili korak sa razvijenim zemljama.

Ekonomskom forumu prisustvovali i premijer RS Radovan Višković i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović i premijerka Srbije Ana Brnabić su imale sastanak pre otvaranja foruma na kom su razgovarale o projektima i budućoj saradnji.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3499146/digitalizacijom-do-boljeg-kvaliteta-zivota.html

Izgradnja preplaćena kao kompenzacija firmi bliskoj Erdoganu? – Ekonomija – Danas

Auto-put Sremska Rača-Kuzmin od svega 17 kilometara košta čak 225 miliona evra

Deonica Sremska Rača – Kuzmin na auto putu Beograd – Sarajevo čija bi izgradnja trebalo da počne u junu, turskoj građevinskoj kompaniji Tasyapi biće plaćena 225 miliona evra iako shodno njenoj dužini ne bi trebalo da košta više od 120 miliona evra, kažu dobro obavešteni izvori Danasa koji su želeli da ostanu anonimni.

Foto FoNet Slobodan Miljevic

Naš sagovornik naime ističe da je dužina deonice Sremska Rača – Kuzmin sa mostom koji treba izgraditi svega 17 kilometara i da je potpuno nelogično da za radove na njoj treba izdvojiti čak 225 miliona evra.

– Razlog što je cena koštanja tog projekta preuveličana je kompenzacija prema firmi Tasyapi, koja je inače bliska predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu, s obzirom da je angažovana na izgradnji jeftinih stanova na jugu Srbije. Cena od 225 miliona za tako kratku deonicu bez obzira što je u okviru nje uključena i izgradnja mosta je potpuno preterana – navodi naš izvor. I drugi sagovornik Danasa koji je želeo da ostane anoniman takođe tvrdi da je cena od 225 miliona evra za deonicu od 17 kilometara nerealna i navodi primer auto puta LJig – Preljina čija je izgradnja koštala nešto malo više od sporne deonice Sremska Rača – Kuzmina, a duplo je duža.

-Ta deonica Koridora 11 je dugačka oko 40 kilometara, a radovi su koštali 300 miliona evra. Shodno tome jasno je da deonica Sremska Rača – Kuzmin nikako ne može da bude tako papreno skupa kako jeste pa da 17 kilometara košta 225 miliona evra. Potpuno besmisleno jer se iz ovog poređenja jasno vidi da deonica od 20 kilometara ne može da bude skuplja od 150 miliona evra – navodi naš izvor.

Podsetimo, da je o izgradnji deonice Ljig – Preljina kao veoma važne i zahtevne svojevremeno govorio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije koji je ocenio da „su na ovih 40,4 kilometra izgrađeno 66 mostova i četiri velika tunela“. Shodno tome zaista je teško poverovati u to da je realna cena za deonicu od 17 kilometara Sremska Rača – Kuzmin toliko skupa, a sigurno je da radovi iako je reč o ravničarskom kraju nisu ništa komplikovaniji od ovih na Koridoru 11. Takođe, sa punim pravom se može primetiti da u ovom konkretnom slučaju ne stoje brojne optužbe aktuelne vlasti na račun prethodne da je neracionalno trošila novac građana Srbije. Naime, ugovor o izgradnji auto puta LJig-Preljina potpisan je pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast, 2. februara 2012. sa vladom Azerbejdžana. Izvođač radova je bila firma iz te zemlje Azvirt i s obzirom na kilometražu koju je izgradila može se sa puno prava konstatovati da je bila znatno povoljnija od turskog izvođača radova navodno bliskog predsedniku Erdoganu.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže za Danas da se vrednost radova na jednoj deonici određuje na osnovu niza parametara.

– Sve zavisi od toga koliko je koštala eksproprijacija, kakav je teren na kome se radi, šta sve treba izvesti na toj deonici. Shodno tome vrednost radova zavisi od konkretnog slučaja. Stoga je izuzetno teško komentarisati da li je neki posao tog tipa preplaćen ili ne. Ono što pouzdano može da se kaže je da bi radovi na auto- putu Sremska Rača – Kuzmin bili osetno jeftiniji da je posao poveren domaćoj građevinskoj operativi. Čak i u slučaju da cena bude ista to bi se Srbiji isto isplatilo, jer bi novac zarađen na tom poslu ostao u zemlji a ne bi bio iznet iz nje – navodi naš sagovornik.

U Ministarstvu saobraćaja Srbije Danasu je potvrđeno da radovi na auto-putu Sremska Rača – Kuzmin koštaju 225. miliona evra.

– Projekat izgradnje auto-puta E-761 Beograd-Sarajevo podrazumeva izgradnju trase auto-puta u dva pravca Požega – Kotroman i Bijeljina-Sremska Rača – Kuzmin. Komercijalni ugovor za izradu planova detaljne regulacije, projektovanje i izgradnju deonica autoputa Beograd – Sarajevo između Vlade Srbije, Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i turske kompanije Tasyapi potpisan je 19. decembra 2018. godine u Beogradu. Vrednost komercijalnog ugovora je 250 miliona evra. Od toga, 25 miliona evra odnosi se na pripremu projektne i tehničke dokumentacije za deonicu Požega-Kotroman oko 60 kilometara, a 225 miliona evra za deonicu Sremska Rača – Kuzmin oko 17 kilometara – rekli su u Ministarstvu saobraćaja. Kada je reč o izgradnji deonice Sremska Rača – Kuzmin, kažu u Ministarstvu saobraćaja, pet miliona evra iznose troškovi za pripremu kompletne planske, projektne i tehničke dokumentacije, 120 miliona evra košta izvođenje radova, a 100 miliona evra izgradnja mosta preko Save u dužini 1,7 kilometara.

– Vrednost realizacije ovog projekta uporediva je sa vrednošću realizacije sličnih projekata. Primera radi, ugovorena vrednost radova na deonici Surčin-Obrenovac na Koridoru 11 dužine 17,6 kilometara koja se gradi na terenu slične konfiguracije i takođe uključuje izgradnju mosta skoro iste dužine, preko ušća Save i Kolubare, iznosi 233,7 miliona dolara, sa kineskim izvođačem – objašnjavaju u Ministarstvu saobraćaja.

Povezani tekstovi

https://www.danas.rs/ekonomija/izgradnja-preplacena-kao-kompenzacija-firmi-bliskoj-erdoganu/