Za naše neimare nema krize, bez predaha i tokom vanrednog stanja – Večernje Novosti

Z. R. | 18. mart 2020. 16:00 | Komentara: 0

Na najvećim gradilištima u Srbiji radi se punom parom i na njima se nalazi 2.700 radnika

ZA neimare nema predaha ni u vanrednom stanju! Na sedam najvećih gradilišta u Srbiji u utorak je bilo angažovano oko 2.700 radnika. Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović je izjavila da nema zastoja u izgradnji najvažnijih infrastrukturnih projekata.

Kineske kompanije rade na obilaznici oko Beograda, američki konzorcijum „Behtel“ i „Enka“ na izgradnji Moravskog koridora – rekla je Mihajlovićeva. – Preporuka Ministarstva je da se gde god je to moguće radovi izvode na gradilištima na otvorenom, naravno, uz maksimalnu zaštitu radnika u skladu sa preporukama Vlade. Ostalim zaposlenima koji rade u zatvorenom prostoru, ukoliko je moguće treba dozvoliti rad od kuće.

Pročitajte još:

U JP „Putevi Srbije“ kažu da sva gradilišta na kojima je ovo preduzeće investitor u ovom trenutku rade normalno. Zastoj, kako navode, može nastati samo u izuzetnim slučajevima, ukoliko se pojave problemi sa uvozom pojedinih materijala ili dolaskom radnika koji su trenutno u inostranstvu.

U planu je da gradilišta nastave da rade po usvojenim planovima. Ukoliko se situacija promeni ili Vlada RS donese drugačije preporuke blagovremeno ćemo reagovati – poručuju iz „Puteva“. – Služba održavanja puteva nastavlja redovno sprovođenje svojih aktivnosti na redovnom održavanju državnih puteva prvog i drugog reda. Aktivnosti se odnose na krpljenje rupa, pranje, popravku i postavljanje saobraćajne signalizacije, održavanje sistema za odvodnjavanje, čišćenje puteva, radove na higijeni, kao i ostale poslove koji direktno utiču na bezbedno odvijanje saobraćaja.

NA AUTO-PUT BEZ KEŠA

JAVNO preduzeće „Putevi Srbije“ apelovalo je na sve korisnike auto-puta da koriste beskontaktnu naplatu putem uređaja za ENP, shodno podignutim merama zaštite i prevencije od virusa korona. Time se, kako navode, u najvećoj meri smanjuje mogućnost prenošenja zaraze putem gotovog novca i kartica i ubrzava samo vreme putovanja.

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:853560-Za-nase-neimare-nema-krize-bez-predaha-i-tokom-vanrednog-stanja

Da li se u razmatranju kosovskog problema sme zanemariti ogromno rudno bogatstvo? – Večernje Novosti

Pečat | 14. mart 2020. 16:50 | Komentara: 0

Rudni, poljoprivredni i energetski resursi Kosova i Metohije bili su tema devetog po redu okruglog stola iz ciklusa „Reintegracija ili razgraničenje – Razgovori o budućnosti Kosova i Metohije“, održanog 27. februara u svečanoj sali Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kolika su sirovinska bogatstva i privredni kapaciteti Kosova i Metohije u ukupnim ekonomskim resursima Srbije, da li su rezerve sirovina iscrpljene ili eksploatisanje nekih retkih metala, čija se svetski značajna nalazišta nalaze u južnoj srpskoj pokrajini, tek predstoji, te koja su značajna infrastrukturna postrojenja u oblasti elektroprivrede i vodoprivrede u koja je Srbija decenijama ulagala. Na ova pitanja odgovore su ponudili akademik Ruske akademije nauka i Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) dr Slobodan Vujić, ujedno i redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, te pomoćnik direktora za nauku Rudarskog instituta, prof. dr Slavoljub Lekić s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zatim dopisni član AINS i saradnik Rudarskog instituta dr Svetomir Maksimović, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije dr Vojislav Vuletić i mr Novak Bjelić, generalni direktor kombinata Trepča. Učesnici su podsetili na duhovni, istorijski i geopolitički značaj Kosova i Metohija za Srbiju, te kao važne istakli prirodne i energetske resurse koje država na tom prostoru poseduje.
BUDUĆNOST NA RADIOAKTIVNOM JALOVIŠTU

Prof. Slavoljub Lekić je ukazao da poljoprivredne površine zauzimaju 53% površine Kosova i Metohije, šume 42%, dok je ostalo svega 5%.

Pročitajte još: Tramp bi mogao da obori Kurtija ako ne ukine takse: Vašington ima jak adut da kazni neposlušnost

„Neposredno zaposedanje prostora Kosova i Metohije odvijalo se prvenstveno kupovinom zemljišta, imanja i kuća. U tom smislu zemljište je kao javno dobro postalo roba posebne vrste za koju su važili drugačiji uslovi prometa nego u ostalom delu Srbije. Albanske vođe posebnu pažnju su poklanjale kupovini građevinskog i poljoprivrednog zemljišta pošto su došli do uverenja da brojnost stanovništva nije dovoljna za otcepljenje Kosova i Metohije već je potrebno i vlasništvo nad prostorom.“

Danas, zaključuje, možemo reći da su Albanci najveći gubitnici raspada bipolarnog sveta pošto su sve svoje nade vezali za sile koje iza sebe ostavljaju pustaru.
„Od dvadesetogodišnjeg boravka evroatlantskih kolonijalnih trupa (SAD, V. Britanija, Francuska, Italija, Nemačka) i njihovog civilnog osoblja ne postoji strašnija kazna. Ostanu li još samo pet godina, Albancima preostaje da se isele ili da nastave da grade budućnost na radioaktivnom jalovištu?“

POTENCIJALI SU RESPEKTABILNI

Da bismo sagledali motive i odgovorili na pitanje da li je rudno bogatstvo razlog otimanja Kosova i Metohije, ne sme se prevideti činjenica, upozorio je u svom izlaganju prof. dr Slobodan Vujić, da je stepen iscrpljenosti mineralnih resursa većine evropskih zemalja veoma visok. S druge strane, ističe, mineralno-sirovinski potencijali Kosova i Metohije respektivni su na globalnom nivou i od velikog ekonomskog značaja za našu zemlju. Profesor je naveo da se u drugoj polovini HH veka na Kosovu i Metohiji godišnje u proseku eksploatisalo 15–20 miliona tona mineralnih sirovina različite vrednosti.

Imajući u vidu da zbog višedecenijskog izostajanja ulaganja u geološka istraživanja sadašnje stanje mineralnih resursa obojenih i plemenitih metala Kosova i Metohije nije pouzdano sagledivo, Vujić je ukazao da procena zasnovana na geološkim indikatorima, iskustvu i saznanjima koja imamo dopušta zaključak da je mineralno-sirovinski potencijal ovog područja veliki.

„Pouzdana vrednosna procena ove proizvodnje nije izvodljiva iz više razloga, pre svega zbog promenljivosti cena berzanskih proizvoda, a to su obojeni i plemeniti metali, uslovljenosti cena mineralnih sirovina kao što je ugalj, te socijalnih, makroekonomskih i političkih interesa i uticaja lokalnih zajednica… No iako se svi doprinosi i koristi ne mogu kvantifikovati, činjenica je da je mineralno-sirovinski kompleks Kosova i Metohije dao ogroman doprinos zapošljavanju, rešavanju socijalnih pitanja, podizanja standarda života, obrazovanja, razvoja putne infrastrukture, urbanizacije, stambene izgradnje i razvoja ekstraktivne industrije.“

Profesor Vujić je podsetio da su do 1999. na Kosovu i Metohiji eksploatisane rude olova, cinka, srebra, zlata, nikla, aluminijuma, hroma, magnezita, azbesta, kaolina, opekarskih mineralnih sirovina, cementnih sirovina, ukrasni i tehnički kamen, termomineralne vode i ugalj. Registrovane su pojave indijuma, germanijuma, galijuma, talijuma, kadmijuma i kalaja.

„Po rasprostiranju i količinama najznačajniji resurs je ugalj, rasprostire se na oko 60% površine teritorije Kosova i Metohije. Prosečna donja toplotna vrednost rovnog uglja je oko 8.000 kJ/kg, procenjene geološke rezerve su 12,5–14 milijardi tona, ili iskazano energetskim ekvivalentom 2,37–2,65 milijardi tona nafte. Na sadašnjem nivou potrošnje uglja u Srbiji, eksploatabilne rezerve uglja Kosovsko-metohijskog basena bile bi dovoljne za narednih 180–200 godina. Od 1922. do 1999. podzemnom i površinskom eksploatacijom na Kosovu i Metohiji proizvedeno je oko 240 miliona tona uglja, ili iskazano energetskim ekvivalentom oko 45 miliona tona nafte.“

Na to da mineralni resursi Kosova i Metohije jesu neosporan, realan i strateški kapital ukazao je i dr Svetomir Maksimović. Izneo je podatak da Srbija zauzima treće mesto po proizvodnji uglja u Evropi i peto u svetu, te da je do sada iskorišćeno nešto manje od 4% nalazišta uglja u Srbiji.

„Prikaz kosovsko-metohijskog bogatstva u stvari daje suštinski odgovor na pitanje zašto je Kosovo oteto Srbiji. U opštoj otimačini kosovskog bogatstva, a u njoj poseban značaj imaju impozantne rezerve uglja, upletene su već više decenija iste države, samo su se ’moćni’ pojedinci promenili. Suštinski zaključak za nas je da se ni po koju cenu ne sme razmišljati o podeli Kosova i Metohije jer će nas to trajno pratiti bez mogućnosti korekcije. Srbija ne sme da se odrekne svoje teritorije i svog bogatstva jer bi to prouzrokovalo tešku optužbu budućih generacija, imajući u vidu šta smo im nepromišljenom odlukom oduzeli.“

EKONOMSKA MOĆ SREDNjOVEKOVNE SRBIJE

Prof. dr Slobodan Vujić istakao je činjenicu da je zahvaljujući rudarstvu postavljena materijalna osnova izgradnje i razvoja srednjovekovne srpske države, ali je istu funkciju rudarstvo imalo posle Drugog svetskog rata u obnovi i izgradnji opustošene zemlje. Na prostoru od Leposavića do Prištine i Novog Brda, geološka prošlost ostavila je u nasleđe brojna ležišta ruda obojenih metala, pa na ovom rudosnom području tradicija eksploatacije ruda olova, cinka, srebra i zlata doseže do rimskog doba i srednjovekovne Srbije.

„Slobodan sam da kažem da nije bilo rudarstva, danas Srbija ne bi imala toliko manastira i manastirskih riznica. Novo Brdo, gde je kopano glamsko srebro, skuplje zbog sadržaja zlata, i Brskovo prednjačili su u darovima. Prema zapisima iz tog vremena godišnji prihod rudnika Novo Brdo iznosio je 120.000–200.000 dukata. Ovaj podatak govori o Novom Brdu, ali i o ekonomskoj moći rudarstva srednjovekovne Srbije. U najezdi Turaka i odmeravanju snaga u borbama s njima do punog izražaja dolazi organizovanost, snaga i ugled Novog Brda. Turcima je trebalo oko pola stoleća za osvajanje teritorije srednjovekovne Srbije, a za osvajanje Novog Brda 32 godine. To govori o osmišljenosti odbrane, znanju, opremljenosti, veštini upravljanja, o organizovanosti, hrabrosti i materijalnoj moći Novog Brda, u širem smislu to su atributi srednjevekovnog srpskog rudarstva.“

TRI OKUPACIJE TREPČE

O Trepči kao faktoru ekonomskog i društvenog razvoja Metohije s Kosovom i srpske države zapaženo izlaganje je imao mr Novak Bjelić.

Kao dugogodišnji direktor Trepče, privrednog giganta Jugoslavije, Bjelić je napravio presek i pokazao da je ovaj rudarsko-topioničarski kombinat vekovima bio faktor ekonomskog i društvenog razvoja Metohije s Kosovom i srpske države. Podsetio je da prvi pisani trag o Trepči datira iz 1303. godine, i da se prva zabeležena obustava proizvodnje vezuje za 1455. kada je turski sultan Mehmed II zauzeo kombinat.

Druga okupacija Trepče, Metohije s Kosovom i Srbije u okviru Jugoslavije, odigrala se u vreme Drugog svetskog rata od strane Hitlerove Nemačke i njegovih saveznika. Treća okupacija u istoriji njenog postojanja usledila je 2000. godine, kao posledica brutalnog kršenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, kada Trepča prestaje s radom.
„Rad nastavljaju dva rudnika sa jednom flotacijom (fabrika za preradu rude): rudnik Belo Brdo sa flotacijom kod Leposavića, u podnožju planine Kopaonik, i rudnik Crnac, na obronku planine Rogozna prema Novom Pazaru.“

Precizne podatke o poslovanju Trepče od 1930. do 2000. izneo je Vujić napominjući da je u Trepči u tom periodu proizvedeno oko 36 miliona tona rude s prosečnim sadržajem olova 5,9%, cinka 3,9% i srebra 85 g/t. Proizvedeno je 2.143.515 tona olova i 1.414.975 tona cinka. Prosečna godišnja proizvodnja bila je 514.552 tona rude.

„U poslovnom sistemu Trepče na Kosovu i Metohiji su dve grupe rudnika, na jugu Ajvalija, Kišnica, Badovac i Novo Brdo sa zajedničkom flotacijom u Badovcu kapaciteta 600.000 tona rude godišnje, a na severu Belo Brdo, Crnac, Žuta Prlina i Koporić, s flotacijom u Leposaviću projektovanog kapaciteta 350.000 tona rude godišnje. Na lokacijama ovih rudnika podzemna eksploatacija izvodi se s prekidima od rimskog doba i srednjeg veka do danas. Posle Drugog svetskog rata ovi su rudnici proizveli oko 20 miliona tona rude.“

Vujić je izneo i interesantnu procenu da je u periodu od Drugog svetskog rata do kraja 20. veka investirano preko 10 milijardi dolara na Kosovu i Metohiji u geološka istraživanja, otvaranje, opremanje i razvoj rudnika, nabavku opreme i mašina, uvođenje novih tehnologija, izgradnju infrastrukturnih i logističkih rudničkih sistema, izgradnju flotacija, separacija, postrojenja za čišćenje i preradu uglja, postrojenja za gasifikaciju uglja, izgradnju internih puteva, napojnih elektroenergetskih sistema, regulaciju vodnih tokova i zaštitu rudnika od voda itd… U sklopu ovih investicija su i prateća ulaganja neophodna za pokretanje rudničke proizvodnje, kao što su izgradnja železničke, putne, stambene i vodoprivredne infrastrukture, ulaganja u zdravstvo, školstvo, kulturu, nauku, zaštitu životne sredine, arheologiju, izdavačku delatnost, sport.

Učesnici devetog Okruglog stola složili su se da resursi Kosova i Metohije jesu neosporan strateški kapital. Prihvatanjem „brzog rešenja“, koje podrazumeva eksplicitno priznavanje nezavisnosti cele ili najvećeg dela sadašnje Pokrajine, upozorili su, Srbija bi se trajno lišila svojine na sopstvenoj teritoriji. Bila bi to nenadoknadiva šteta.

GASIFIKACIJA KOSMETSKOG LIGNITA

Dr Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije rekao je da je Republika Srbija, u ranijem periodu, razvijala svoju južnu pokrajinu projektima poput izgradnje postrojenja za gasifikaciju uglja u Obiliću, kraj Prištine, a koje je s uspehom proizvodilo gas za energetske potrebe potrošača u Srbiji i Makedoniji.

„Fabriku azotnih đubriva Kombinata ’Kosovo’ činila su postrojenja za sušenje i klasiranje lignita, toplana za proizvodnju električne i toplotne energije, postrojenja za razlaganje vazduha, kao i postrojenja za gasifikaciju uglja. Postrojenja za sušenje i klasiranje uglja pripremala su i popravljala kvalitet lignita za potrebe toplane i postrojenja za gasifikaciju uglja. Toplana je proizvodila električnu energiju i vodenu paru za potrebe postrojenja za gasifikaciju. Postrojenje za razlaganje vazduha izdvajalo je azot i kiseonik iz vazduha. Azot je bio potreban za sintezu amonijaka u azotari a kiseonik za gasifikaciju uglja u gasogeneratorima. Predviđena godišnja proizvodnja azotnih đubriva bila je 300.000 tona. Postrojenje gasifikacije lignita u Obiliću imalo je proizvodni kapacitet od 90.000 m3/h sirovog generatorskog gasa. Za proizvodnju 90.000 m3/h sirovog gasa utroši se 80 t sušenog lignita, 9.900 m3 kiseonika čistoće 96% i 65 t pregrejane vodene pare.“

Autor: Nataša Jovanović

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:852719-Da-li-se-u-razmatranju-kosovskog-problema-sme-zanemariti-ogromno-rudno-bogatstvo

Republiku Srpsku očekuje izgradnja novih 140 kilometara auto-puteva – Sputnik Srbija

Kako je zaključeno na sastanku ministra saobraćaja i veza Republike Srpske Đorđa Popovića sa predstavnicima Pravobranilaštva Republike Srpske, Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove i Javnog preduzeća „Autoputevi Republike Srpske“, neophodno je izvršiti pripreme na jačanju kapaciteta uključenih subjekata da ne bi dolazilo do zastoja u realizaciji projekata zbog administrativnih ili pravnih procedura.

Kako prenose banjalučke „Nezavisne novine“, na sastanku je razgovarano o izgradnji auto-puta na Koridoru „5C“ kroz Republiku Srpsku i eksproprijaciji zemljišta na toj deonici, saopšteno je iz resornog ministarstva.

„Izgradnja auto-puta na koridoru ‘5C’, koji prolazi kroz Republiku Srpsku od Doboja do Vukosavlja, planirana je kroz četiri faze, a vrednost ovog projekta procenjena je na više od 500 miliona evra, bez troškova eksproprijacije nepokretnosti i PDV-a“, navodi se u saopštenju.

Izgradnja prve faze – deonica od petlje Johovac (Tovira) do petlje Rudanka (Kostajnica) ukupne dužine oko šest kilometara započeta je u junu 2019. godine, prenosi Tanjug.

Vrednost ovog projekta je 70 miliona evra, a reč je o sredstvima obezbeđenim kreditnim sporazumom sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i grant sredstvima u sklopu Investicionog okvira za zapadni Balkan od 12 miliona evra i realizacija ovog projekta teče planiranom dinamikom.

Kada je reč o izgradnji druge faze, odnosno sedam kilometara auto-puta na Koridoru „5C“ koji prolazi kroz Republiku Srpsku od Rudanke do granice entiteta/Putnikovo brdo, BiH je potpisala sporazum sa EBRD za obezbeđivanje kreditnih sredstava u iznosu od 150 miliona evra, a odobrena su bespovratna u sklopu Investicionog okvira za zapadni Balkan u iznosu od 30 miliona evra.

Procedure u vezi sa rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa na ovoj deonici su pokrenute.

U narednom periodu planirana je izgradnja preostale dve faze na ovoj deonici – faze tri od petlje Johovac do petlje Podnovlje ukupne dužine oko 13 kilometara i faze četiri od Vukosavlja do petlje Podnovlje dužine oko 23 kilometra, kao i izgradnja deonica auto-puta od Vukosavlja do Brčkog duge 31 kilometar i deonice Brčko-Bijeljina-Rača duge 37 kilometara, kao i auto-puta Banjaluka-Prijedor dužine 42 kilometra.

https://rs.sputniknews.com/ekonomija/202003061121980360-republiku-srpsku-ocekuje-izgradnja-novih-140-kilometara-auto-puteva/

Brnabićeva: Rade se prostorni plan i studija izvodljivosti za gradnju brze saobraćajnice – B92

Veliko Gradište — Premijerka Srbije kaže da se rade plan i studija izvodljivosti za gradnju brze saobraćajnice od auto-puta kod skretanja za Požarevac do Gradišta i Golupca.

Izvor: Tanjug

Foto: TANJUG/VLADA REPUBLIKE SRBIJE, SLOBODAN MILJEVIC

Foto: TANJUG/VLADA REPUBLIKE SRBIJE, SLOBODAN MILJEVIC

Ana Brnabić je navela da je u investicionom planu „Srbija 2025“ za brzu saobraćajnicu od Koridora 10 do Požarevca, Velikog Gradišta i Golupca, planirano i izdvojeno 370 miliona evra.

„U ovom trenutku se za tu brzu saobraćajnicu radi prostorni plan i studija izvodljivosti“, rekla je Brnabićeva u Velikom Gradištu, gde je prisustvovala zvaničnom otvaranju Ramske tvrđave. Ona je napomenula da je važna infrastruktura, izgradnja puteva, kako bi ljudi lakše dolazili u taj deo Srbije.

„Videli smo da umemo da gradimo puteve, da smo ozbiljni, da želimo to da radimo. Kada smo završili kompletan istočni i južni krak Koridora 10, auto-put do Čačka i nastavili do Požege, završićemo i ovu brzu saobraćajnicu i to je potpuno nova budućnost za ovaj kraj“, rekla je Brnabićeva.

Otvorena obnovljena tvrđava

U selu Ram kod Velikog Gradišta danas je i zvanično otvorena obnovljena Ramska tvrđava, utvrđenje iz 15. veka u čiju je obnovu uloženo gotovo 250 miliona dinara. Otvaranju su prisustvovali premijerka Ana Brnabić i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ambasador Turske u Srbiji Tandžu Bilgič, predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milić, kao i građani tog kraja.

Brnabićeva je ukazala da je reč o važnom projektu, koji doprinosi razvoju i turističkoj ponudi Podunavlja, jer je to, kako je rekla, biser koji Evropa i svet tek treba da otkriju u Srbiji.

„Za mene je Veliko Gradište jedna mala opština sa velikim srcem, ogromnog potencijala i lepote. Krenuli smo da je vraćamo na noge, da popravljamo stavri koje su nam ostale iz istorije, da ih čuvamo za buduće generacije, ali i da investiramo strateški u budućnost i gradimo neke nove stvari koje će ostati za nama“, rekla je Brnabić. Ona je podsetila da je prošle godine otvorena Golubačka tvrđava, koja je sada prelepa, veliki spomenik za budućost.

„Nastavljamo da gradimo potencijale Srbije, posebno Podunavlja, jer je to biser koji Evropa i svet tek treba da otkriju u našoj zemlji. Zbog toga toliko novca ulažemo i ulagaćemo još više, da na najbolji mogući način predsavimo lepote koje ovde imamo“, rekla je premijerka.

Brnabić je dodala da za te lepote ne znaju čak ni svi u Srbiji, i zato se mora ulagati u promociju tog dela zemlje, kako bi svi upoznali lepotu Podunavlja.

„Tvrđava je iz 15. veka, obnovili smo je sa prijateljima iz Turske, da je čuvamo i za buduće generacije. Jer, kao i u svakom porodici, tako i u državi – ako želite ozbiljno i odgovorno da radite, onda treba da sačuvate ono što su vam preci ostavili i da danas gradite ono što ćete vi ostaviti vašoj deci. To danas ovde obeležvamo“, rekla je Brnabić.

Turizam velika šansa

Ona je ponovila da je turizam velika ozbiljna grana za Veliko Gradište, ali i za celu Srbiju. „Sve bolje nam ide svake godine. Prošle godine smo imali devizni priliv od turizma 1,4 milijardi evra. A, nismo uradili možda ni pola posla od onoga šta sve treba da popravimo, a što nam je ostalo iz istorije i da uložimo za budućnost“, rekla je Brnabić.

Ona je napomenula da je važna infrastruktura, izgradnja puteva, kako bi turisti lakše dolazili, te navela da će za mesec i po biti gotov i pristan u blizini, kako bi se olakšao dolazak brodova.

Brnabićeva je podsetila da je u investicionom planu „Srbija 2025“ 370 miliona evra planirano i izdvojeno za brzu saobraćajnicu od Koridora 10 do Požarevca, Velikog Gradišta i Golupca, navodeći da se za nju trenutno radi prostorni plan i studija izvodljivosti.

„Videli smo da umemo da gradimo puteve, da smo ozbiljni, da želimo to da radimo. Kada smo završili kompletan istočni i južni krak Koridora 10, autoput do Čačka i nastavili do Požege, završićemo i ovu brzu saobraćajnicu i to je potpuno nova budućnost za ovaj kraj“, rekla je Brnabićeva. Dodala je da je u tom planu izvođena i jedna milijarda evra za vodovod i kanalizaciju.

„Molim lokalnu samoupravu da radi na projektima, a mi ćemo sve to finansirati“, rekla je premijerka i dodala da je važno da se građanima celog Braničevskog okruga obezbede bolji uslovi za život. „Da ostajete ovde, vi i vaša deca, da imamo budućnost u ovom prelepom delu Srbije“, rekla je Brnabićeva.

Podsetila je da je u obnovu Doma zdravlja u Velikom Gradištu uloženo oko milion evra, a da će u obnovu jedne od najboljih muzičkih škola u zemlji, osnovnu i srednju muzičku školu „Stevan Mokranjac“ u toj opštini biti uloženo 200.000 evra. „Imamo konkretne projekte za budućnost. Znamo šta nam je činiti, šta treba da radimo i nastavljamo da radimo zajedno“, rekla je Brnabićeva.

U obnovu Ramske tvrđave Turska agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) uložila je više od 200 miliona dinara, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 32 miliona dinara, Ministarstvo kulture i informisanja 5,3 miliona dinara i lokanlna samouprava više od pet miliona dinara.

Utvrđenje je podigla turska vojska 1483. godine, za vreme vladavine sultana Bajazita Drugog (1430-1512). Radovi su se izvodili se u nekoliko faza, na površini od oko 1.500 kvadrata, od kojih 850 zauzima tvrđava sa pet kula. Obnova je obuhvatila rekonstrukciju i konzervaciju same tvrđave, hamama i karavan-saraja, jedinog sačuvanog na području Srbije.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=03&dd=02&nav_id=1661685

Bugarima dali novu šansu: „Koridori Srbije“ izabrali izvođača za rekonstrukciju lokalnih puteva uz Koridor 10 – Večernje Novosti

V. Ć. – Z. R. | 28. februar 2020. 08:14 | Komentara: 0

Posao dobila JV Trace Group Hold PLC s kojom je raskinut ugovor 2015. godine

POSAO rekonstrukcije 70 kilometara lokalnih puteva na istočnom kraku Koridora 10 dobila je JV Trace Group Hold PLC. „Koridori Srbije“ su ponovo ukazali poverenje bugarskoj kompaniji, s kojom su 2015. godine raskinuli ugovor, jer nije tada obavila ni 15 odsto poverenih radova na obilaznici oko Dimitrovgrada, zbog čega je, između ostalog, kasnila izgradnja celog istočnog kraka! Oni su na tenderu koji je vredan skoro 20 miliona evra konkurisali sa svojom ćerkom firmom „Trejs Srbija“ a. d. Niš. Predstavnici lokalnih vlasti Pirota, Niša, Dimitrovgrada i Bele Palanke, potpisali su, sa Zoranom Babićem, v. d. direktora „Koridora“, ugovor o rehabilitaciji svih državnih puteva na istočnom kraku Koridora 10, koje je proteklih godina oštetila teška mehanizacija, angažovana na izgradnji transevropske saobraćajnice, od granice sa Bugarskom do Niša.

Radovi bi trebalo da počnu najkasnije polovinom marta i da budu okončani do septembra 2021. godine. Svi putevi podeljeni su na tri lota od Niša do Dimitrovgrada i ukupna dužina je 70,06 kilometara što je praktično jednako dužini celog istočnog kraja Korodira 10. Radovi će biti finansirani kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj, a delom i iz budžeta Srbije.

PROČITAJTE JOŠ: Potpisan ugovor sa Novom Ljubljanskom bankom o kupoprodaji akcija Republike Srbije u Komercijalnoj banci

Prvi lot podrazumeva obnovu 28,2 kilometara od Niške Banje do Jerlašnice i do Konjičkog kluba, ali i deonicu od Bancareva do Ploča na palanačkoj strani, kao i potez od Crvene Reke do Donje glame i skretanja za Pajež. Na teritoriji Pirota, biće rehabilitovano oko 24 kilometra puteva od Sadikovog bunara do Blata, od Malog mosta do kamenoloma Kitka, deonica puta ka manastiru Svetog Ilije, izgradiće se Sopotska petlja sa izlazom za Staru planinu, kao i deonica puta ka selima Slavinja, Izatovci, Prtopopinske vodenice i Smilovci. Na području dimitrovgradske opštine biće obnovljene postojeće saobraćajnice u dužini od 18 kilometara.

POPUSTIO POTPORNI ZID

NA deonici auto-puta od Bancareva do Crvene Reke u jednom delu u dužini od 400 metara navodno je došlo do popuštanja potpornog zida, pa se već desetak dana uveliko radi na njegovoj sanaciji. Teška mehanizacija pokušava da brdo podupre metalnim šipovima težine i do 40 tona. Saobraćaj na ovom delu auto-puta nije u prekidu osim što putnicima privlači pažnju galerija koja je zaklonjena zelenim platnom.

– Primećeno je da brdo preti da jednostavno sklizne na auto-put i odmah je moralo da se reaguje. Takav je teren i sreća je što ove godine nije bilo mnogo padavina, inače bi se problem javio na još nekim mestima, kaže naš izvor. Izgradnja ove deonice duge 87 kilometara koštala je oko pola milijarde evra, a kompletno je završena i puštena u saobraćaj 9. novembra prošle godine. Spornu deonicu kod Crvene Reke gradila je grčka kompanija „Aktor“.D. A.

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:849969-Bugarima-dali-novu-sansu-Koridori-Srbije-izabrali-izvodjaca-za-rekonstrukciju-lokalnih-puteva-uz-Koridor-10

Od Bačkog Brega ka Kikindi 100 na sat: Razmatra se gradnja brze saobraćajnice kroz Bačku i Banat – Večernje Novosti

Z. Radović | 27. februar 2020. 16:25 |

Raspisan tender za studiju opravdanosti za izgradnju brze saobraćajnice od mađarske do rumunske granice. „Putevi Srbije“ traže projektanta da nacrta put od Bačkog Brega, preko Sombora i Vrbasa do Kikinde

VOJVOĐANI bi narednih godina trebalo da dobiju novu modernu saobraćajnicu od graničnog prelaza sa Mađarskom do rumunske granice. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ raspisalo je javnu nabavku za Studiju opravdanosti sa Idejnim projektom izgradnje brze saobraćajnice Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran – Bečej – Kikinda – Nakovo.

Trasa je ravničarska i predviđeno je da se gradi paralelno sa postojećim državnim putem čija je dužina oko 175 kilometara. Procenjena vrednost javne nabavke je do 300 miliona dinara bez poreza na dodatu vrednost. Projektant koji bude izabran na tenderu trebalo bi da nacrta brzu saobraćajnicu u četiri trake kojom će vozila moći da idu 100 kilometara na sat.

Ovaj putni pravac jedna je od trasa koje su ucrtane u novi investicioni plan „Srbija 2025“ koji bi trebalo da se realizuje u narednih pet godina.

Izrada Studije opravdanosti je prvi korak koji investitor, „Putevi Srbije“, mora napraviti kako bi se realizovao ovaj projekat. Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da će najkasnije za tri ili četiri godine početi da se gradi brza saobraćajnica od Bačkog Brega do Kikinde i ocenio da bi to bilo od presudnog značaja za dovođenje novih investitora u taj deo Srbije.

– Ovaj putni pravac predstavlja značajnu drumsku komunikaciju u funkciji saobraćajnog povezivanja Srbije sa Mađarskom i Rumunijom, a iz položaja deonice vide se njena važnost i uloga u regionu sa aspekta privrede – navodi se u javnom pozivu koji su objavili „Putevi“. – Predmetna trasa omogućuje vezu Bačke i Banata sa centralnom i zapadnom Srbijom preko auto-puta Beograd – Subotica. Primarni pravac je međusobno povezivanje svih delova Vojvodine brzom saobraćajnicom sa auto-putem E-75, koji se poklapa sa krakom C Panevropskog multimodalnog Koridora 10, preko koga ostvaruje vezu sa Beogradom i centralnom i zapadnom Evropom i na jugu sa Severnom Makedonijom, Bugarskom i dalje Bliskim istokom i Azijom.

U skladu sa raspoloživom planskom dokumentacijom projektanti će razmotriti i položaje eventualnih turističko-rekreativnih sadržaja i odmorišta u zoni saobraćajnice koja povezuje velike gradove Bačke i Banata.

TROŠKOVI IZGRADNjE

KOLIKO bi mogla koštati izgradnja brze saobraćajnice kroz Vojvodinu još se ne zna. Taj predračun će napraviti projektanti.

– Na osnovu ukupnog obima radova uz primenu jediničnih cena utvrđuju se ukupni troškovi izgradnje za svaku pojedinačno razmatranu varijantu trase – navode u „Putevima“. – Troškovi izgradnje puta iskazuju se u ukupnom iznosu i po kilometru. Potrebno je priložiti kompletan numerički proračun u tabelarnoj formi.

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:849827-Od-Backog-Brega-ka-Kikindi-100-na-sat-Razmatra-se-gradnja-brze-saobracajnice-kroz-Backu-i-Banat

Godinu i po dana za sanaciju oko 70 km lokalnih puteva oko istočnog kraka Koridora 10 – Južne vesti

Lokalni putevi od Niša do Dimitrovgrada, koji su delimično oštećeni i tokom izgradnje istočnog kraka Koridora 10, trebalo bi da budu sanirani za godinu i po dana, jer je to rok u ugovorima koje je danas potpisao v.d. direktora Koridora Srbije Zoran Babić. Rekonstrukcija oko 70 km puta koštaće skoro 20 miliona evra i isplatiće se iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i republičkog budžeta.

Sredinom novembra prošle godine su iz Koridora Srbije najavili da će dotrajale deonice oko istočnog kraka Koridora 10 biti sanirane i da će doći kraj mukama meštana pojedinih sela koji zbog lošeg puta teško dolaze do Niša, Pirota, Bele Palanke i Dimitrovgrada.

U Koridorima kažu da je sada to i zvanično jer su potpisani ugovori. Ugovor putevi 1; foto: Koridori Srbije Potpisani ugovori za sanaciju oko 70 km puta kod Niša, Pirota i Dimitrovgrada; foto: Koridori Srbije

Za izvođača radova izabrana je bugarska firma Trace, potpisana su tri ugovora za sanaciju po deonicama, čija je ukupna vrednost skoro 20 miliona evra, a rok za rekonstrukciju je 18 meseci.

Rehabilitacijom navedenih deonica unapređuje se postojeća putna mreža koja povezuje autoput, lokalne i regionalne centre i podiže nivo opšte bezbednosti drumskog saobraćaja. Takođe, obezbeđuju se uslovi za brži ekonomski rast i razvoj turizma za koje već postoje izuzetne prirodne pogodnosti i bogato kulturno-istorijsko nasleđe (specijalni rezervat prirode Jerma, park prirode Stara Planina, manastiri Sukovo, Poganovo i Sveti Ilija) – navode u saopštenju.

Saniraće se putevi kod Niša, Pirota i Dimitrovgrada, pa su i ugovori tako podeljeni u tri partije, a potpisali su ih u Gradskoj upravi Pirot v.d. direktor Koridora Srbije Zoran Babić i investitor.

Podsetimo, kako su najavili u Koridorima na ovim deonicama radiće se proširenje postojećeg puta gde god je to moguće, uklanjanje postojećeg asfalta i nadogradnja postojećeg kolovoza novim slojem, uređenje postojećih zemljanih kanala, kao i izgradnja novih, sprovođenje mera intervencije na propustima i vertikalna i horizontalna saobraćajna signalizacija i oprema.

Putevi koji se rekonstruišu:

Celina 1: 

1.1       deonica puta Niška Banja-Crvena Reka (14,821 km)

–           poddeonica 1. Niška Banja-Jelašnica (3,460 km)

–           poddeonica 2. Skretanje za Bancarevo-Most 9a (0,493 km)

–           poddeonica 3. Bancarevo-Ploče (3,690 km)

–           poddeonica 4. Ploče-Crvena Reka (7,178 km)

1.2       deonica puta Donja Glama – čvor Bela Palanka (4,794 km)

1.3       deonica puta skretanje za Pajež ka Donjoj Glami (6,408 km)

1.4       deonica puta Niška Banja-Konjički klub (2,162 km)

Celina 2: 

2.1       deonica puta: Sadikov Bunar – Blato (3,086 km)

2.2       deonica puta: Pirot (mali most) – Kitka (kamenolom) (6,150 km)

2.3       deonica puta: Manastir Sv. Ilija – Rsovci (2,260 km)

2.4       deonica puta: Sopotska petlja – ulaz u Pirot (Industrijska zona) (4,200 km)

2.5       deonica puta: Slavinja – Izatovci i Protopopinske vodenice – Smilovci (6,000+2,243=8,243 km)

Celina 3: 

3.1       deonica puta: čvor Trnski Odorovci (22303) –  čvor Sukovo (10,080 km)

–           poddeonica 1. Manastir-Komje (4,000 km)

–           poddeonica 2. Gornja Držina- čvor Sukovo (6,080 km)

3.2       deonica puta: čvor Dimitrovgrad – ukrštanje sa lokalnim putem za mesto Verzar (7,860 km).

https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Godinu-i-po-dana-za-sanaciju-oko-70-km-lokalnih-puteva-oko-istocnog-kraka-Koridora-10.sr.html

Mihajlović: Srbija započela ili priprema izgradnju oko 400 km novih auto-puteva – N1 Info

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da je Srbija već započela ili priprema izgradnju oko 400 kilometara novih auto-puteva.

„Započeli smo radove na Moravskom koridoru, gradimo deonicu Preljina – Požega na ‘Milošu Velikom’, koja će biti završena 2022. godine, a gradi se i auto-put Sremska Rača – Kuzmin, koja je prva deonica auto-puta Beograd – Sarajevo“, navela je Mihajlović gostujući na televiziji Hepi, saopštilo je resorno ministarstvo.

Ona je najavila i radove na deonici Niš – Pločnik, i navela da su u toku razgovori sa kineskom kompanijom o deonici Novi Beograd – Surčin. Priprema se i projektna dokumentacija, istakla je, za novi projekat Šumadijskog koridora „Vožd Karađorđe“.

Mihajlović je rekla da je u prethodnom periodu obnovljeno više od 500 kilometara pruga, a da će do kraja 2021. biti završena i prva deonica brze pruge, kojom će se za 25 minuta vozom stizati od Beograda do Novog Sada.

„Na barskoj pruzi obnovljeno je 77 kilometara pruge od Resnika do Valjeva, zajedno sa ‘Ruskim železnicama’, a najkasnije do sledeće godine, očekujemo da se nastavi rekonstrukcija i na preostalim deonicama barske pruge, do granice sa Crnom Gorom“, navela je Mihajlović.

http://rs.n1info.com/Biznis/a572109/Mihajlovic-Srbija-zapocela-ili-priprema-izgradnju-oko-400-km-novih-auto-puteva.html

Objavljen novi spot SNS-a koji je za ponos svakog Srbina, putevi su ono što spaja ljude – Alo!

AUTOR: DATUM I VREME: 23.02.2020. 16:35 – 23.02.2020. 16:53

Veliki značaj za Srbiju su putevi.

Miloš Veliki auto-put

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je danas na Instagram nalogu „avucic“ kratak video snimak, u kojem se govori o izgradnji puteva u našoj zemlji.

Putevi su ono što spaja ljude – napisao je Vučić uz okačen snimak na Instagramu.

Na snimku se vidi šofer iz Čačka Ivan Vujić koji, vozeći se autoputem „Miloš Veliki“, kaže da voli da vozi kroz Srbiju i da uživa u ovoj lepoti, ističući da kada vidi puteve, vidi koliko je naša zemlja napredovala.

– Dok vozim od mesta do mesta srećan sam kad vidim koliko se radi i gradi – navodi Vujić.

On poručuje da „kad Vučić nešto obeća, on to ispuni“

Evo i ovaj Moravski koridor što su obećali, nama iz Čačka je to jako važno, napraviće ga – napominje Vujić u snimku.

U snimku se podseća i na izjavu Vučića da se pravi deonica puta, koja spaja Koridor 10 i Koridor 11, zapadnu i istočnu Srbiju, u dužini od 112 kilometara.

Izgradnja putne infrastrukture je merilo razvoja dobre ekonomije i dokaz ubrzanog razvoja. I pored toga sto spajaju ljude, čine dostupnijim sve.

– Zahvalnost predsedniku naše zemlje bez čijeg truda ne bismo videli ove kilometre i kilometre puteva – samo je jedan od komentara zadovoljnih građana Srbije.

 

 

https://www.alo.rs/vesti/politika/putevi-su-ono-sto-spaja-ljude-sns-aleksandar-vucic-deca/290542/vest

Čitaoci pitaju: Kada će biti završena izgradnja kanalizacije u Turekovcu – JUGpress

LESKOVAC

Čitaoci JUGpressa pitaju kada će biti završena kanalizaciona mrežau Turekovcu.

Potražili smo odgovore.

Iz leskovačkog Vodovoda nam je stigao odgovor da su oni svoj deo posla, po ranijem ugovoru, završili.

Iz Odeljenja za komunalno stambene poslove grada Leskovca nam je, posle više dana, stigao sledeći odgovor:

” Vaše pitanje je prosledjeno JP Urbanizam i izgradnja
Leskovac.
Za sve detalje vezano za upravljanje – rukovodjenje investicijama mozete
se obratiti JP Urbanizam i izgradnja Leskovac, obzirom da je navedeno
preduzece osnovano da rukovodi-upravlja investicijama, na osnovu cl.3 
Odluke o odredjivanju komunalnih delatnosti i delatnosti od opsteg
interesa na teritoriji grada Leskovca (“Sl.glasnik grada Leskovca
br.50/2016) od 10.12.2016.godine”.

Stigao je i odgovor iz JP Urbanizam i izgradnja Leskovac .

“Radovi na izgradnji fekalne kanalizacione mreže u Turekovcu – primarni vod, na osnovu Ugovora sklopljenog između JP „Direkcija za urbanizam i izgradnja“ Leskovac i JKP „Vodovod“ Leskovac su započeti 2012. godine a završeni su 2015. godine.
Radovi su se izvodili na osnovu Glavnog projekta izgradnje kanalizacione mreže i na osnovu Rešenja o građevinskoj dozvoli.
Dužina kanalizacine mreže predviđene ugovorom je 3295metara a izvedeno je 3156,50 metara.
2019. godine, grad Leskovac je pribavio Rešenje o odobrenju radova i počeli su radovi na dogradnji 150 metara kanalizacione mreže, zapadno od nožice nasipa Hisarskog kanala, i na podbušenju trupa državnog puta IIA reda broj 226 Prokuplje – Bojnik – Leskovac, radi priključenja na gradski sistem kanalizacije. Prilikom podbušenja trupa puta, zbog peskovitog sastava terena, došlo je do obrušavanje terena.
Zbog takvih uslova na terenu i nemogućnosti izvođenja radova, zatraženo je od JP „Putevi Srbije“, koji su nadležni za ovaj put, davanje saglasnosti za raskopavanje trupa puta. Uz mišljenje nadzornog organa na održavanju i zaštiti državnih puteva, izdato je novo Rešenje o ispunjenosti izdatih uslova Investitoru – grad Leskovac.
Urađen je projekat privremene saobraćajne signalizacije po novom rešenju i prosleđen je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za donošenje rešenja.
Za Turekovac ukupna dužina kanalizacione mreže predviđena Glavnim projektom je 10650 metara. Ostatak kanalizacione mreže u Turekovcu, izuzimajući izvedenu mrežu, je predmet izgradnje u okviru faze implementacije ORIO projekta”, navodi se u odgovoru JP Urbanizam i izgradnja Leskovac .

Regionalna informativna agencija JUGpress poziva građane i građanke da nam šalju fotografije, tekstove i video snimke vezane za komunalne i druge probleme u svom komšiluku, ulici, naselju, selu, gradu ili opštini .

Vaše priloge objavićemo na sajtu JUGpressa i tako probleme učiniti vidljivim.

Vidljivost doprinosi i njihovom rešavanju.

Pozivamo vas i da nam šaljete pitanja ili dileme koje želite da iznesete pred predstavnike nadležnih organa, odnose se na probleme i pojave u vašem okruženju, a niste u mogućnosti da to direktno učinite.

Naši novinari će potražiti odgovore za vas i objaviti ih kao medijske priloge.

Mejl adresa redakcijajugpress1@gmail.com

viber 063/8549104

fejsbuk: JUGpress

tviter : JUGpress

Čitaoci pitaju: Kada će biti završena izgradnja kanalizacije u Turekovcu