Srbija gradi šest novih auto-puteva: Na proleće radovi kod Pločnika – B92

Beograd — Na proleće počinje izgradnja jednog od šest novih auto-puteva, od Niša do Pločnika.

Izvor: Beta

Foto: Depositphotos, diyan_nenov, 13944141

Foto: Depositphotos, diyan_nenov, 13944141

Izgradnju novog auto-puta najavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović.

Ona je, na sastanku s gradonačelnikom Niša Darkom Bulatovićem, rekla da su u pitanju „projekti koji su važni ne samo za grad, već i za Srbiju“.

„U Nišu se gradi više nego ikada. Za Vladu Srbije nema razlike između severa i juga, ulažemo u sve delove zemlje jer nam je u interesu da građani žive bolje“, kazala je Mihajlovićeva.

Ona je rekla i da je dogovoreno da „na proleće krene izgradnja državnog puta od Malče do Proseka, kao i sanacija lokalnog puta od Proseka do Jelašnice, koji je oštećen tokom izgradnje auto-puta“.

Bulatović je istakao i da „Niš danas ima stabilne javne finansije kao i da najbolju saradnju ima sa Ministarstvom građevinarstva“.

„Gradimo socijalne stanove, kao i stanove za izbeglice i bezbednosne snage, rekonstruisali smo 55 saobraćajnica u Nišu, gradimo vrtiće, novi naučnotehnološki park i spremni smo da uz vašu podršku nastavimo da unapređujemo kvalitet života u Nišu“, rekao je Bulatović.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=11&dd=14&nav_id=1617166

Zahvaljujući izgradnji auto-puteva Srbija izbjegla da postane slijepi krak – Alternativna televizija

Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je Srbija zahvaljujući izgradnji auto-puteva izbjegla da postane slijepi krak, što joj se spremalo, jer je imala loše puteve i komunikacije.

„Počastvovan sam jer svjedočim važnom doprinosu Srbije. Ovo se čeka decenijama i jedan je od najvažnijih putnih pravaca“, rekao je Dodik za Radio-televiziju Republike Srpske, koji je danas prisustvovao otvaranju ceremoniji svečanog otvaranja istočnog kraka Koridora 10.

On je izrazio zadovoljstvo što je firma „Integral inženjering“ iz Republike Srpske izvodila radove na tunelu Bancarevo, koji je bio najzahtjevniji na dionici od Niša prema bugarskoj granici, te tako pokazala regionalnu reputaciju kao jedan od ozbiljnih izvođača.

Dodik je istakao da je za Republiku Srpsku važno da se u Srbiji grade auto-putevi, te podsjetio da je nedavno počela izgradnja puta od Kuzmina do Rače koji na najkvalitetniji mogući način povezuje Republiku Srpsku i Srbiju.

Prema njegovim riječima, danas je i od Bugarske do Hrvatske, Mađarske, Republike Srpske daleko lakše stići, nego što je bilo ranije.

„Izgradnja velikih puteva je nešto što je garancija uspjeha u razvoju svake države. Auto-putevi služe da ljudi dolaze, a malim putevima ljudi nekako odu i nestanu“, rekao je Dodik.

Dodik je danas, zajedno sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Bugarske Bojkom Borisovim, prisustvovao otvaranju dionice od Proseka do Crvene Reke, čime je kompletiran auto-put od Niša do granice sa Bugarskom, kod Dimitrovgrada, dužine 86,8 kilometara,

Istočni krak Koridora 10 karakteriše 87 mostova, pet tunela, pet saobraćajnih petlji.

https://www.atvbl.com/vijesti/srbija/zahvaljujuci-izgradnji-auto-puteva-srbija-izbjegla-da-postane-slijepi-krak-9-11-2019

Završetak Koridora 10 pratilo dovoženje “publike” u 150 autobusa i trubači – Danas

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Bugarske Bojko Borisov svečano otvorili poslednju deonicu auto puta između Niša i Dimitrovgrada

Foto: Z.M.

Vučića i Borisova je kod Bancareva “pozdravilo”  više hiljada građana, koji su organizovano dovezeni autobusima 15.tak prevoznika iz Niša, Leskovca, Beograda, Pirota, Bele Palanke, Vranja, Aleksinca, Lebana, Požarevca, Surdulice i drugih gradova. Prema “evidenciji” prisutnih novinara, na otvaranje je stiglo oko 150 autobusa.

Među okupljenima su primećeni zaposleni u lokalnim samoupravama i javnim preduzećima i ustanovama iz Niša i drugih gradova sa juga Srbije.

U jednom trenutku stigli su i trubači, koje su “doveli” predsednik niške opštine Pantelej Bratimir Vasiljević i funkcioner niške Direkcije za javni prevoz Nenad Stanković,koji su i funkcioneri Srpske napredne stranke.

Uprkos opštoj gužvi i “veselju”, novinari, snimatelji i fotoreporteri “držani su pod kontrolom”, odnosno bili su onemogućeni da priđu bini na kojoj su govorili Vučić i Borisov ili da se slobodno kreću.

Smešteni su iza radnika koji su radili na Koridoru 10  i koji su bili u prvim redovima, odakle, po rečima pojedinaca iz obezbeđenja, “ne treba da se pomeraju”.

Vučić, pozdravljen skandiranjem okupljenih “Aco Srbine”, kazao je da je završetak Koridora 10 omogućio da se od juga Srbije do granice sa Mađarskom stigne za pet sati, a do granice sa Hrvatskom za četiri sata. Od Niša do granice sa Bugarskom kod Dimitrovgrada stizaće se za 50 minuta.

Foto: Z.M.

On se zbog okončanja ovakvog posla zahvalio celoj Vladi Srbije, posebno premijerki i ministarki Ani Brnabić i Zorani Mihajlović, kao i direktoru “Puteva Srbije” Zoranu Drobnjaku i v.d. direktora u ostavci “Koridora Srbije” Zoranu Babiću. Posebno je pozdravio radnike koji su “po kiši, snegu, suncu vredno radili na ovom putu”.

– Sreća je mala reč za ono što osećam, na završetku poslednjeg, 813. kilometra Koridora 10. Na današnji dan smo izgradili više kilometara auto- puteva nego što je to urađeno za 30 do 40 prethodnih godina- rekao je Vučić.

On je dodao da se “neće stati”, već će “bez prestanka nastaviti da se gradi”, da se dovode investitori i zapošljavaju ljudi, kako bi Srbija “postala najbolja zemlja na Balkanu”.

Podsetio je i na okolnost da će izgradnja Istočnog kraka na Koridoru omogućiti da Sićevačka klisura, koju inače karakteriše uzan i veoma opterećen put, kao i 13 tunela, i koja je “crna tačka” po broju saobraćajnih nesreća, bude korišćena kao alternativni pravac.

– Više ljudi je izginulo u Sićevačkoj klisuri nego u omanjem ratu koji smo imali 90.tih godina- kazao je.

Prema navodima medija, u nesrećama u Sićevačkoj klisuri, koja je inače nacionalni park, navodno je poginulo više od 2.500 vozača, među kojima prednjače turski tranzitni turisti.

Vučić je pozvao sve mlade ljude koji su otišli trbuhom za kruhom, i koji “nisu imali strepljenja da sačekaju bolju budućnost”, da razmišljaju o povratku u svoju zemlju.

– Deco, ovo je vaša zemlja, dođite, vratite se da ostvarimo zajednički taj srpski san- kazao je i dodao da će i završetak Koridora 10 pospešiti dolazak investitora, izvoz srpskih brendova i drugih proizvoda ili povećati šanse za zapošljavanje.

Foto: Z.M.

Prema njegovim rečima, Srbija je i zemlja Bugara koji žive u Dimitrovgradu, Bosilegradu i drugim mestima, ili su građani susedne Bugarske. Bugarima su na raspolaganju i Pirot i Niš i Beograd, dodao je, izrazivši nadu da će oni u velikom broju doći na novogodišnje praznike u Srbiju.

– Bugarska je Srbiji danas bliža nego ikada. Za nekoliko meseci biće završeno i 12 kilometara auto-puta do Sofije, čime će auto- putevi postojati do Burgasa. Uskoro ćemo sa našim prijateljima iz Bugarske završiti i zajednički gasovod- kazao je.

On se okupljenima kratko obratio i na bugarskom jeziku, ukazujući na značaj deonice Istočnog kraka za odnose dve zemlje i pozdravljajući Bugare koji žive u Srbiji, kao i bugarskog premijera Borisova i članove njegove delegacije.

– Vežbao sam da se kratko i na bugarskom jeziku obratim, nemojte da se ljutite što ću mnogo puta da pogrešim. Bojko, nemoj mnogo da mi se smeješ – rekao je on uoči obraćanja.

Nakon nekoliko rečenica izgovorenih na bugarskom jeziku predsednik Srbije je upitao Borisova da li ga je razumeo, a bugarski premijer se popeo na binu, sa koje se Vučić obraćao, i ocenio: “Vrlo lepo”.

Vučić je svoj govor završio rečima „Živela Srbija, živela Bugarska, živelo naše prijateljstvo“.

Predsednik bugarske vlade Borisov je kazao da se otvaranjem Istočnog kraka Koridora 10 spajaju zapadna i istočna Evropa.

– Kao u Nemačkoj, u kojoj je pre 30 godina pao Berlinski zid, danas je ovde pao zid između naše dve zemlje- rekao je.

On je kazao da građani Srbije “od danas imaju i bugarske luke Varnu i Burgas”, a da građani obe zemlje nemaju prepreke do Istanbula.

– Cela bugarska privreda će koristiti ovaj put u celosti- poručio je Borisov, šestitajući svima na izgradnji puta i poželevši da “na njemu nema nesreća i žrtava”.

Svečanom otvaranju prisustvovali su između ostalog i premijerka Srbije Brnabić, član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, članovi srpske i bugarske vlade, ambasador Bugarske u Srbiji Ratko Vlajkov, direktori Puteva Srbije i Korodora Srbije Drobnjak i Babić.

Foto: Z.M.

Deonica Istočnog kraka  Koridora 10 koja je danas otvorena duga je 22,5 kilometra i obuhvata deonicu od Proseka do Crvene Reke. Stručnjaci su ocenjivali da je “najteža” jer je njome zaobiđena Sićevačka klisura, a na toj trasi je i tunel Bancarevo.

Završetkom ove deonice zaokružena je izgradnja čitavog Istočnog kraka od Dimitrovgrada do Niša, dužine 86,8 kilometara. 

Prema navodima u Koridorima Srbije, Istočni krak karakteriše 87 mostova, pet tunela (Bancarevo, Sopot, Sarlah, Pržojna padina, Progon) u ukupnoj dužini od 2,6 kilometra, pet saobraćajnih petlji, kao i 12,5 miliona kubnih metara iskopa, nasipi od 9,5 miliona kubnih metara i oko 780.000 tona asfalta.

Tunel Bancarevo je opremljen “najsavremenijim sistemima koji omogućavaju bezbedan saobraćaj”, a svim tim sistemima upravljaju obučeni timovi iz jedinstvenog Tehničko-operativnog centra, koji se nalazi kod ovog tunela i iz kojeg se prati saobraćaj na još dva tunela na istočnom kraku- Sopot i Sarlah.

U Ministarstvu saobraćaja prethodno su podsetili i da Istočni krak Koridora 10 povezuje Nišavski i Pirotski okrug, sa oko 450.000 ljudi, privredne centre Niš i Pirot, te obezbeđuje lakšu vezu istočne Srbije sa najbližim aerodromom “Konstantin Veliki” u Nišu, kao i bolju vezu sa turističkim destinacijama u ovom delu Srbije, kao što je Stara planina.

Osim što spaja Srbiju i Bugarsku, od izuzetnog je značaja i kao tranzitni koridor za saobraćaj do Centralne Evrope i Turske, i dalje ka Bliskom istoku. 

Istočni krak Koridora 10 počeo je da se gradi 2010. godine.

Još uvek se ne zna konačna cena istočnog kraka Koridora 10 zbog vanrednih radova i produženih rokova

Mada je u “Koridorima Srbije” pojedinim medijima letos saopšteno da su radovi na Istočnom kraku koštali 485 miliona evra, konačna cifra još uvek nije poznata.

U septembru i oktobru Vlada je iz budžeta izdvojila dodatne 2,3 milijarde dinara ili 19,5 miliona evra, od kojih 14,55 miliona evra za završetak radova na istočnom kraku i oko pet miliona evra za “trajnu stabilizaciju“ kosina na deonici kroz Grdeličku klisuru na južnom kraku.

Od 14,55 miliona evra 12 miliona je opredeljeno za završetak deonice Bancarevo-Crvena reka, a 2,55 miliona evra za izgradnju galerije na problematičnoj kosini šest.

Troškovi na Istočnom kraku su, inače, nekoliko puta uvećavani zbog pomeranja rokova i vanrednih radova, pre svega onih koji su se odnosili na izgradnju kosina oko tunela, u podnožju Suve planine.

Na deonici od Bancareva do Crvene Reke ima 27 kosina, a za njih 26 projekat je morao da se menja “u hodu”. Izvođačima radova najviše muke zadala je kosina broj šest, odnosno tunel Bancarevo, zbog toga što je levi tunelski kanal morao da se produži, a ispostavilo se da je bilo neophodno projektovati I izgraditi i galeriju, zbog klizišta na useku.

U Ministarstvu saobraćaja su kazali da je do ovakvih problema došlo zbog loše projektne dokumentacije, odnosno loše obavljenih istražnih radova.

Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović najavila je da će se u narednim mesecima “izvršiti analize u vezi sa celokupnom gradnjom Koridora 10 “kako se nikada više ne bi ponovile situacije sa ovog gradilišta”.

Povezani tekstovi

https://www.danas.rs/politika/zavrsetak-koridora-10-pratilo-dovozenje-publike-u-150-autobusa-i-trubaci/

Najduža gondola na planeti je turistički ponos Srbije: Pogled s visine otkriva sve čari planinske lepotice – Večernje Novosti

V. N. | 05. novembar 2019. 11:15 | Komentara: 0

Dok se kraj posla nazire, u preduzeću „Gold gondola“ planiraju svečano otvaranje svetske atrakcije, koja će Zlatiborcima donositi znatan profit

ZLATIBOR – Najznačajnija investicija u srpski turizam u poslednjim decenijama je u završnoj fazi, „pod reflektorima“ domaće i svetske javnosti. Već se jasno vidi najduža panoramska gondola na planeti, jedinstvena po svojim tehnološkim rešenjima i veličini – na trasi dugoj devet kilometara, od centra planine Zlatibor do vrha Tornik – koja će biti ponos Srbije.

– U toku je završna faza radova, ali to ne znači da je ostalo malo posla. Upravo završavamo mašinsku i tehničku sobu međustanice na Ribničkom jezeru, gde će biti smeštena glavna pogonska stanica gondole. Sa nama na terenu su i predstavnici kompanije „Poma“, koji pružaju tehničku asistenciju pri montaži opreme, montiranju sajli, telekomunikacionih kablova… Radimo i završno podešavanje stubova gondole. Aktivnosti su užurbane, jer želimo da do kraja godine sve građevinske, mašinske i elektro-radove dovedemo do kraja – ističe Bojana Božanić, direktor JP „Gold gondola Zlatibor“. – Uslediće period testiranja, koji će zavisiti od vremenskih uslova, a zatim puštanje gondole u rad, možda već ove zime, ali je realnije da to bude na proleće.

U prethodnom periodu, postavljeno je 19 stubova, od početne stanice do Ribničkog jezera. Radnici postavljaju preostale stubove do vrha Tornika, a na trasi ih ima ukupno 36. Konzorcijum kompanija koje realizuju investiciju Opštine Čajetina okupljen je oko užičkog „Jedinstva“. Uz vredne Ere, tu su „Amiga“, koja završava mašinske poslove, „Elkom“, koji se bavi elektroopremom, a renomirana kompanija „Poma“, kao isporučilac opreme, brine o specifičnim poslovima na izgradnji najduže gondole na svetu.

– Montaža sajle prečnika 50 milimetara, za gondolu predstavlja jedan od težih delova posla, jer na ovim prostorima takva instalacija ne postoji, a retkost je i u svetu – kažu inženjeri uposleni na trasi. – Do izgradnje zlatiborske gondole, status najduže imala je nadaleko poznata gondola „Tjanmen šan“ u Kini, na čijoj je trasi sniman film „Avatar“. Ona je za dva kilometra kraća od srpske.

PROČITAJTE I: Stručnjak upozorava na haos u popisu: Država ne zna gde je žito, to stvara ozbiljan problem

Dok se kraj posla nazire, u preduzeću „Gold gondola“ planiraju svečano otvaranje svetske atrakcije, koja će, uz dobru reputaciju, Zlatiborcima donositi i znatan profit.

– Razmišljamo o marketingu, o načinima kako da najdužu panoramsku gondolu na svetu prikažemo u punom sjaju. Tu je i niz novih poslova i aktivnosti koje ćemo obavljati, uz prevoz putnika. Analiziramo tržište, osmišljavamo ponude za goste, za hotele, agencije – naglašava Bojana Božanić. – U planu je i uređenje okoline. Završeno je idejno rešenje za glavnu zgradu, uz početnu stanicu gondole, gde će biti sedište preduzeća i svi sadržaji, poput biletarnice, garaža, prostora za ski-opremu… Biće to najlepše ogledalo Zlatibora.

Ukupna vrednost zlatiborske gondole je 13 miliona evra, oprema je plaćena 9,9 miliona, a ostatak novca utrošen je na radove. Jedine dodatne troškove opštinari su imali prilikom rešavanja imovinskih odnosa na delu zemljišta i tokom izmeštanja infrastrukture. Izgradnja pristupnih puteva uključena je u početnu cenu investicije, koju opština finansira sama.

– Planirano je da električna energija bude energent koji će biti korišćen za rad gondole, ali razmatramo i mogućnost korišćenja obnovljivih izvora energije, jer je ovakav vid prevoza sam po sebi ekološki, i najbolje je da takav bude u potpunosti. Radimo studije iskorišćenja sunčeve energije i energije vetra i očekujemo pozitivno mišljenje u vezi s realizacijom tih ideja – kaže Božanićeva. – U narednih deset godina investicija će sebe isplatiti, a naš cilj je da taj novac indirektno podigne ceo naš kraj, kroz nova ulaganja u svim segmentima. Korist će biti vidljiva u lokalnom, ali i u republičkom budžetu.

Početak izgradnje gondole pratili su problemi u vezi sa izdavanjam dozvola, ali su ti zastoji otklonjeni.

– Gledamo unapred, uprkos otežavajućim okolnostima koje smo imali na početku. Predstoji nam da obezbedimo još upotrebnu dozvolu po završetku posla – ističu u predzeću „Gold gondola“.

Tehnički detalji zlatiborske gondole su impresivni. Na trasi postoji 36 stubova i ukupno tri stanice, savladava nadmorsku visinu od 531 metar, imaće 55 kabina za po 10 putnika, a svaka kabina ima nosače za bicikle, skije, skejtbordove… Brzina kretanja je šest metara u sekundi, a moći će da preveze oko 600 putnika na sat.

– Ukupan kapacitet gondole je 1.000 putnika na sat, odnosno 90 kabina, a po potrebi se može povećati obim usluga. To će se sasvim izvesno i dogoditi, jer planiramo da sa sadašnjih 320.000 turista broj povećamo na milion, kao i da broj noćenja sa 1,2 miliona povećamo na 10 miliona – najavljuje Božanićeva.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:828259-Najduza-gondola-na-planeti-je-turisticki-ponos-Srbije-Pogled-s-visine-otkriva-sve-cari-planinske-lepotice

Preporučuje se oprezna vožnja! Zbog kiše i magle biće otežano kretanje na putevima! – Srbija danas

U centralnim i južnim krajevima Srbije danas se očekuje povremena kiša, pa će i kolovozi u tom delu zemlje biti mestimično vlažni ili mokri, upozoravaju iz Auto-moto saveza Srbije

Putevi u ostalim područjima Srbije biće uglavnom suvi.

Vozače iz AMSS ovog jutra upozoravaju i na smanjenu vidljivost zbog magle i sumaglice pored reka i kanala zbog koje u vožnji treba obratiti pažnju na odstojanje, jer su na deonicama gde ima magle i kolovozi mestimično vlažni.

Prema poslednjim informacijama „Puteva Srbije“ na naplatnim stanicama nema zadržavanja.

Naplatna rampa

Foto: Profimedia

Nema zadržavanja ni na putničkim terminalima na graničnim prelazima u Srbiji.

Kamioni na prelazu Horgoš na izlazu iz zemlje čekaju sat i po, dok teretna vozila na prelazu u Sremskoj Rači i Kelebiji čekaju oko sat vremena.

https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/preporucuje-se-oprezna-voznja-zbog-kise-i-magle-bice-otezano-kretanje-putevima-2019-10-31

Radovi na autoputu od Kolara do Smedereva zbog izgradnje dalekovoda: Evo gde će saobraćaj biti izmenjen! – Srbija danas

Od 1. do 3. novembra, biće zatvorena za saobraćaj samo zaustavna traka.

Zbog izgradnje novog dela dalekovoda na delu autoputa Kolari-Smederevo od danas do 3. novembra, biće izmenjen režim saobraćaja, i to od 7 do 17 sati, saopštili su iz JP „Putevi Srbije“.

U četvrtak će u zoni radova biti zatvorena preticajna i zaustavna saobraćajna traka, a saobraćaj će se odvijati preostalom voznom trakom.

Takođe, iz ovog preduzeća, najavljuju i povremena kratkotrajna zaustavljanja saobraćaja koja neće trajati više od 15 minuta.

RAKETNI KIŠOBRAN Ovako na delu izgleda „PANCIR“, PVO sistem koji će Srbija kupiti od Rusije (VIDEO)

https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/radovi-na-autoputu-od-kolara-do-smedereva-zbog-izgradnje-dalekovoda-evo-gde-ce-saobracaj-biti-2019-10-31

VUČIĆ NAREDIO: Put Velika Plana-Smederevska Palanka mora da bude završen ove godine! – Srbija danas

Putevi Srbije

Foto: Dušan Marić

Vučić zahteva da radovi budu završeni do kraja ove godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahteva od Vlade Srbije i preduzeća “Putevi Srbije“ daregionalni put Velika Plana – Smederevska Palanka, dug 13 kilometara, na kojem radovi kasne, bude završen ove godine, saznajemo iz izvora bliskog predsedniku republike.

Saveti NAJBOGATIJEG Kineza: Evo šta bi trebalo da radite da biste bili USPEŠNI! (FOTO)

Saveti NAJBOGATIJEG Kineza: Evo šta bi trebalo da radite da biste bili USPEŠNI! (FOTO)

INDUSTRIJA VREDNE MILIJARDE: Da li su vetroelektrane na moru BUDUĆNOST električne energije?

INDUSTRIJA VREDNE MILIJARDE: Da li su vetroelektrane na moru BUDUĆNOST električne energije?

NAPREDAK u pregovorima SAD-KINA OHRABRIO TRŽIŠTE NAFTE: Porasle cene „crnog zlata“

NAPREDAK u pregovorima SAD-KINA OHRABRIO TRŽIŠTE NAFTE: Porasle cene „crnog zlata“

-Predsednik je naredio da se radovi ubrzaju i završe pre kraja godine, jer je nedopustivo da se završetak projekta od velikog značaja za ovaj deo Srbije mesecima odlaže zbog problema koji se mogu rešavati i kasnije, nezavisno od izgradnje saobraćajnice – tvrdi izvor.

Temeljna rekonstrukcija prve deonice puta od Palanke prema Plani, do raskrsnice za Raču, u dužini od tri kilometra, koja je već puštena u saobraćaj, je pri kraju. Put je nasut, kolovoz proširen na šest i po metara, postavljena je zaštitna ograda, urađeni su ispusti za vodu, ostaje da se postavi deo vertikalne saobraćajne signalizacije, potporni zidovi za izlaze sa saobraćajnice u domaćinstva koja se oko nje nalaze i da se izgradi ćuprija preko potoka Guberaš.

– Bilo je predviđeno da stara ćuprija ostane, ali kad smo danas počeli radove na njenoj rekonstrukciji inženjeri su utvrdili da sve treba uraditi iznova, pa smo je srušili – kažu u “Putevima Srbije“, kompaniji koja izvodi radove.

Podsetimo, prilikom posete Plani i Palanci 9. marta predsednik Srbije je građanima koji su ga dočekali obećao da će put između dva grada, koji je bio u vrlo lošem stanju, biti obnovljen do kraja leta sredstvima Vlade Srbije.

Radovi su započeti u junu. Mesec i po dana kasnije deo stanovnika Bresja, naselja kroz koje put prolazi a pripada opštini Velika Plana, obratio se Vladi Srbije sa peticijom da se pre izgradnje saobraćajnice uradi kanalizacija kroz njihovo naselje. Usledile su i pretnje da će u suprotnom
blokirati radove.

Suočena sa tim problemom, ministar saobraćaja Zorana Mihajlović je 12. avgusta, prilikom posete Palanci, brzopleto obustavila radove na teritoriji Velike Plane, “do izgradnje kanalizacije“.

Od tada su prošla dva i po meseca, projekat za kanalizaciju još nije gotov, nije obezbeđeno ni potrebnih milion evra za radove a pokazalo se da se kanalizacija može uraditi i kasnije, jer njena izgradnja nije vezana za rekonstrukciju saobraćajnice. Nečijom glupošću izgubljeno je mesec i po
dana i ko zna još koliko bi bilo izgubljeno da se nije umešao predsednik Vučić.

-Kad je obavešten da su radovi obustavljeni i bizaran razlog zbog kojeg je to učinjeno, predsednik je istog trenutka pozvao Zorana Drobnjaka i naredio da se radovi odmah nastave sve do Plane. On je direktora „Puteva Srbije“ upozorio da je u pitanju saobraćajnica koja je od izuzetnog značaja ne samo za 90.000 stanovnika dve opštine već i za taj deo Srbije – otkriva naš izvor, koji je prisustvovao
razgovoru.

Odmah posle tog razgovora, radovi su prošireni i na drugu deonicu puta, od raskrsnice za Raču, do skretanja za manastir Koporin, u dužini od šest kilometara.

– Skinut je stari asfalt, radi se nasipanje i proširivanje puta, stavljamo ivičnjake, postavljamo cevi za ispuste za vodu…Praktično, radimo sve novo, iz temelja, pa ovo i nije obnova, već pre izgradnja novog puta – ističu u “Putevima Srbije“.

U “Putevima Srbije“ najavljuju da u subotu počinju radovi i na poslednjoj deonici puta, od raskrsnice za Koporin do Velike Plane, u dužini od skoro četiri kilometra. Zbog toga će na gradilište sutra stići nove mašine.

– Tu deonicu nećemo proširivati, samo ćemo zameniti asfalt i popraviti nivelaciju, jer na pojedinim delovima postojećeg kolovoza postoji kontrapad, što otežava vožnju. Očekujemo da ćemo u decembru saobraćajnicu pustiti u saobraćaj, kako je to ovih dana ponovo zatražio predsednik republike a sporedne radove, na uređenju spoljnih delova propusta za vodu i ulaza u dvorišta možemo završiti i posle toga, bez ometanja saobraćaja.

LEPE VESTI ZA GRAĐANE SRBIJE: Prve isporuke gasa iz Bugarske tokom 2020. godine!

LEPE VESTI ZA GRAĐANE SRBIJE: Prve isporuke gasa iz Bugarske tokom 2020. godine!

Program vredan 462 milijarde dolara! Ovako SAD nameravaju da eliminišu AUTOMOBILE NA BENZIN

Program vredan 462 milijarde dolara! Ovako SAD nameravaju da eliminišu AUTOMOBILE NA BENZIN

Srbin ne odustaje od kupovine „Kraša“: Šaranović nudi dva i po puta više od Hrvata?

Srbin ne odustaje od kupovine „Kraša“: Šaranović nudi dva i po puta više od Hrvata?

Džef Bezos više NIJE NAJBOGATIJI na svetu: Evo ko ga je prestigao!

Džef Bezos više NIJE NAJBOGATIJI na svetu: Evo ko ga je prestigao!

VENECIJA POČELA DA SE OBRAČUNAVA SA TURISTIMA: Od sada ulaz u grad mora da se plati i do 10 evra!

VENECIJA POČELA DA SE OBRAČUNAVA SA TURISTIMA: Od sada ulaz u grad mora da se plati i do 10 evra!

https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/vucic-naredio-put-velika-plana-smederevska-palanka-mora-da-bude-zavrsen-ove-godine-2019-10-25

Autoput Beograd – Sarajevo: Zarobljena Srbija i blokirana BiH – Aljazeera Balkans

Dve godine nakon što je Turska najavila da bi platila autoput Beograd-Sarajevo, položen je kamen temeljac u Sremskoj Rači, čime je svečano obeležen početak radova.

Kad su pregovori započeli, nije bilo lako odrediti ni trasu autoputa. Srbija je preuzela inicijativu i insistirala da autoput ide od Užica, preko Požege i Kotromana do Pala, a s tim se odmah složila i Vlada Republike Srpske, odbijajući bilo kakvu diskusiju o drugim pravcima i eventualni kompromis.

Delovalo je kao da Srbija i BiH nisu baš ravnopravni partneri u ovim dogovorima, te da je Federacija BiH stavljena pred svršen čin. S druge strane, Parlament Federacije BiH odlučio je da će autoput ići drugim pravcem, preko Tuzle, Brčkog i Bijeljine, jer bi se tako s ovim gradovima povezalo Sarajevo, a bili bi povezani i sa Hrvatskom preko koridora 5c.  

Na kraju su prihvaćene obe trase, pa će se autoput graditi u oba pravca, u obliku prstena. Laiku poput mene taj autoput na mapi izgleda kao dva autoputa, jer je moguće iz Sarajeva u Beograd otputovati jednom rutom, a vratiti se potpuno drugom, ali to je manje bitno. Zapravo je autoput u obliku prstena korisniji za više građana u obe države, jer prolazi kroz veći broj gradova i obuhvata mnogo veću teritoriju nego što bi to učinio autoput koji bi išao najkraćim putem između Sarajeva i Beograda. Kompromis je postignut na zadovoljstvo svih strana, što je u našim zemljama pozitivna retkost koju treba pozdraviti.

Srpska strana autoputa

Predsednik Turske Recep Tayyip Erdogan, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i članovi Predsjedništva BiH Milorad Dodik, Željko Komšić i Šefik Džaferović održali su prigodne govore pred kamerama, besedeći o prijateljskim vezama, pomirenju, stabilnosti regiona, poboljšanju komunikacija i međusobnom povezivanju, i razišli se u miru božjem.

Sve je izgledalo kao redak trenutak otopljavanja odnosa između Srbije i BiH, budući da smo uglavnom navikli na međusobna prepucavanja i svađe, pogotovo na otrovne strele koje iz Beograda lete prema Sarajevu. Umesto uobičajenih podizanja tenzija na liniji Beograd-Sarajevo, sada će se na toj trasi graditi autoput koji će povezati građane dve susedne države.    

Ili bi bar tako trebalo da bude. Međutim, iza optimističnih poruka i lepih reči stoje brojni problemi koje tek treba rešavati. Da bi se autoput gradio potreban je čitav niz prethodnih administrativnih koraka, od idejnog projekta, preko izrade studije uticaja na životnu sredinu, glavnog projekta, sve do građevinskih dozvola i eksproprijacije zemljišta.

Vučić je na konferenciji za novinare uoči polaganja kamena temeljca izjavio da je Srbija već završila kompletnu dokumentaciju za izgradnju autoputa, ali je pitanje da li je baš sve završeno. Recimo, na sajtu Javnog preduzeća Putevi Srbije, u odeljku „Dinamika eksproprijacije radi izgradnje autoputeva u Republici Srbiji“, deonice autoputa Beograd-Sarajevo nisu na listi deonica na kojima je završena eksproprijacija, niti na listi deonica čija je eksproprijacija u toku, što će reći da taj deo posla nije obavljen.

BiH ne žuri sa gradnjom

Takvi problemi su u Srbiji lako rešivi, budući da Vučić u svojim rukama drži apsolutnu vlast, a ni zaobilaženje zakona i procedura mu nije strano. Pošto kod nas svi državni poslovi zavise bukvalno od jednog čoveka, to znači da će gradnja srpskog dela autoputa teći manje-više po planu, a ako i bude nekih prepreka one će se uklanjati u hodu, jer je izgradnja ionako već počela. Jedino je moguće da autoput ne bude izgrađen u predviđenom roku, budući da je probijanje rokova postalo već običaj u srpskom graditeljstvu, ali na to smo odavno navikli.

Sa druge strane Drine situacija je potpuno obrnuta. Za razliku od srbijanske užurbanosti, u Bosni vlada ležerna atmosfera. Proces osiguravanja neophodne dokumentacije nije još ni započet, a osim memoranduma ne postoji nijedan zvanični dokument koji se tiče izgradnje autoputa. Nije doneta ni odluka o utvrđivanju javnog interesa za izgradnju bosanskih deonica autoputa, a bez te odluke ne može se pristupiti izradi eksproprijacijskog elaborata i obavljanju poslova eksproprijacije.    

“Nadamo se da ćemo i mi u Bosni i Hercegovini što prije okončati te procedure kao bi izgradnja autoputa krenula i kroz Bosnu i Hercegovinu. To je u interesu i Srbije i Bosne i Hercegovine”, izjavio je Šefik Džaferović na trilateralnom sastanku, ali je veliko pitanje koliko će ta procedura trajati.

I da se danas započne sa izradom dokumentacije za realizaciju ovog projekta, čitav proces će potrajati mesecima, što je još i optimistička projekcija. Kako sada stvari stoje, uz minimalnu dozu karikiranja moglo bi se reći da će Srbija svoj deo autoputa doterati do granice, a BiH neće ni dokumentaciju završiti. 

Sveopšta neodgovornost faktora u BiH

Stiče se utisak da se u BiH baš i ne žuri sa početkom gradnje, te da je ključni problem neefikasnost institucija, kao i sveopšta neodgovornost političkih faktora, grandioznija čak i od ove u Srbiji.

Više od godinu dana čeka se formiranje Vijeća ministara i Vlade Federacije BiH, zbog čega su zaustavljeni brojni projekti, a građani trpe posledice političke neodgovornosti. Nije samo autoput Sarajevo-Beograd kolateralna žrtva neformiranja državne i federalne vlasti. Zastoj u evropskim integracijama, blokiran rad Parlamenta BiH, sporazumi i ugovori vredni milijardu evra na čekanju, blokiran aranžman sa MMF-om zbog čega je BiH uskraćena za 237 miliona evra, infrastrukturni projekti koji čekaju – sve su to posledice bezvlašća.

U svetlu ovih činjenica, licemerno zvuče Dodikove reči o „istorijskom danu“, o gradnji autoputa kao „vraćanju duga ovom narodu”, o tome da putevi „pomažu da ljudi dolaze umjesto da odlaze”. Upravo je Dodikovo protivljenje usvajanju i slanju Godišnjeg akcionog plana za NATO uzrok što vlast nije formirana. Komšić i Džaferović insistiraju na sprovođenju Zakona o odbrani BiH koji propisuje saradnju sa NATO-om, dok Dodik za NATO ne želi ni da čuje, čime zapravo sprovodi ruske interese na Balkanu. Autoput i ostali projekti čekaju, građani trpe, Erdogan i Johannes Hann apeluju i vrše blage pritiske, a Dodik i Putin zadovoljno trljaju ruke.

Između dva zla

Situacija sa izgradnjom autoputa pokazuje sav apsurd političkog života u Bosni i Hercegovini, ali i u Srbiji. U Srbiji je započeta gradnja autoputa, jer je to i interesu apsolutnog gospodara države Aleksandra Vučića, koji se slučajno poklopio i sa interesima građana. Da Vučić nema koristi, da je u pitanju samo benefit građana, od izgradnje ne bi ništa ni bilo. U interesu građana su i slobodni mediji, fer izbori, vladavina prava, izgradnja institucija – ali to Vučiću nije od koristi, naprotiv, pa zato i nemamo ništa od toga.

S druge strane, u BiH nema takvog jednoumlja i jednopartijske vladavine kao u Srbiji, politički sistem je znatno složeniji, postoji mnoštvo centara moći i odlučivanja – ali je zato gotovo nemoguće sklopiti nekakav dogovor svih aktera i za početak bar formirati vlast. A takvo disfunkcionalno stanje neminovno dovodi do stopiranja infrastrukturnih projekata, pa je zato početak gradnje autoputa na dugom štapu, u oblaku neizvesnosti.

U Srbiji imamo zarobljenu, a u Bosni i Hercegovini blokiranu državu. Teško je reći šta je od ta dva zla gore. U konkretnom slučaju, kad je autoput u pitanju, ispada da je diktatura efikasnija od bezvlašća, ali je cena te efikasnosti preskupa i građani Srbije je plaćaju svakodnevno, a kamate će tek stići na naplatu u godinama koje dolaze.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/autoput-beograd-sarajevo-zarobljena-srbija-i-blokirana-bih

SVE O AUTOPUTU BEOGRAD-SARAJEVO Kuda će proći saobraćajnica, kolika će biti ograničenja i detaljna M… – Blic

Planirana trasa autoputa Beograd-SarajevoFoto: RAS Srbija

Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji doneće dvema zemljama nove ekonomske dogovore, ali je ovo prilika i za obeležavanje već postignutih. Tako će u danas, u prisustvu predsednika Srbije i Turske, svečano biti označen početak radova na autoputu Beograd – Sarajevo, deset meseci nakon potpisivanja komercijalnog ugovora vrednog 250 miliona evra za izradu planova detaljne regulacije, projektovanje i izgradnju ove saobraćajnice.

Autoput Beograd-Sarajevo prvi je autoput koji će direktno povezati Srbiju i BiH, odnosno Republiku Srpsku, a od velikog je značaja i za povezivanje u regionu.

Gradilište na deonici Sremska Rača-KuzminFoto: Bojan Stekić / Tanjug

Gradilište na deonici Sremska Rača-Kuzmin

Kako je ranije isticao Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, planirana izgradnja ovog autoputa je od ogromne važnosti za odnose Srbije i BiH, jer su to „dve zemlje koje imaju najveću trgovinsku razmenu, a najgore puteve“.

Ukupna vrednost 1,05 milijarde evra

Autoput Beograd-Sarajevo gradiće se kao prsten, u dva pravca: Kuzmin – Sremska Rača (granica sa BiH) – Bijeljina i Požega – Kotroman (granica sa BiH). Deonica Sremska Rača – Kuzmin ima dužinu od oko 18 kilometara, a trasa Požega-Užice-Kotroman je dugačka oko 60 kilometara.

Ukupna vrednost izgradnje obe deonice na teritoriji Srbije je oko 1,05 milijarde evra, od čega je oko 220 miliona evra vrednost izgradnje deonice Sremska Rača – Kuzmin, a oko 830 miliona evra deonica Požega-Kotroman.

 pročitajte još…

Gradnja autoputa Beograd-Sarajevo zvanično je počela krajem avgusta otvaranjem gradilišta na deonici Sremska Rača-Kuzmin, a rok za izgradnju je dve i po godine. Inače, na putu iz Srbije prema BiH, kroz naseljena mesta Kuzmin, Bosut i Sremsku Raču dnevno prođe nekoliko hiljada vozila.

Klasičan autoput

Deonica Sremska Rača-Kuzmin, dužine oko 18 kilometara, projektovana je, objašnjavaju nadležni, kao klasičan autoputni profil sa dve vozne i jednom zaustavnom trakom (za svaki smer vožnje) i srednjim razdelnim pojasom, za brzinu od 130 kilometara na čas. Projektuje se kao deo budućeg autoputnog pravca prema Bijeljini.

Početak saobraćajnice najvišeg putnog ranga predviđen je u blizini postojeće takozvane denivelisane raskrsnice Kuzmin, preko koje je ostvarena veza sa državnim putem koji ide kroz naselja Kuzmin i Bosut, a sve do postojećeg graničnog prelaza kod Sremske Rače. Glavni objekat na trasi autoputa je most preko reke Save kod Sremske Rače, čija je dužina oko 1,3 kilometra. Pored mosta, predviđena je i izgradnja novog graničnog prelaza.

Gradilište na deonici Sremska Rača-KuzminFoto: Bojan Stekić / Tanjug

Gradilište na deonici Sremska Rača-Kuzmin

Drugi pravac, deonica Požega-Užice-Kotroman (granica sa BiH), dužine oko 60 kilometara, sa Koridorom 11 povezuje se u Požegi, a od Požege preko Moravskog koridora (E-761) trebalo bi da se u Pojatama poveže sa Koridorom 10.

„Kada završimo autoput do Požege, tu će biti račvanje na dva kraka: jedan ka Dugoj Poljani odnosno Novom Pazaru, Sjenici, Boljaru i granici sa Crnoj Gorom, drugi ka Kotromanu i granici sa BiH, a onda dalje ka Sarajevu. Za deonicu Požega – Kotroman očekujemo da bude završena dokumentacija i da sledeće godine vidimo sa prostornim planom“, ističu u Ministarstvu građevinarstva.

pročitajte još…

Od tehničke dokumentacije za ovu deonicu, kažu u ministarstvu, usvojena je Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom, koju je Reviziona komisija usvojila 2010. godine. Potrebno je još izraditi preostalu dokumentaciju, što je obuhvaćeno komercijalnim ugovorom sa kompanijom Tašjapi.

Kako je rekla ministarka Zorana Mihajlović, početak radova na ovoj deonici može da se očekuje u 2021. godini.

Ugovori

Komercijalni ugovor za izradu planova detaljne regulacije, projektovanje i izgradnju deonica potpisan je 19. decembra 2018. godine u Beogradu, a ovaj strateški dokument potpisali su potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, v.d. direktora „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak i predsednik turske kompanije „Tašjapi“ Emrualh Turanli.

Gradilište na deonici Sremska Rača-KuzminFoto: Bojan Stekić / Tanjug

Gradilište na deonici Sremska Rača-Kuzmin

Vrednost ugovora je 250 miliona evra i obuhvata pripremu planske, projektne i tehničke dokumentacije i izvođenje radova na deonici Sremska Rača-Kuzmin – ukupno 225 miliona evra – i pripremu projektne i tehničke dokumentacije za deonicu Požega-Kotroman – 25 miliona evra. Projekat će se finansirati iz zajma turske Eksim banke i budžeta Republike Srbije.

Komercijalnim ugovorom predviđeno je da Tašjapi izradi kompletnu plansku i tehničku dokumentaciju i to Planove detaljne regulacije, Studiju opravdanosti sa idejnim projektom, Projekat za građevinsku dozvolu i Projekat za izvođenje, te izvođenje radova na izgradnji.

pročitajte još…

Most preko Save

Iz „Puteva Srbije“ kažu da će ukupna dužina mosta preko Save kod Sremske Rače biti 1.310 metara.

„Most se sastoji od prilaznih betonskih konstrukcija na levoj i desnoj obali Save, dužine 530 i 450 metara, i čelične konstrukcije nad rekom dužine 330 metara“, ističu i dodaju kako je opšte poznato da su objekti poput tunela i mostova najzahtevniji deo projekta prilikom izgradnje puteva.

https://www.blic.rs/biznis/vesti/sve-o-autoputu-beograd-sarajevo-kuda-ce-proci-saobracajnica-kolika-ce-biti/h90p2qb

Naredne godine počinje gradnja FRUŠKOGORSKOG KORIDORA: U Vojvodini će biti obnovljeno 5.000 km puteva! – Srbija danas

Autoput ka Temišvaru

Foto: Profimedia

Najavljena poseta predsednika Albanije i Severne Makedonije i planirani sastanci u Novom Sadu i Beogradu aktuelizuju pitanje potpisivanja sporazuma o tzv. „malom Šengenu“ i kreiranju strategije zajedničkog ekonomskog razvoja tri države, kroz bezbeđivanje slobodnog protoka ljudi i robe.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon 4. sastanka Radne grupe za koordinaciju infrastrukturnih projekata na teritoriji Vojvodine, istaknuto je da bi potpisivanje „malog Šengena“ doprinelo ekonomskoj i političkoj stabilnosti u regionu. Važno je da se sa time krene, a pozitivni efekti mogu vrlo brzo biti vidljivi.

– Mi smo previše mali kao samo, ali ukoliko smo zajedno, onda možemo da utičemo na to da, recimo baš kroz infrastrukturu, da smanjimo gužve na granicama, da utičemo na to da naša železnica može mnogo brže da prolazi ka regionu, da imamo zajednički tag. Zašto da ne? Dakle, svi ih koristimo, svi ih imamo u našem sistemu. Možemo i takvu neku stvar da uradimo – rečeno je iz resornog ministarstva. 

Predstavljeni rezultati istraživanja o navikama u ishrani: Važno je da znamo šta jedemo

Predstavljeni rezultati istraživanja o navikama u ishrani: Važno je da znamo šta jedemo

Auto-put Beograd-Sarajevo FAKTOR MIRA: Ko stoji iza izgradnje i finansija?

Auto-put Beograd-Sarajevo FAKTOR MIRA: Ko stoji iza izgradnje i finansija?

Sjajne vesti za Srbiju: Tokom Erdoganove posete OTVARA SE ŠEST FABRIKA!

Sjajne vesti za Srbiju: Tokom Erdoganove posete OTVARA SE ŠEST FABRIKA!

Važna je i poseta turskog predsednika Erdogana i obeležavanje izgradnje autoputa od Beograda do Sarajeva, čija važna deonica prolazi kroz Vojvodinu, trasom Kuzmin – Sremska Rača. Za izgradnju Fruškogorskog koridora će biti zadužena kompanija „China Road and Bridge“ (CRBC).

Projektna dokumentacija bi uskoro trebalo da bude gotova, radi se procena vrednosti ugovora, nakon čega će uslediti aplikacija kineskoj EKSIM banci za obezbeđivanje finansijskih sredstava.

Kapitalni projekat za Vojvodinu je i izgradnja pruge o Beograda do Subotice. Na deonici od Beograda do Novog Sada radovi bi trebalo da budu gotovi do kraja 2021, dok bi oni na deonici od Novog Sada do Subotice trebalo da počnu u martu 2022, podseća vojvođanski premijer Igor Mirović.

DRŽAVNI SERTIFIKATI ZA NAJPLAĆENIJE MAJSTORE: Poslodavci pohrlili po radnike sa biroa koji zarađuju i više od 1.500 evra!

DRŽAVNI SERTIFIKATI ZA NAJPLAĆENIJE MAJSTORE: Poslodavci pohrlili po radnike sa biroa koji zarađuju i više od 1.500 evra!

Hrvati teraju srpskog biznismena da OBJAVI PONUDU ZA PREUZIMANJE „Kraša“, ali njegova TAKTIKA je drugačija

Hrvati teraju srpskog biznismena da OBJAVI PONUDU ZA PREUZIMANJE „Kraša“, ali njegova TAKTIKA je drugačija

Rekordan broj srpskih firmi na sajmu prehrambenih proizvoda u Kelnu

Rekordan broj srpskih firmi na sajmu prehrambenih proizvoda u Kelnu

– Onda bi praktično u vremenu koje možemo da sagledamo, dakle do 2024. imali 200 kilometara nove, ultrabrze, savremene železničke trase koja će povezati najveće gradove u Srbiji, Beograd, Novi Sad i Suboticu i to je za Vojvodinu od ogromnog, neprocenjivog značaja – rekao je Mirović.

Takođe, prošle godine je obnovljeno oko 120 kilometara regionalnih železničkih pravaca, dok se naredne očekuje rehabilitacija oko 5.000 kilometara regionalnih, magistralnih i lokalnih puteva kroz Srbiju, od kojih veliki deo prolazi kroz Vojvodinu.

U projekat će biti uloženo oko milijardu evra.

Pročitajte i:

https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/naredne-godine-pocinje-gradnja-fruskogorskog-koridora-u-vojvodini-ce-biti-obnovljeno-5000-km-puteva-2019-10-04