Vožd Karađorđe: Auto-put ili kombinacija sa brzom saobraćajnicom? – B92

Beograd — Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović rekla je da će se ove godine raditi idejni projekat za saobraćajnicu Vožd Karađorđe i da postoje dve varijante.

Izvor: Tanjug

Foto: Ilustracija, Depositphotos, bogdan.hoda

Foto: Ilustracija, Depositphotos, bogdan.hoda

Ministarka je izjavila da još nije odlučeno da li će Vožd Karađorđe celom dužinom biti auto-put ili će biti kombinacija auto-puta i brze saobraćajnice.

„Da li će sve biti auto-put ili će biti delova gde će biti auto-put, a delova gde će biti brza saobraćajnica, videćemo“, rekla je ona.

Mihajlović je, govoreći o realizaciji obnove hiljadu kilometara puteva na osnovu kredita Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke i sredstava budžeta Republike Srbije, rekla da je taj kredit iskorišćen oko 50 procenata.

„I to ne greškom ili problemima Puteva Srbije ili Vlade Srbije nego zbog problema sa projektantskim kućama“, rekla je Mihajlovićeva. Ona je dodala da se one ili nisu javljale ili, i kad bi se javile na javne pozive, nisu mogle da ispune uslove.

„Zbog toga još uvek neki kilometri nisu završeni“, rekla je ona.

Ona je najavila da počinje novi projekat za pet hiljada kilometara lokalnih puteva, gde će Ministarstvo da bude investitor u realizaciji i kako je dodala, onda će kontrola izgledati potpuno drugačije.

Odgovarajući na interesovanje poslanika o mini-hidroelektranama, Mihajlovićeva je rekla da se izmene Zakona o planiranju i izgradnji odnose na postrojenja na biomasu u sklopu poljoprivrednih gazdinstava, a ne na MHE.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=29&nav_id=1648233

Brže do Stare planine: Potpisan ugovor za izgradnju petlje Sopot – B92

Beograd — Ugovor za izgradnju petlje Sopot na istočnom kraku Koridora 10 potpisan je danas u prostorijama Koridora Srbije, saopštilo je ovo preduzeće.

Izvor: Tanjug

Foto: Depositphotos, stockasso

Foto: Depositphotos, stockasso

Ugovor je potpisan između Koridora Srbije kao investitora i izvođača radova kompanije Integral inženjering.

Nakon izgradnje istočnog kraka Koridora 10, auto-put E-80, postojeća veza državnih puteva II A reda Knjaževac-Temska-Dimitrovgrad i Niš-Pirot morala je da bude ukinuta, navodi se u saopštenju.

„Koridori Srbije su, uvažavajući zahteve meštana 17 sela iz okoline Pirota i lokalne samouprave, izradili projektnu dokumentaciju, obezbedili sredstva iz ušteda u okviru Zajma Evropske banke za obnovu i razvoj i sproveli javnu nabavku za izgradnju veze navedenih državnih puteva, na istom mestu posle izgradnje autoputa između njih“, saopštili su iz preduzeća Koridori Srbije.

Izgradnjom Petlje Sopot rasterećuje se zona Petlje Pirot Zapad, jer će deo lokalnog i tranzitnog saobraćaja koristiti ovu vezu, kažu u „Koridorima“. Pored prednosti za lokalno stanovništvo (pristup imanjima sa leve strane Nišave), kako se navodi, ostvaruje se najkraća i najbrža veza Bele Palanke i Pirota sa parkom prirode Stara planina, manastirom Temska, Knjaževcem, daje se podsticaj razvoju turizma i opštem napretku staroplaninskih sela i gravitirajućih delova Istočne Srbije.

Projektna dokumentacija predviđa izgradnju dve trokrake raskrsnice sa denivelisanom saobraćajnicom koja se preko nadvožnjaka ukršta sa auto-putem E80. Dužina natputnjaka je 104,9 metara, dužina saobraćajne veze je 362 metra, a vrednost radova je 2.179.164 evra, dok je rok za završetak radova godinu dana.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=27&nav_id=1647324

Sindikat Sloga: Država saučesnik u ekspoataciji strane radne snage – Danas

 Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ izrazili su međunarodnu radničku solidarnost sa indijskim radnicima u Surčinu koji su prema pisanju portala Istinomer.rs mesecima žrtve radne eksploatacije na najvećim državnim infrastrukturnim projektima.

Sindikat Sloga: Država saučesnik u ekspoataciji strane radne snage 1Foto: FoNet/Kostadin Kamenov (Ilustracija)

„Zahtevamo hitnu reakciju Vlade Srbije, jer je licimerno ako misle da Srbija ima pravo da od drugih država zahteva i traži humane i pravične uslove za rad svojih radnika u inostranstvu, a da pritom dozvoljava ugnjetavanje tudjih i to na poslovima koje ona izvodi kao infrastrukturne i od nacionalnog značaja“, navela je Sloga u saopštenju.

Kakao je rečeno, Indijski radnici u Srbiji borave u nehumanim uslovima, ne isplaćuju im se zarade, a onemogućeni su da se vrate kući, budući da prema ugovoru moraju sami da plate povratnu avionsku kartu.

Sindikat Sloga ocenila je takav odnos kao ropstvo i pozvala nadležne institucije da hitno oduzmu licence za rad u Srbiji firmama „IDEA Capital LLC“ i „Nikolić doo“ iz Kraljeva, a Vladu Srbije da svojim avionom vrati radnike u Indiju i obešteti ih za neisplaćene zarade, s obzirom da rade na državnim infrastrukturnim projektima poput izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte i Koridora 11.

„Iz ovoga se vidi koliko je neophodno da se sprovede ranija inicijativa Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ da se u Krivični zakon Srbije uvede „Eksploatacija radne snage“ kao potpuno novo krivično delo, koje bi se podjednako odnosilo za domaće ali i strane radnike u Srbiji.

Portal Istinomer.rs ranije je objavio da građevinski radnici uposleni na izgradnji puteva u Srbiji imaju ekstremno nepovoljne ugovore koji su nezakoniti u našoj zemlji.

https://www.danas.rs/ekonomija/sindikat-sloga-drzava-saucesnik-u-ekspoataciji-strane-radne-snage/

EPS: Ulaganja u oblasti kvaliteta vazduha oko 650 miliona evra – N1 Info

Prioritet Elektroprivrede Srbije u zaštiti životne sredine i najveći obim ulaganja od oko 650 miliona evra predviđen je u oblasti zaštite kvaliteta vazduha, kroz izgradnju sistema za odsumporavanje dimnih gasova i primarne i sekundarne mere za smanjene emisije azotnih oksida u termoelektranama, rečeno je u EPS-u.

Time EPS ispunjava stroge ekološke standarde EU i spušta emisije ispod granica predviđenih domaćom i evropskom regulativom, navode u tom javnom preduzeću.

Ukupne dodatne ekološke investicije EPS-a u narednim godinama planirane su u vrednosti više od milijardu evra u niz projekata kojima se štite vazduh, voda i zemljište i poboljšava kvalitet životne sredine.

U EPS-u je 2001. godine počeo proces obnavljanja, a potom i revitalizacije i modernizacije proizvodnih kapaciteta, sa povećanjima snage i unapređenjem zaštite životne sredine, a sve u cilju očuvanja sigurnosti snabdevanja, povećanja energetske efikasnosti postrojenja i dostizanju standarda koji važe u EU.

Do sada je na svim termoelektranama završena rekonstrukcija elektrofiltera čime su značajno smanjene emisije praškastih materija odnosno PM čestica. U to je od 2004. godine do sada uloženo 97 miliona evra, a rezultat su, kako navode u EPS-u, 2,5 puta manje emisije praškastih materija u 2018. godini nego u 2011. godini.

EPS je završio izgradnju postrojenja u TE „Kostolac B“ u šta je uloženo 96 miliona evra i garancijska merenja su pokazala da su emisije sumpor-dioksida (SO2) znatno ispod važećeg evropskog standarda od 200 miligrama po kubnom metru.

„Najvredniji projekat, čija je realizacija u toku, u koji će biti uloženo 217 miliona evra, obezbediće sistem za odsumporavanje dimnih gasova za četiri bloka TENT A. To je jedna od najvažnijih investicija u regionu zbog visine finansijskih ulaganja i pozitivnih ekoloških efekata, kao i zbog ispunjavanja obaveza prema Energetskoj zajednici“, ističu u EPS-u.

Planirani su i projekti za preostala dva bloka u TENT A, kao i blokove u TENT B, TE „Kostolac A“ i novi blok „Kostolac B3“ čija izgradnja je u toku.

Po proceni EPS-a, ulaganja u zaštitu životne sredine doneće do 2025. smanjenje emisija sumpor-dioksida 90 odsto, azotnih oksida 45 odsto i praškastih materija 95 odsto u poređenju sa periodom od 2008. do 2012. godine.

U EPS-u navode da je posvećena puna pažnja izgradnji postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A koja se realizuje u okviru sporazuma između vlada Srbije i Japana. Na osnovu tog sporazuma su EPS i Japanska agencija za međunarodnu saradnju JICA potpisali Sporazum o zajmu za finansiranje projekta, a ugovor o izgradnji EPS i konzorcijum koji predvodi kompanija Mitsubishi Hitachi Power Systems potpisali su u septembru. 2017. godine. U konzorcijumu izvođača radova su i ITOCHU korporacija iz Japana i MPP Jedinstvo iz Sevojno.

Sistem za odsumporavanje dimnih gasova u Obrenovcu gradi se za četiri bloka TENT A snage po 350 megavata, koji kao gorivo koriste lignit iz površinskih kopova Rudarskog basena „Kolubara“. Na blokovima A3, A4, A5 i A6 biće primenjena tehnologija odsumporavanja dimnih gasova vlažnim postupkom, uz korišćenje krečnjaka kao reagensa. Kao nusproizvod dobijaće se gips koji se može koristiti u građevinarstvu, a, pomešan sa pepelom, i za izgradnju puteva.

Radovi su počeli u februaru 2019. godine. Rok za realizaciju projekta je 42 meseca uz dodatnih 12 meseci garantnog perioda. Posle završetka ovog projekta očekivani nivo emisija biće smanjen za više od devet puta.

Tokom realizacije projekta biće uključeno više od 1.600 domaćih radnika u različitim fazama projekta, ističu u EPS-u.

http://rs.n1info.com/Biznis/a561428/EPS-Ulaganja-u-oblasti-kvaliteta-vazduha-oko-650-miliona-evra.html

Kinezi, Turci, Azerbejdžanci grade autoputeve po Srbiji – Ekonomija – Dnevni list – Danas

Izgradnja puteva je jedna od stvari kojima se vlasti posebno diči. Od 2014. godine izgrađeno je 320 kilometara autoputeva, a u narednom periodu najavljuje se gradnja još nekoliko koridora i autoputeva u okviru velikog petogodišnjeg investicionog plana.

Kinezi, Turci, Azerbejdžanci grade autoputeve po Srbiji 1Foto: MGSI

Ipak, jedna stvar baca senku na ove građevinske poduhvate, a to je činjenica da ih uglavnom izvode strane kompanije. Druga okolnost je da se uglavnom realizuju na osnovu međudržavnih ugovora, bez tendera, bez transparentosti. Na kraju, često su i finansirani iz državnih zajmova ili kredita banaka iz zemalja čije kompanije su nosioci projekata. Ovi vezani poslovi nisu novitet i primenjuju se poslednjih dvadesetak godina u finansiranju izgradnje infrastrukture.

Kada se pogledaju najveći putni projekti vidi se da našim građevinarstvom dominiraju kineske i turske kompanije. U gradnji koridora učestvovale su i grčke, bugarske i španske, dok na gradnji pruga rade Rusi. Od ove godine jedan od koridora dodeljen je i jednoj američkoj firmi. Nekako se čini da najmanje posla, kao glavni izvođači na projektu imaju domaće kompanije. Od svih deonica na svim koridorima domaće firme su pravile autoput od Novog Sada do Horgoša.

Oko stotinak kilometara autoputa izgrađeno je do 2011. godine i na tim projektima radio je konzorcijum predvođen Preduzećem za puteve Beograd, a ipsilon krak i obilaznicu oko Subotice je nedavno završio konzorcijum predvođen firmom Vojput. Osim toga, domaće firme radile su još dve deonice na srpskim autoputevima, ali sa puno problema.

Jedna je sada već ozloglašena deonica Ub-Lajkovac, prva deonica na Koridoru 11, sada autoputu Miloš Veliki, usred njiva, koju su radili Planum i Putevi Užice. Usled neodržavanja i navodno loše obavljenih radova, ova deonica se morala popravljati i iako završena 2014. nije puštena u rad do prošle godine.

Zbog nje je ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, prema sopstvenim rečima, podnela i prijave protiv svih redom, od izvođača do tadašnjeg ministra Milutina Mrkonjića. Treća deonica je na južnom kraku Koridora 10, od Srpske kuće do Levosoja.

Tih osam kilometara pravili su Ratko Mitrović niskogradnja i Srbijautoput. Ugovor sa ovim kompanijama je raskinut krajem 2017. godine zbog velikog kašnjenja, da bi koji mesec kasnije ponovo zaključili ugovor sa JP Putevi Srbije o završetku radova. I što se tiče naših kompanija kao glavnih izvođača na najvećim infrastrukturnim putnim gradilištima u Srbiji to je sve.

Ako se izuzmu deonice autoputeva koje su finansirali međunarodne finansijske institucije kao što su Evropska investiciona banka i Svetska banka i prema čijim standardima su raspisivani tenderi uglavnom na južnom kraku Koridora 10 i na kojima su uglavnom prolazile strane kompanije, ostali projekti koje finansira država realizovani su putem međudržavnih ugovora. Ova praksa je započela 2012. godine kada je međudržavnim sporazumom sa Azerbejdžanom kompanija iz ove zemlje Azvirt dobila da radi deonicu od LJiga do Preljine od 40,36 kilometara, a projekat se finansirao iz kredita Azerbejdžana od 300 miliona evra.

Sa promenom vlasti i izgradnju Koridora 11 preuzele su kineske kompanije na bazi međudržavnih sporazuma Srbije i Kine, pa je tako Šandong Haj spid dobio dve deonice od ukupno pedesetak kilometara na ovom autoputu finansiranom većim delom iz kredita kineske Eksim banke (od oko 300 miliona evra). Zatim je kineska državna CCCC (China communication construction company) dobila 200 miliona evra vrednu deonicu od Surčina do Obrenovca, kao i memorandumima obećanu izgradnju autoputa od Požege do Boljara odnosno crnogorske granice.

Ipak, ovo nije kraj saradnje sa Azerbejdžancima pa je Azvirtu dodeljena izgradnja brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica od 77 kilometara vredna 467,5 miliona evra koja podrazumeva i novi most na Savi kod Šapca.

U igru su međuvremenu uskočili i Turci. Na osnovu međudržavnog sporazuma iz 2017. godine, turska kompanija Tašjapi dobila je da radi srpski deo autoputa Beograd-Sarajevo od Kuzmina do Sremske Rače i tih 18 kilometara koštaće oko 200 miliona evra, a kamen temeljac ovog puta je već položen. Takođe, Turci bi trebalo da rade i autoput Novi Pazar-Sarajevo, kao i njegovo povezivanje sa autoputem Miloš Veliki kod Požege.

Na kraju za izgradnju puteva u Srbiji “ogrebali” su se i Amerikanci. Ovde se ne radi o međudržavnom sporazumu (mada je američki ambasador prisustvovao potpisivanju ugovora) već je američko-turski konzorcijum Behtel-Enka dobio na tenderu. Ipak, ministarka Mihajlović je u oktobru 2018. godine potpisala memorandum o razumevanju sa Behtelom, da bi se u septembru naredne godine na tender javila samo ova kompanija (u konzorcijumu).

Neki stručnjaci smatraju da je tender vredan preko 800 miliona evra “napisan” za američku kompaniju pošto je jedan od uslova bio recimo da je konzorcijum izgradio više od 800 kilometara autoputeva isključivo na području Jugoistočne Evrope što je samo pobednički konzorcijum mogao da ispuni.

Ekonomista Saša Đogović ističe da je kod međudržavnih sporazuma to što nema tendera i nema konkurencije.

“Tako se u startu sumnja da su poslovi skuplji nego što bi bili da su tenderi transparentno sprovedeni. Ovo ukazuje i na poslovnu klimu koja je velikim delom koruptivna. U takvim uslovima tenderi su izuzetak, a pravilo dogovori oči u oči i to sa što manje očiju”, ocenjuje Đogović, dodajući da čak i da je cena u redu, opet takav postupak izaziva sumnju u pogledu rokova, kvaliteta…

On smatra da vlasti ove velike infrastrukturne projekte koriste da osiguraju političku podršku.

“Ovako se na neki način potkupljuju inostrani partneri, a vlasti se profilišu kao politički lideri i vlada koja ima podršku tih država čije firme prave puteve. Oni na taj način pokušavaju da zadovolje strane koje imaju interes u rešavanju političkih sporova i obezbeđuju političku podršku”, napominje Đogović.

Sa stručne, graditeljske strane Goran Rodić iz Građevinske komore smatra da je pogrešno to što su domaće kompanije gurnute u stranu, a veliki poslovi se daju strancima.

“Naši političari vole da se slikaju pod stranim zastavama”, kritičan je Rodić koji ističe da umesto da sačuvamo naše građevinske kompanije mi ih puštamo da propadaju.

“Ti krediti koji se uzimaju i koji kao povoljni, u stvari su skupi. Kada njihove kompanije odmah izvuku 30 do 50 odsto profita, kamatna stopa više nije dva, tri odsto. A naše firme prvo nakaradnom privatizacijom predate mešetarima, a onda kao treća ili četvrta ruka rade na projektima bez referenci i po niskim cenama pa ne mogu ni da plate radnike, koji onda odlaze u inostranstvo. A stranci dođu sa tri, četiri zaposlena i uzimaju profit i reference”, ocenjuje Rodić, upozoravajući da na kraju neće biti nikoga da održava sve te puteve.

On ističe da i sada mi imamo dobre kompanije Planum, Energoprojekt, Puteve Užice, Institut za puteve, CIP koji imaju kapacitete da daju i dobru cenu i kvalitet i rokove.

https://www.danas.rs/ekonomija/kinezi-turci-azerbejdzanci-grade-autoputeve-po-srbiji/

Firma Veselinovića i Radoičića novi vlasnik preduzeća za izgradnju puteva iz Novog Pazara – Danas

Kompanija Inkop, na čijem čelu su biznismeni sa Kosova Zvonko i Žarko Veselinović i Milan Radoičić, kupila je jednu od većih kompanija za izgradnju i održavanje puteva Novi Pazar put, prenosi radio Sto plus.

Firma Veselinovića i Radoičića novi vlasnik preduzeća za izgradnju puteva iz Novog Pazara 1Foto: FoNet/ Aleksandar Levajković

Promena vlasništva u firmi Novi Pazar put, zvanično je zabeležena u Agenciji za privredne registre kada je 6. januara, Inkop iz Ćuprije, upisan kao vlasnik 100 odsto kapitala, piše Insajder.

Pre nego je Novi Pazar put i zvanično dobio nove vlasnike došlo je do promene na čelu te kompanije, jer je početkom novembra za direktora postavljen bivši načelnik Kazneno-popravnog zavoda Niš Aleksandar Grbović, koji se i dalje nalazi na čelu ove kompanije.

Prethodni vlasnici kompanije Novi Pazar put bili su Novi put plus i Montažno-proizvodno preduzeće Jedinstvo iz Sevojna.

Novi Pazar put sredinom decembra zajedno sa Jedinstvom, PZP Požarevac i Set iz Šapca, kao jedini ponuđači od države su dobili posao izgradnje Graničnog prelaza Bajina Bašta vredan 1,8 miliona evra.

Građevinsko preduzeće „Inkop“ iz Ćuprije osnovano je 1992. Prvo se bavilo drumskim prevozom tereta, da bi 2014. promenilo delatnost u izgradnju puteva i auto-puteva. Ubrzo mediji objavljuju nezvanične informacije da je pravi vlasnik firme Inkop preko svoje sestre, Zvonko Veselinović. Tu firmu je kao podizvođača angažovao Energoprojekt tada u većem delu državna firma.

Kako su preneli mediji, Inkop je tada, kao nova firma u izgradnji puteva, posao izgradnje deonice Koridora 11 Ljig- Preljina vredan 60 miliona dolara dobio kao član konzorcijuma. Nezvanične informacije potvrdio je godinu dana kasnije i sam Zvonko Veselinović u kratkom razgovoru za Insajder ističući da on rukovodi firmom Inkop iz Ćuprije. Tek u septembru 2018. kao zvanični vlasnici upisuju se braća Zvonko i Žarko Veselinović dok je treći suvlasnik postao Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste i dugogodišnji saradnik Zvonka Veselinovića.

Firma Inkop je  većinski vlasnik i firme Granit peščar iz Ljiga, koja se već godinama nalazi na spisku najvećih poreskih dužnika. I sam Inkop, kako je otkrio Insajder, duguje državi za porez, ali mu je 2016. odloženo plaćanje poreskog duga u visini od oko 380.000 evra na pet godina.

Za kosovske biznismene Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića vezuju se brojne afere, a protiv njih su u prethodnom periodu vođeni različiti sudski postupci.

Obojica su se našla na optužnici Specijalnog tužilaštva 2011. godine i to za prisvajanje 32 kamiona Hipo Alpe Adria Lizinga, ali su od ovih optužbi pravosnažno oslobođeni 2016.

Oslobađajuća odluka doneta je i u postupku za nelegalno iskopavanje šljunka na Koridoru 10, a u ovom postupku osim njih dvojice na optužnici našli su se i Ivan Stamenović i kruševački biznismen Goran Makragić.

Radoičić i Veselinović prethodnih godina povezivani su i sa organizovanim kriminalom, pa je 2003. Veselinović hapšen pod sumnjom da je jedan od organizatora preprodaje više od tri kilograma heroina, dok je Radoičiću suđeno zbog otmice makedonskog biznismena. Obojica su oslobođeni odgovornosti za ova krivična dela.

Radoičića kosovsko tužilaštvo traži i u vezi s postupkom koji se vodi za ubistvo Olivera Ivanovića, a u optužnici se navodi da su on i Veselinović vođe organizovane kriminalne grupe koja stoji iza brojnih krivičnih dela.

Protiv Milana Radoičića kosovsko tužilaštvo podnelo je početkom 2019. i krivičnu prijavu za organizovani kriminal i trgovinu narkoticima.

Optužbe o umešanosti dvojice biznismena u ubistvo Olivera Ivanovića predstavnici vlasti u Beogradu odbacuju nazivajući ih političkim, a kao argument navode i to da je Radoičić prošao poligraf.

https://www.danas.rs/drustvo/firma-veselinovica-i-radoicica-novi-vlasnik-preduzeca-za-izgradnju-puteva-iz-novog-pazara/

Urbanizam i izgradnja i planovi – JUGpress

LESKOVAC

Direktor Javnog preduzeća „Urbanizam i izgradnja“ Novica Nikolić najavio je u 2020. godinu realizaciju nekih projekata započetih u 2019. godini, kao što je gradski trg na kojem se radovi izvode planiranom dinamikom, a da su tu i radovi na obilaznici oko groblja.

„Mi imamo dobroj saradnji sa JP „Putevi Srbije“ i sa njima ćemo realizovati nekoliko zajedničkih projekata, kao što su već započeti radovi na državnom putu Leskovac-Vlasotince, ulici Sime Pogačarevića. Plan nam je i da otpočnemo radove na bulevaru Nikole Pašića, te ulicama Rade Žunića, Porečkoj, Zeke Buljubaše, a što se tiče opštinskih puteva planiramo rehabilitacju puteva od Leskovca do Donjeg Stopanja, kao i od Vučja do Brze.“

Urbanizam i izgradnja i planovi

Mihajlović: Srbija će za pet godina nadmašiti Hrvatsku po kilometrima auto-puteva – Danas

Ona je u intervjuu Beti rekla da je na kraju 2019. godine u saobraćaju 350 kilometara auto-puteva, koji su izgrađeni u prethodnih nekoliko godina, a da je rekonstruisano i više od 500 kilometara pruga koje su „podjednako važne za transport“, da Srbijia ima tri međunarodna aerodroma i da je posle 20 godina za razvoj vodnog saobraćaja izdvojeno je 250 miliona evra.

„Završili smo južni i istočni krak Koridora 10, nastavili gradnju Koridora ‘Miloš Veliki’ koji Srbiju povezuje sa Crnom Gorom, ali nije važno samo što se povezujemo sa regionom, već je možda još važnije za građane što se povezujemo unutar Srbije“, rekla je Mihajlović koja je i potpredsednica Vlade Srbije i član Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS).

Dodala je da otpočela i izgradnja Moravskog koridora, i deonice auto-puta prema Sarajevu, Sremska Rača-Kuzmin.

Za izgradnju deonice auto-puta prema Sarajevu pripremljene su, kako je rekla građevinske dozvole i napravljen dogovor sa Bosnom i Hercegovinom, što „nije bilo jednostavno s obzirom na nivoe odlučivanja u toj državi“, a priprema se i dokumentacija za deo auto-puta od Požege ka Kotromanu prema BiH i od Požege ka Crnoj Gori.

Mihajlović je rekla da se gradi auto-put Ruma-Šabac i brza saobraćajnica Šabac-Loznica za koju je dve godine pripremana dokumentacija.

„Srbija je sada u mnogo boljoj poziciji nego pre četiri-pet godina što potvrđuju podaci o protoku saobraćaja Koridorom 10 kojim je 2014. godine prošlo 34 miliona vozila, a ove godine 60 miliona. Najveća snaga Srbije je u njenom položaju jer se nalazi na najkraćoj ruti između Istoka i Zapada“, rekla je Mihajlović.

Ocenila je „da predstoji još mnogo posla i da izgradnja treba da bude brza i efikasna da se više ne dogodi da se auto-put gradi 20-30 godina“.

Mihajlović je rekla da sledeće godine počinje i izgradnja Fruškogorskog koridora i da, kada se pogleda šta je uradjeno i šta je u planu, „Srbija će biti prešpartana auto-putevima“.

Uporedo će se, kako je rekla, rekonstruisati 5.000 kilometara, pre svega lokalnih puteva jer „lokalne zajednice nemaju dovoljno sredstava da mogu same da rade te puteve među kojima ima i ‘ozbiljnih’, dužine 20-30 kilometara kojima će se građani povezati sa koridorima“.

Vrednost radova tih 5.000 kilometara puteva u periodu od tri godine je, prema njenim rečima, milijardu evra „što je vrednost jednog auto-puta“.

„Vrednost svih investicija u putnoj i železničkoj infrastrukturi je 11 milijardi evra“, rekla je Mihajlović.

Ona je rekla da sve što je ranije građeno u infrastrukturi da je građeno uz pomoć kredita i novca iz budžeta u iznosu od 20 do 30 odsto, a da se sada iz budžeta finansira i 40-50 odsto tih poslova.

Istakla je da se svi dugovi po osnovu kredita otplaćuju na vreme, a novac za te namene u budžetu predviđen je za 2020, 2021. i 2022. godinu.

Mihajlović je rekla da se svi ti krediti garantuju jer bez toga ne bi mogle da se dobiju nove pozajmice, a „to potvrđuje i kreditni rejting“.

Ministarstvo je, kako je rekla, nadležno i za gradnju metroa u Beogradu, obzirom na visinu investicije i strateški interes, zbog čega je formirana radna grupa u koju su ušla sva relevantna ministarstva i predstavnici projektanskih kuća.

Ministarstvo građevinarstva će, prema njenim rečima, sa Gradom Beogradom doneti odluku koje će se linije metroa graditi, a kada se završe studije reviziona komisija će dati komentar, ne samo na visinu investicije nego i na efikasnost.

„Konačnu odluku će doneti Vlada Srbije, zajedno sa Gradom Beogradom jer procene govore da će samo dve linije koštati oko četiri milijarde evra i za sada nema većeg projekta u jugoistočnoj Evropi“, rekla je Mihajlović.

Dodala je da je do sada finansijski „najteži“ projekat izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, za koji Srbija mora da izdvoji više od dve milijarde evra, a toliko košta i Mađarsku.

Do sada je, prema njenim rečima, za metro urađena predstudija izvodljivosti koju je Grad Beograd radio sa francuskom kompanijom Ežis, sada treba da se uradi studija, a to će trajati od šest do deset meseci i nju će pregledati reviziona komisija, a zatim sledi idejni projekat i priprema dokumentacije.

Na pitanje kako će se rešiti problem oko poslovanja udruženja Kargo Mihajlović je rekla da je Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju donet „u saradnji sa relevantnim partnerima i da mora da se poštuje dok se ne promeni“.

„Ta organizacija radi nelegalno i nije registrovana u skladu sa zakonom. Razumem građane koji koriste taj prevoz jer je jeftiniji od taksi usluga čije cene određuje svaka jedinica lokalne samouprave, a u ovom slučaju Grad Beograd“, rekla je Mihajlović.

Ona je navela da Ministarstvo garđevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije nadležno „za kaznene mere prema toj organizaciji, a da druge nadležne institucije treba da ih sprovedu jer su podnete krivične prijave, Ministarstvo trgovine je zabranilo reklamiranje, a deo posla pripada komunalnoj inspekciji“.

Mihajlović je rekla da ako zakon treba da se menja „zainteresovane strane treba da daju predloge“, ali da nije sigurna da je to što traži Kargo moguće i u Srbiji i bilo gde u svetu.

Odgovarajući na pitanje kako komentariše to što je državni revizor nedavno u izveštaju naveo da Ministarstvo garđevinarstva, saobraćaja i infrastukture nije preduzelo mere za rehabilitaciju vodovodne mreže kako bi se smanjili ogromni gubici vode, Mihajlović je rekla da je Ministarstvo nadležno za donošenje zakona, ali ne i za rad lokalnih samouprava i vodoprivrednih preduzeća.

„Mislim da vodovodna mreža mora da se centralizuje jer se tu vrti ogroman novac, ali lokalne samouprave ne mogu da ga finansiraju same, a bez investicija nema rezultata“, rekla je Mihajlović i najavila odluke kojima bi započelo rešavanje tog problema.

https://www.danas.rs/ekonomija/mihajlovic-srbija-ce-za-pet-godina-nadmasiti-hrvatsku-po-kilometrima-auto-puteva/

Sedam koridora u narednih pet godina: Srbija se sve više gradi! Cela zemlja povezana auto-putevima! – Srbija danas

Autoput

Foto: Profimedia/ilustracija

Programom „Srbija 2025“ najviše novca, čak devet milijardi evra, predviđeno je za infrastrukturu, a rekonstruisaće se oko 5.000 kilometara mahom lokalnih saobraćajnica u našoj zemlji

Čak devet od ukupno oko 14 milijardi evra, što je predviđeno programom „Srbija 2025“ namenjeno je ulaganju u infrastrukturu. U narednih pet godina planirano je da se okonča izgradnja četiri auto-puta koji su započeti tokom 2019. godine i ranije, kao i još tri koridora koja su u planu.

Očekuje se završetak poteza na „Milošu Velikom“ od Preljine do Požege, zatim saobraćajnice od Rume do Šapca, deonice auto-puta Sremska Rača – Kuzmin, kao i cele trase Moravskog koridora od Pojata do Preljine. Dogodine bi trebalo da počnu radovi i na auto-putu koji će povezati Niš i Merdare, odnosno Prištinu, a narednih godina i na Šumadijskom koridoru, koji bi trebalo da poveže Šumadiju i istočnu Srbiju. Planirano je da se protegne od Orašca, gde je Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak, preko Topole, Rače, Svilajnca i Despotovca sve do Bora. „Nacrtan“ je i Fruškogorski koridor od Rume do Novog Sada.

SJAJNE VESTI ZA GRAĐANE! Nakon povećanja 1. januara, sledi NOVO VRTOGLAVO UVEĆANJE plata za MEDICINARE

SJAJNE VESTI ZA GRAĐANE! Nakon povećanja 1. januara, sledi NOVO VRTOGLAVO UVEĆANJE plata za MEDICINARE

ŠTA SVE SADRŽI PLAN „SRBIJA 2025“ – 10 stavki koje će promeniti lice SRBIJE (FOTO/VIDEO)

ŠTA SVE SADRŽI PLAN „SRBIJA 2025“ – 10 stavki koje će promeniti lice SRBIJE (FOTO/VIDEO)

Ulaganje u zdravstvo DALO REZULTATE: Zaustavljen negativan trend, MEDICINARI VIŠE NE ODLAZE IZ SRBIJE

Ulaganje u zdravstvo DALO REZULTATE: Zaustavljen negativan trend, MEDICINARI VIŠE NE ODLAZE IZ SRBIJE

Posle primedaba Vojvođana da ove pokrajine nema na mapi novih puteva, predsednik Aleksandar Vučić je najavio izgradnju modernih saobraćajnica i na severu zemlje. On je istakao da je predviđena izgradnja brze saobraćajnice Sombor – Kula – Vrbas – Bečej – Novo Miloševo – Kikinda. Na istoku će se povezati Paraćin, Zaječar i Negotin, a u planu je i izgradnja brze saobraćajnice Požarevac – Veliko Gradište – Golubac. U narednom periodu trebalo bi da se i Valjevo modernom saobraćajnicom poveže sa auto-putem „Miloš Veliki“, a Kragujevac, preko Mrčajevaca sa Moravskim koridorom. Svi ovi putevi, zajedno sa trasom od Šapca do Loznice, biće dugi oko 820 kilometara.

U narednih pet godina biće rekonstruisano oko 5.000 kilometara puteva u Srbiji. Na spisku su 143 deonice koje će biti presvučene asfaltom, a među njima je oko 300 kilometara auto-puteva, više od 2.000 kilometara magistralnih pravaca, oko 2.500 regionalnih saobraćajnica, kao i oko 200 kilometara lokalnih puteva.

Dok se završavaju deonice na novim koridorima, one koje su pre nekoliko decenija izgrađene na auto-putu od Subotice do Niša, „zrele“ su za ozbiljnu popravku. Na potezu od Subotice do Novog Sada biće rekonstruisane tri trake sa desne strane u dužini od 52 kilometra, dok će deonice na Koridoru 10, Požarevac – Batočina, Paraćin – Ćuprija – Jagodina, Pojate – Niš „Sever“ i Niš „Jug“ – Doljevac – Leskovac, biti sređene u punom profilu. Kompletnu rekonstrukciju čeka i deonica na auto-putu ka Zagrebu, od Kuzmina preko Rume do Beograda.

Najviše posla za putare biće u Vojvodini. Radiće se magistrale Subotica – Sombor, Čoka – Kikinda, Vrbas – Kula – Sombor, Srbobran – Bečej, Sombor – Odžaci, Novi Sad – Bačka Palanka, Zrenjanin – Žitište – Srpska Crnja, Bačka Palanka – Bač – Odžaci, Zrenjanin – Sečanj – Vršac, Kuzmin – Erdevik – Bačka Palanka, Beograd – Zrenjanin i Pančevo – Kovin – Smederevo – Ralja. U planu je i rekonstrukcija 50 kilometara od Sremske Mitrovice do Bogatića, kao i 40 kilometara od Bele Crkve do Vršca.

Najduži magistralni put koji vapi za rekonstrukcijom je Požarevac – Kladovo, preko Velikog Gradišta, Golupca i Donjeg Milanovca u dužini od 164 kilometra, a odmah za njim i Beograd – Lazarevac – Rudnik od 101 kilometar. Posla za putare će biti i na potezu od Male Krsne do Požarevca, zatim na putu Ćelije – Lajkovac – Valjevo, Mali Požarevac – Mladenovac – Topola, Topola – Kragujevac.

Novi asfalt dobiće i magistralni putevi Valjevo – Kosjerić – Požega, Požega – Arilje – Ivanjica, Ivanjica – Sjenica, Lazarevac – Aranđelovac, Topola – Rača, Majdanpek – Negotin, Kladovo – Negotin, Negotin – Zaječar, Zaječar – Knjaževac, Niš – Svrljig – Knjaževac, kao i potez od petlje „Merošina“ do Prokuplja i od Prokuplja preko Beloljina do Kuršumlije. Dalje će se raditi na trasi od Kuršumlije do Merdara, kao i na delu puta Beloljin – Blace, Ivanjica – Ušće, Raška – Novi Pazar, Novi Pazar – Ribariće, Novi Pazar – Sjenica, Leskovac – Lebane – Medveđa, Vladičin Han – Surdulica, Loznica – Osečina – Valjevo, Sušica – Kremna – Kotroman, Užice – Rogačica, Mijoska – Jabuka, Novi Pazar – Tutin, Mehov krš – Ribariće. Predviđene su popravke i na putu Ostružnica – Umka – Barič – Obrenovac, kao i na potezu od Obrenovca do Vladimiraca.

Već je napisan specijalni zakon, koji će omogućiti bržu realizaciju kapitalnih projekata. Trenutno je u postupku usvajanja lex specialis-a koji bi, kao su nadležni najavili, trebalo da doprinese da se brže realizuju projekti u oblasti puteva, železnica, vazdušne, vodne i komunalne infrastrukture, čime se utiče na razvoj svih delova Srbije. Zakon se koncentriše na određivanje projekata koji su od posebnog značaja za državu, kao što su javna saobraćajna i komunalna infrastruktura i javno-privatna partnerstva u vrednosti većoj od 50 miliona evra.

Dobre vesti za preduzetnike: Olakšice za „frilensere“ početkom 2020. godine

Dobre vesti za preduzetnike: Olakšice za „frilensere“ početkom 2020. godine

Najukusniji pekmez prave đaci u Topoli: Učeničke zadruge pun pogodak – deca UČE I RADE ISTOVREMENO! (FOTO)

Najukusniji pekmez prave đaci u Topoli: Učeničke zadruge pun pogodak – deca UČE I RADE ISTOVREMENO! (FOTO)

Od PRVOG JANUARA SE UKIDAJU PLASTIČNE KESE! Kazna u OVOM GRADU je 91 evro, a koliko će biti u Beogradu?

Od PRVOG JANUARA SE UKIDAJU PLASTIČNE KESE! Kazna u OVOM GRADU je 91 evro, a koliko će biti u Beogradu?

Zvanično saopšteno: Od Nove godine UKIDA SE ZABRANA ZAPOŠLJAVANJA u javnom sektoru

Zvanično saopšteno: Od Nove godine UKIDA SE ZABRANA ZAPOŠLJAVANJA u javnom sektoru

VUČIĆ GRAĐANIMA SRBIJE: Obećavam, prosečna plata 2025. godine biće 900 EVRA!

VUČIĆ GRAĐANIMA SRBIJE: Obećavam, prosečna plata 2025. godine biće 900 EVRA!

https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/sedam-koridora-u-narednih-pet-godina-srbija-se-sve-vise-gradi-cela-zemlja-povezana-auto-putevima-2019-12-30

Sedam koridora za narednih pet godina: Najviše novca iz programa za 2025. predviđeno za puteve – Večernje Novosti

Programom „Srbija 2025“ najviše novca, čak devet milijardi evra, predviđeno za infrastrukturu. Rekonstruisaće se oko 5.000 kilometara mahom lokalnih saobraćajnica u našoj zemlji

ČAK devet od ukupno oko 14 milijardi evra, što je predviđeno programom „Srbija 2025“ namenjeno je ulaganju u infrastrukturu. U narednih pet godina planirano je da se okonča izgradnja četiri auto-puta koji su započeti tokom 2019. godine i ranije, kao i još tri koridora koja su u planu.

Očekuje se završetak poteza na „Milošu Velikom“ od Preljine do Požege, zatim saobraćajnice od Rume do Šapca, deonice auto-puta Sremska Rača – Kuzmin, kao i cele trase Moravskog koridora od Pojata do Preljine. Dogodine bi trebalo da počnu radovi i na auto-putu koji će povezati Niš i Merdare, odnosno Prištinu, a narednih godina i na Šumadijskom koridoru, koji bi trebalo da poveže Šumadiju i istočnu Srbiju. Planirano je da se protegne od Orašca, gde je Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak, preko Topole, Rače, Svilajnca i Despotovca sve do Bora. „Nacrtan“ je i Fruškogorski koridor od Rume do Novog Sada.


PROČITAJTE JOŠ: Pola milijarde evra za sportsku infrastrukturu: U programu „Srbija 2025“ uz nacionalni, planirano još devet novih stadiona u devet gradova

Posle primedaba Vojvođana da ove pokrajine nema na mapi novih puteva, predsednik Aleksandar Vučić je najavio izgradnju modernih saobraćajnica i na severu zemlje. On je istakao da je predviđena izgradnja brze saobraćajnice Sombor – Kula – Vrbas – Bečej – Novo Miloševo – Kikinda. Na istoku će se povezati Paraćin, Zaječar i Negotin, a u planu je i izgradnja brze saobraćajnice Požarevac – Veliko Gradište – Golubac. U narednom periodu trebalo bi da se i Valjevo modernom saobraćajnicom poveže sa auto-putem „Miloš Veliki“, a Kragujevac, preko Mrčajevaca sa Moravskim koridorom. Svi ovi putevi, zajedno sa trasom od Šapca do Loznice, biće dugi oko 820 kilometara.

RAST VEĆI OD ČETIRI ODSTO RAST bruto domaćeg proizvoda treba da bude veći od četiri odsto da bi se ostvarili ciljevi koje su predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić predstavili u strategiji „Srbija 2025“, ocena je direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladina Kovačevića. – Da bi plate i penzije bile dvostruko veće, potreban je rast BDP od oko 4,5 odsto, a sedam odsto je „optimistička opcija“ koja podrazumeva još bržu i snažniju transformaciju – rekao je Kovačević.

U narednih pet godina biće rekonstruisano oko 5.000 kilometara puteva u Srbiji. Na spisku su 143 deonice koje će biti presvučene asfaltom, a među njima je oko 300 kilometara auto-puteva, više od 2.000 kilometara magistralnih pravaca, oko 2.500 regionalnih saobraćajnica, kao i oko 200 kilometara lokalnih puteva.

Dok se završavaju deonice na novim koridorima, one koje su pre nekoliko decenija izgrađene na auto-putu od Subotice do Niša, „zrele“ su za ozbiljnu popravku. Na potezu od Subotice do Novog Sada biće rekonstruisane tri trake sa desne strane u dužini od 52 kilometra, dok će deonice na Koridoru 10, Požarevac – Batočina, Paraćin – Ćuprija – Jagodina, Pojate – Niš „Sever“ i Niš „Jug“ – Doljevac – Leskovac, biti sređene u punom profilu. Kompletnu rekonstrukciju čeka i deonica na auto-putu ka Zagrebu, od Kuzmina preko Rume do Beograda.

Najviše posla za putare biće u Vojvodini. Radiće se magistrale Subotica – Sombor, Čoka – Kikinda, Vrbas – Kula – Sombor, Srbobran – Bečej, Sombor – Odžaci, Novi Sad – Bačka Palanka, Zrenjanin – Žitište – Srpska Crnja, Bačka Palanka – Bač – Odžaci, Zrenjanin – Sečanj – Vršac, Kuzmin – Erdevik – Bačka Palanka, Beograd – Zrenjanin i Pančevo – Kovin – Smederevo – Ralja. U planu je i rekonstrukcija 50 kilometara od Sremske Mitrovice do Bogatića, kao i 40 kilometara od Bele Crkve do Vršca.

Najduži magistralni put koji vapi za rekonstrukcijom je Požarevac – Kladovo, preko Velikog Gradišta, Golupca i Donjeg Milanovca u dužini od 164 kilometra, a odmah za njim i Beograd – Lazarevac – Rudnik od 101 kilometar. Posla za putare će biti i na potezu od Male Krsne do Požarevca, zatim na putu Ćelije – Lajkovac – Valjevo, Mali Požarevac – Mladenovac – Topola, Topola – Kragujevac.

Novi asfalt dobiće i magistralni putevi Valjevo – Kosjerić – Požega, Požega – Arilje – Ivanjica, Ivanjica – Sjenica, Lazarevac – Aranđelovac, Topola – Rača, Majdanpek – Negotin, Kladovo – Negotin, Negotin – Zaječar, Zaječar – Knjaževac, Niš – Svrljig – Knjaževac, kao i potez od petlje „Merošina“ do Prokuplja i od Prokuplja preko Beloljina do Kuršumlije. Dalje će se raditi na trasi od Kuršumlije do Merdara, kao i na delu puta Beloljin – Blace, Ivanjica – Ušće, Raška – Novi Pazar, Novi Pazar – Ribariće, Novi Pazar – Sjenica, Leskovac – Lebane – Medveđa, Vladičin Han – Surdulica, Loznica – Osečina – Valjevo, Sušica – Kremna – Kotroman, Užice – Rogačica, Mijoska – Jabuka, Novi Pazar – Tutin, Mehov krš – Ribariće. Predviđene su popravke i na putu Ostružnica – Umka – Barič – Obrenovac, kao i na potezu od Obrenovca do Vladimiraca.


PROČITAJTE JOŠ: Po zadatku – spasava fabriku od gašenja: Čuvenu pirotsku kompaniju za proizvodnju gumene obuće vodi kadar iz Beograda

VEĆ NAPISAN POSEBAN ZAKON

VEĆ je napisan specijalni zakon, koji će omogućiti bržu realizaciju kapitalnih projekata. Trenutno je u postupku usvajanja lex specialis-a koji bi, kao su nadležni najavili, trebalo da doprinese da se brže realizuju projekti u oblasti puteva, železnica, vazdušne, vodne i komunalne infrastrukture, čime se utiče na razvoj svih delova Srbije. Zakon se koncentriše na određivanje projekata koji su od posebnog značaja za državu, kao što su javna saobraćajna i komunalna infrastruktura i javno-privatna partnerstva u vrednosti većoj od 50 miliona evra.

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:838885-Sedam-koridora-za-narednih-pet-godina-Najvise-novca-iz-programa-za-2025-predvidjeno-za-puteve